Solarna i energija vetra dostigle su rekordne nivoe u Evropi, što budi nadu u energetsku nezavisnost u uslovima rastućih cena goriva. Međutim, zastarele elektroenergetske mreže i ograničeni kapaciteti za skladištenje energije u baterijama teško uspevaju da isprate taj rast.
U Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji, proizvođači obnovljive energije sve češće dobijaju novac da isključe proizvodnju – proces poznat kao „ograničavanje“ (curtailment), kada ponuda postane toliko visoka da premaši potražnju i preoptereti mrežu, čineći je nestabilnom.
Ali da li bi bilo jeftinije višak energije jednostavno dati besplatno? Prošlog meseca, britansko Ministarstvo za energetsku bezbednost i neto nulte emisije najavilo je testiranje novog sistema za snabdevanje domaćinstava strujom po sniženim cenama tokom vetrovitih dana.
U svom letnjem izveštaju objavljenom 14. aprila, Nacionalni operator energetskog sistema (NESO), zadužen za stabilnost mreže, nadovezao se na ovu ideju i pozvao operatere da podstiču veću potrošnju energije kada je ponuda visoka. To bi moglo značiti i plaćanje domaćinstvima i fabrikama da troše višak energije – što bi bio presedan u Velikoj Britaniji.
Porast solarne energije utiče na pad potražnje za strujom u UK
Obnovljivi izvori su 2025. godine proizveli rekordnih 44 odsto električne energije u Velikoj Britaniji, u odnosu na samo 3 odsto 2000. godine. U nedavnom izveštaju, NESO je naveo da bi ponuda u UK mogla „povremeno ovog leta“ da premaši potražnju, posebno zbog naglog rasta kućnih solarnih sistema.
To bi moglo dovesti i do toga da Velika Britanija, inače neto uvoznik energije – u pojedinim trenucima postane izvoznik, dodaje NESO. Ipak, Bregzit i rast obnovljivih izvora širom Evrope znače da izvoz neće uvek biti jednostavan.
Kako još zemlja može upravljati viškom energije?
Već sada, promenljive tarife podstiču domaćinstva da koriste struju kada je potražnja niska, smanjujući cenu tokom vanšpice. Sada bi dodatne nagrade, poput popusta ili direktnih isplata, mogle biti uvedene za korišćenje energije kada je ponuda visoka.
To znači da bi „potrošači mogli dobiti pravu povoljnost ako uključe veš mašinu kada je napolju veoma sunčano“, kaže Džes Ralston iz britanske neprofitne organizacije Energy & Climate Intelligence Unit (ECIU).
Zašto se obnovljivi izvori ponekad moraju isključivati kada je ponuda visoka?
Evropske elektroenergetske mreže, koje prenose energiju do domaćinstava i kompanija, prvobitno su projektovane za centralizovanu i stabilnu proizvodnju iz termoelektrana na ugalj i gas. Ponuda i potražnja električne energije moraju biti u ravnoteži u realnom vremenu kako bi sistem bio pouzdan. Ako količina energije u mreži ne odgovara potrošnji, dolazi do poremećaja frekvencije, što može izazvati nestanke struje.
Promenljivost obnovljivih izvora, koji zavise od vremenskih uslova, otežava predviđanje proizvodnje, dok njihova decentralizovana priroda poput vetroparkova na moru ili udaljenih solarnih farmi otežava prenos energije do gradova gde je potrebna, prenosi Euronews.
Bez adekvatnih načina za skladištenje viška energije, operateri se plaćaju da isključe proizvodnju kako bi se izbeglo preopterećenje mreže kada proizvodnja premaši potražnju.
Nemačka, Francuska i Holandija zajedno su ograničile oko 3,9 TWh obnovljive energije u 2025. godini – što je rast od 21 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema analizi kompanije Montel Energy. Sve tri zemlje su takođe zabeležile rekordne sate negativnih cena električne energije, koje nastaju kada ponuda premaši potražnju i mogu dovesti do nižih računa za korisnike sa promenljivim tarifama.
Sve veća popularnost kućnih solarnih panela dodatno otežava institucijama poput NESO da predvide potražnju, jer se mnoga domaćinstva tokom sunčanih dana manje oslanjaju na mrežu.
Količina solarne energije priključene na mrežu u UK više se nego udvostručila u poslednjih 10 godina i sada iznosi 22 gigavata – što je približno jednako proizvodnji 30 velikih termoelektrana na ugalj. Očekuje se da će ovaj trend još brže rasti kako Velika Britanija uvodi „plug-in“ solarne sisteme, a domaćinstva pokušavaju da se zaštite od nestabilnog energetskog tržišta pod uticajem sukoba u Iranu.
Da li je davanje viška energije bolje rešenje?
Velika Britanija je 2025. godine potrošila 363 miliona funti na direktna plaćanja za ograničavanje proizvodnje i još milijardu funti na nadoknadu energije iz vetra koja nije iskorišćena, prema podacima Montel Energy. Kada se obnovljivi izvori isključuju zbog zagušenja mreže, moraju se zameniti konvencionalnim izvorima poput gasa, koje mreža može lakše da obradi. Ovi troškovi se na kraju prenose na račune potrošača.
Zato bi moglo biti korisnije na više nivoa da se domaćinstvima, kompanijama i industriji plaća da koriste višak energije.
Kako se mrežna infrastruktura modernizuje i prilagođava obnovljivim izvorima, a kapaciteti baterija rastu, problem viška energije verovatno će se smanjivati. Dalja elektrifikacija automobila i grejanja takođe će povećati potražnju za strujom, što će dodatno ublažiti ovaj izazov.
Foto: Freepik/pniuntg
