Prozor za smisleno delovanje usmereno na zdravlje sve je uži, jer se uticaji klimatskih promena pojačavaju širom Evrope, navodi izveštaj Lancet Countdown Europe, objavljen u sredu.

Izdanje iz 2026. godine upozorava da se napredak koji je Evropa ostvarila u prethodnim godinama ne sme uzimati zdravo za gotovo. Uprkos rastućim zdravstvenim rizicima, angažovanje javnosti, politike i medija na temu klime i zdravlja stagnira ili opada – upravo u trenutku kada je potreba za delovanjem najhitnija.

„Širom Evrope, zdravstveni uticaji klimatskih promena intenziviraju se brže nego što naša reakcija uspeva da ih prati“, izjavio je Joakim Rokljöf, ko-direktor Lancet Countdown Europe i profesor na Univerzitetu u Hajdelbergu, prenosi Euronews.

Povećani zdravstveni rizici

Izveštaj je utvrdio značajan porast kako direktnih, tako i indirektnih zdravstvenih posledica klimatskih promena širom kontinenta.

Na direktnom planu, gotovo svi praćeni evropski regioni zabeležili su porast broja smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom u periodu 2015–2024. u poređenju sa 1991–2000, dok je broj dnevnih upozorenja na ekstremne vrućine porastao za 318% u istom periodu.

Povećana izloženost toploti dovodi i do većih stopa bolesti povezanih sa vrućinom, poremećaja sna, pogoršanja hroničnih bolesti i nepovoljnih ishoda porođaja.

Loš kvalitet vazduha povezan je sa porastom respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, kao i drugih negativnih zdravstvenih ishoda.

Indirektno, klimatske promene izazivaju nesigurnost u snabdevanju hranom širom Evrope zbog porasta temperatura i dugotrajnih suša. Izveštaj navodi da je u 2023. godini više od milion dodatnih ljudi bilo pogođeno umerenom ili teškom nesigurnošću hrane u poređenju sa periodom 1981–2010.

Klimatske promene takođe ubrzavaju širenje zaraznih bolesti, jer porast temperatura širi staništa komaraca, navode autori.

Ukupan prosečan rizik od epidemija denga groznice u Evropi gotovo se učetvorostručio u poslednjoj deceniji, sa porastom od 297% u odnosu na period 1980–2010. Takođe se povećava broj prijavljenih slučajeva virusa Zapadnog Nila, čikungunje i zike širom regiona.

„Rastuće vrućine, pogoršanje zagađenja vazduha u domaćinstvima, izloženost zaraznim bolestima i sve veće pretnje po bezbednost hrane danas stavljaju milione ljudi u rizik – ne u dalekoj budućnosti“, rekao je Rokljöf.

„Odluke koje sada donosimo odrediće da li će se ovi zdravstveni uticaji brzo pogoršavati ili ćemo početi da se krećemo ka sigurnijoj, pravednijoj i otpornijoj Evropi.“

Ipak, izveštaj upozorava na značajan jaz između naučnih saznanja i društvenog delovanja. Javna svest deluje fragmentisano, pri čemu su zdravstvena pitanja široko prepoznata kao važna, ali se retko povezuju sa klimatskim promenama kao njihovim osnovnim uzrokom.

Politika i javnost ne prate tempo

Od 4.477 govora u Evropskom parlamentu tokom 2024. godine, samo 21 se bavio vezom između klimatskih promena i zdravlja. Sličan obrazac vidljiv je i u partijskim komunikacijama i strategijama na društvenim mrežama, gde je povezanost klime i zdravlja gotovo nevidljiva.

Autori upozoravaju da raskorak između alarmantnih dokaza i političkog zamaha preti da uspori napredak.

Ipak, ističu da mere poput ulaganja u čistu energiju pokazuju da klimatske akcije koje pozitivno utiču na zdravlje jesu i izvodljive i efikasne, ali da tempo mora da se ubrza.

„Preusmeravanje investicija iz fosilnih goriva u čistu energiju, poboljšanje kvaliteta vazduha, zaštita ranjivih grupa i priprema zdravstvenih sistema za klimatske šokove doneće i neposredne i dugoročne zdravstvene koristi“, rekla je Katrin Tone, ko-direktorka Lancet Countdown Europe i profesorka na Barselonskom institutu za globalno zdravlje (ISGlobal).

„Prozor za delovanje se sužava, ali Evropa ima priliku da učvrsti svoju lidersku poziciju u dekarbonizaciji i sprovede brze, koordinisane i na zdravlje usmerene klimatske mere kako bi zaštitila živote, smanjila nejednakosti i izgradila otpornu, niskougljeničnu budućnost.“

Foto: Freepik/alexuhrin95