Prošle nedelje, mlada ženka lisice pronađena je sama u vrtu na periferiji Pariza, bez ikakvog traga o njenoj majci. Sada se o njoj brine tim volontera danonoćno u Veterinarskoj bolnici za divlje životinje u Maisons-Alfortu, u blizini francuske prestonice.

„Pobrinućemo se da se pravilno hrani“, kaže negovatelj životinja Valentin Delon. „Ako to nije slučaj, možda ćemo joj davati dodatne bočice kako bismo osigurali da dobije dovoljno na težini.“

Tokom prošle godine, bolnica za divlje životinje primila je više od 10.400 divljih životinja, uključujući veliki broj ptica i evropskih sisara poput lisica, jelena i ježeva, prenosi Euronews.

Poput malog mladunčeta smeđeg krzna, ove životinje lako osvoje srca negovatelja, ali vezivanje za ljude nije opcija kada je cilj njihovo vraćanje u prirodu. Mladunče lisice pronašli su lokalni stanovnici zajedno sa lovačkim psima. Procenjeno je da ima oko dve nedelje i bila je suviše mala da bi preživela sama.

U bolnici u Maisons-Alfortu, veterinarka Žilija Pjaca pažljivo ju je pregledala: osim manje povrede, verovatno uzrokovane ugrizom divlje životinje ili psa, bila je dobrog zdravlja.

Mladunče je hranjeno veštačkim mlekom proizvodom koji odgovara sastavu mleka životinja i zbog toga joj je stomak bio nadut, objašnjava Pjaca.

„To je uobičajeno kod mladih životinja koje su imale poremećaj u ishrani“, dodaje ona.

Povratak u prirodu je postepen

Kada se oporave, životinje se prebacuju u spoljašnje ograde ili volijere kako bi se pripremile za povratak u prirodno okruženje. Delon, negovatelj, kaže da se mora izbegavati bilo kakvo „utiskivanje“ proces kojim se životinje emotivno vežu za čoveka.

„Zato ih ne mazimo“, kaže ona. „Moramo držati distancu zbog njihovog dobra, kako bi kasnije mogle da budu puštene.“

Pošto je lisica još uvek mladunče, kada dovoljno poraste, biće prebačena u rehabilitacioni centar i smeštena sa drugim lisicama u ograđeni prostor.

„Ne možemo je tek tako pustiti u prirodu“, kaže Delon. „Mora prvo u ograđeni prostor, a zatim ćemo postepeno otvarati vrata da dolazi i odlazi, dok je i dalje hranimo. Posle ćemo smanjivati hranu i tako ide postepeno puštanje.“

Bolnica leči veliki broj divljih vrsta

Bolnica kojom upravlja neprofitna organizacija Faune Alfort jedina je ustanova u širem području Pariza koja leči širok spektar divljih životinja. Čak 86% pacijenata su ptice. Prošle nedelje tu je bio labud sa slomljenim krilom, povređeni ježevi, desetine pačića koji se često nalaze na balkonima bez roditelja, kao i mnogo golubova, koji se tretiraju jednako pažljivo kao i ređe ptice.

Eliza Mora, šefica komunikacija u Faune Alfort, kaže da je prošlog leta zabeležen rekord od 200 prijema u jednom danu.

Bolnica se uglavnom finansira donacijama pojedinaca i humanitarnih organizacija, a oslanja se na volontere. Period od aprila do septembra je „sezona mladunaca“, kada se životinje razmnožavaju i broj prijema raste.

„Divlje životinje su već ranjive, ali mladunci još i više“, kaže ona. One koje su previše povređene ili ne mogu da se vrate u prirodu moraju biti eutanazirane.

Većina životinja između 60% i 80% dolazi zbog saobraćajnih nesreća, hvatanja u bodljikavu žicu ili povreda izazvanih baštenskim i poljoprivrednim alatima.

Veterinar Žan-Fransoa Kurro osnovao je Faune Alfort 1987. godine, inspirisan studentima koji su želeli bolje lečenje divljih životinja. Šest godina kasnije, ideja je postala prava bolnica u okviru Nacionalne veterinarske škole u Alfortu.

„Teško je nemo posmatrati životinju u nevolji, a ne moći da pomogneš“, kaže Kurro.

„Ljudi kada pronađu povređenu divlju životinju misle da ne mogu ništa da urade i da će ona umreti. Zato im mnogo znači kada znaju da postoji centar gde mogu da je donesu.“

Foto: Freepik/gpointstudio