Internet je zavoleo „družinu izgubljenih pasa“ u Kini koja se vraća kući. Šteta što je priča lažna. Do sada je ovaj video pogledan desetine miliona puta. Internet je oduševljen i kako da ne bude?
Kratak snimak prikazuje grupu pasa u Kini koji su navodno bili uhvaćeni da bi bili pojedeni, ali su pobegli i krenuli na dug put kući kao vesela družina autsajdera, među njima su zlatni retriver, povređeni nemački ovčar i hrabri korgi koji predvodi grupu.
Problem je: to nije istina. Iako je originalni snimak autentičan i prikazuje sedam pasa kako lutaju pored autoputa u severoistočnoj provinciji Đilin, kineski državni mediji su kasnije demantovali priču o njihovom bekstvu i putovanju kući. Ipak, izmišljena priča nastavila je da živi sopstvenim životom. Korisnici društvenih mreža upoređivali su je sa filmom Homeward Bound iz 1993. godine. Ubrzo su usledili i AI sadržaji: filmski posteri sa sedam pasa, trejleri njihovog „bekstva“, pa čak i slike ponovnog susreta sa srećnim vlasnicima.
https://www.youtube.com/embed/XTA63jvEamo?si=YAg00BOdW5mcoDWK
Ovaj fenomen pokazuje kako se dezinformacije mogu umnožiti nakon viralnog trenutka, šireći naizgled bezazlene priče koje je sve teže proveriti u eri veštačke inteligencije. U ovom slučaju, neke lažne verzije uključivale su i rasističke stereotipe.
Usred negativnih vesti, publika žudi za toplim, pozitivnim sadržajem poput videa sa životinjama. Oni nude beg od realnosti, ali njihova popularnost podstiče kreatore da izmišljaju ili preuveličavaju sadržaj radi pregleda, kaže TJ Tomson, profesor digitalnih medija sa univerziteta RMIT u Melburnu. „Ljudi pokušavaju da kapitalizuju viralne trendove. Pažnja je novac na internetu, što više pažnje, to više interakcije“, kaže on.
Lažna priča
Video sa sedam pasa snimio je 15. marta čovek koji je vozio kroz udaljeni deo provincije Đilin, navodi kineski medij Cover News. Objavio ga je uz pretpostavku da su psi možda pobegli iz vozila za transport, ali je kasnije pojasnio da nije video nikakvo bekstvo.
Snimak je eksplodirao na kineskim mrežama, dostigavši više od 90 miliona pregleda na platformama Douyin i Weibo, uz bezbroj mimova i diskusija. Zatim je postao globalan, pojavivši se na TikToku, X-u i Instagramu, piše CNN.
Pojavile su se teorije da su psi ukradeni. Neki su tvrdili da način na koji se psi kreću oko nemačkog ovčara pokazuje da čopor štiti povređenog člana. Drugi su se vezali za malog korgija koji ide ispred, povremeno se vraćajući kao hrabri vođa koji proverava da li su svi na okupu.
Istina je mnogo manje romantična.
Svi psi zapravo pripadaju meštanima koji žive nekoliko kilometara od mesta gde su snimljeni. Nemački ovčar je bio u teranju, zbog čega su ga ostali psi pratili, objasnili su vlasnici. Većina pasa u selu slobodno se kreće i često nestaje na dan ili dva tokom tog perioda. Sedam pasa sa snimka se u međuvremenu vratilo kući, dok je nemački ovčar sada na povocu dok se ciklus ne završi.
Zašto je video postao viralan?
Prema mišljenju stručnjaka, ovakvi snimci pogađaju našu „dečju stranu“ i potrebu da brinemo o životinjama. Životinje postaju neutralno platno za univerzalne teme poput pripadnosti, zajedništva i usamljenosti. Sličan uspeh imali su i viralni primeri poput mladunčeta nilskog konja Moo Denga iz Tajlanda ili majmuna Panča iz japanskog zoološkog vrta, koji su privukli ogromnu pažnju.
Ali čak i kada su priče istinite, često dolazi do pogrešnih interpretacija. Na primer, mnogi su mislili da je Panč maltretiran, iako su čuvari objašnjavali da je to normalno ponašanje u hijerarhiji majmuna. Čak i autentični snimci sve češće postaju polazna tačka za izmišljene priče i AI sadržaj, sve kako bi se privukla pažnja publike.
Lov na klikove
Razlozi za stvaranje lažnog sadržaja su različiti, ali najvažniji je zarada. Viralni sadržaj donosi preglede, a pregledi znače novac. „Ovakav sadržaj može brzo da izgradi publiku i učini nalog popularnim“, kaže profesor Tama Liver.
Iako mnogima nije važno da li je ovakav video stvaran, problem nastaje kada ljudi počnu nekritički da veruju onome što vide posebno kada su u pitanju ozbiljnije teme.
Na primer, Liver upozorava da postoji ogromna količina lažnih snimaka iz ratova koje ljudi mogu prihvatiti kao stvarne. „Kada spustimo kriterijume u jednom slučaju, naše kritičko razmišljanje slabi i u drugim“, kaže on.
Iako ova priča o psima deluje bezazleno, ona nosi i rizike poput širenja stereotipa o kineskoj kulturi i ishrani, što može podsticati rasizam. Kako se AI sadržaj sve više širi internetom, dezinformacije će verovatno nastaviti da rastu, dovodeći u pitanje naš osećaj za istinu i poverenje.
Čak i ovako „lagan“ sadržaj može zamagliti granicu između stvarnog i izmišljenog. „Kada više ne znate šta da verujete i kome da verujete, to je prilično zastrašujuće stanje“, zaključuje Tomson.
Foto: Freepik/bramjanssens
