Rizik od stupanja u kontakt sa dalekovodima i drugom električnom opremom zabeležen je kod više od 380 vrsta ptica, uključujući i one kritično ugrožene. Svake godine nekoliko miliona ptica ugine nakon sudara sa dalekovodima (kolizija) ili usled strujnog udara (elektrokucija) prilikom sletanja na nebezbedne stubove i konzole. Kako su savremeni pejzaži sve više ispresecani mrežama za prenos i distribuciju električne energije koje snabdevaju domaćinstva i privredu, smanjenje ovih rizika postalo je veliki izazov za zaštitu prirode.
Rešavanje ovog problema bilo je u fokusu međunarodne konferencije Free Sky for Birds 2026, održane od 10. do 12. marta u Bratislavi, u Slovačkoj, gde su se okupili stručnjaci iz cele Evrope, a među njima i predstavnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Sbije (DZPPS), kako bi razmenili rešenja i ojačali međunarodnu saradnju.
Od septembra 2020. do 2026. godine, petnaest projektnih partnera iz sedam evropskih zemalja sarađuje u okviru projekta LIFE Danube Free Sky, međunarodne inicijative usmerene na smanjenje rizika koje elektroenergetska infrastruktura predstavlja za ptice. Projekat je sufinansiran od strane Evropske unije i Ministarstva životne sredine Slovačke Republike i fokusira se na unapređenje bezbednosti energetskih mreža duž Dunava, jednog od najvažnijih selidbenih koridora za ptice u Evropi.
„Konferencija je okupila 140 stručnjaka iz 26 zemalja koji predstavljaju organizacije za zaštitu prirode, akademske institucije, državne organe, energetske i železničke kompanije, kao i proizvođače zaštitnih elemenata. Konferencija je organizovana kao završni događaj projekta LIFE Danube Free Sky, a učesnici su razmenili znanja, predstavili inovativna tehnička rešenja, ojačali međunarodnu saradnju i ubrzali napore za zaštitu ptičjih vrsta i njihovih staništa“, kaže Mirjana Rankov, ornitološkinja DZPPS-a.
Učesnici su takođe prisustvovali i terenskoj demonstraciji tehničkih mera osmišljenih za povećanje bezbednosti dalekovoda za ptice. Demonstracija je organizovana u saradnji sa organizacijom Raptor Protection of Slovakia koja je koordinator projekta i partnerskim energetskim kompanijama iz Slovačke, Mađarske i Austrijskim saveznim železnicama.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je kao projektni partner predstavilo rezultate rada na ovoj problematici od 2021. do 2025. godine kroz rad o analizi prikupljanih podataka o stradanju ptica grabljivica od elektrokucije u Srbiji.
„Rezultati su pokazali da u Srbiji najviše stradaju naše najbrojnije dnevne grabljivice, mišari i vetruške, što je u skladu sa njihovim životnim navikama da koriste najvišu tačku u okruženju za osmatranje prilikom lova, a to su najčešće dalekovodi“, pojašnjava Marko Šćiban, ornitolog DZPPS-a.
Dodatne informacije o projektu LIFE Danube Free Sky
• Projekat LIFE Danube Free Sky sprovodi se u sedam zemalja duž Dunava (Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Bugarska i Rumunija), uz učešće 15 projektnih partnera iz energetskih kompanija, železničkih kompanija, nevladinih organizacija i nacionalnih parkova. Projektne aktivnosti obuhvataju područje koje uključuje 25 specijalnih područja zaštite i 9 Međunarodno značajnih područja za ptice.
• Ukupno je više od 245 kilometara dalekovoda učinjeno vidljivijim za ptice zahvaljujući postavljanju divertera (preusmerivača leta) u zemljama učesnicama projekta, a skoro 4000 stubova je izolovano kako bi ptice mogle bezbednije da se na njima zadržavaju. Projekat je takođe podržao mogućnosti gnežđenja postavljanjem kutija za gnežđenje ptica: 300 kutija za modrovranu (Coracias garrulus) u Rumuniji (100), Srbiji (100), Bugarskoj (50) i Slovačkoj (50), 50 za sivu vetrušku (Falco vespertinus) u Bugarskoj i 20 za stepskog sokola (Falco cherrug) u Slovačkoj.
Projekat LIFE Danube Free Sky – Međunarodna zaštita ptica duž Dunava (LIFE19 NAT/SK/001023) sufinansiraju Evropska unija u okviru LIFE programa i Ministarstvo životne sredine Slovačke Republike. Izneti stavovi i mišljenja pripadaju isključivo autoru(ima) i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili CINEA-e. Ni Evropska unija niti telo koje dodeljuje sredstva ne mogu se smatrati odgovornim za njih.
Foto: Freepik/wirestock
