Repair kafići širom Evrope daju svakodnevnim predmetima drugi život, dok istovremeno smanjuju količinu otpada, štede novac i menjaju način na koji ljudi razmišljaju o potrošnji.

Jednog nedeljnog popodneva u Berlinu, čovek izlazi iz Nemačkog muzeja tehnologije noseći laptop koji je zamalo završio u smeću. Volonter je zamenio polomljenu šarku za cenu nekoliko šrafova. Takve male pobede dešavaju se u oko 1.800 repair klubova i kafića samo u Nemačkoj, gde ljudi donose pokvarenu elektroniku, odeću, nameštaj i kućne aparate kako bi ih popravili volonteri stručnjaci. Ovi zajednički prostori nude alat, materijal i vešte ruke potpuno besplatno.

U julu 2025. godine stupila je na snagu Direktiva Evropske unije o pravu na popravku. Evropski parlament usvojio je ovaj zakon u aprilu 2024, dajući kompanijama dve godine da se prilagode. Prema direktivi, proizvođači mnogih kućnih aparata moraju da obezbede rezervne delove i alat za popravku po pristupačnim cenama tokom čitavog životnog veka proizvoda. Ako se nešto pokvari u roku od dve godine od kupovine, garancija se automatski produžava za još jednu godinu. Ukoliko proizvod ne može da se popravi, kupac može da izabere obnovljeni, odnosno refurbished uređaj, prenosi Happy Eco News.

Zakon takođe zabranjuje proizvođačima da blokiraju nezavisne popravke ili koriste softver kako bi sprečili popravke trećih strana. Nezavisni serviseri sada mogu da koriste polovne ili 3D štampane delove, što direktno pomaže repair kafićima širom Evrope koji su se dugo borili da pronađu pristupačne komponente.

Studije Evropske komisije pokazale su da prerano bacanje proizvoda svake godine generiše 35 miliona tona otpada i 261 milion tona gasova sa efektom staklene bašte, što čini oko osam odsto ukupnih emisija Evropske unije. Ekonomski trošak je podjednako ozbiljan: građani EU godišnje troše oko 14 milijardi dolara više kupujući nove proizvode nego što bi ih koštale popravke. Popravka jednog pametnog telefona štedi količinu ugljen-dioksida ekvivalentnu oko 7,3 kilograma u poređenju sa proizvodnjom novog uređaja. Popravka bicikla umesto kupovine novog štedi oko 152 kilograma ugljen-dioksida.

Cena i dalje ostaje najveća prepreka. Istraživanja pokazuju da samo oko trećina potrošača bira popravku umesto zamene, a glavni razlog je upravo cena. Kada troškovi popravke pređu 20 odsto originalne cene proizvoda, većina ljudi odlučuje se za kupovinu novog. Troškovi rada u Evropi znatno su viši nego u zemljama gde se proizvodi većina elektronike i tekstila, što predstavlja izazov i za repair kafiće i za profesionalne servisere.

Vlade pokušavaju da pomognu. Berlin je izdvojio 1,25 miliona dolara za 2026. godinu kako bi građanima refundirao do 237 dolara za profesionalne popravke ili rezervne delove korišćene u repair kafićima. Od pokretanja programa 2024. godine podržano je više od 14.000 popravki. Bečki vaučer za popravke, koji može da se koristi u 60 sertifikovanih radnji, pokazao se toliko popularnim da je austrijska vlada usvojila sličan program za električne uređaje na nacionalnom nivou.

Francuska je pokrenula najveću inicijativu ove vrste u Evropi. Proizvođači elektronike, tekstila, nameštaja i kućnih aparata uplaćuju sredstva u nacionalni fond u skladu sa količinom i ekološkim uticajem svojih proizvoda. Cilj je stvaranje cirkularne ekonomije sistema u kojem se proizvodi popravljaju, ponovo koriste i recikliraju umesto da se bacaju. Do početka 2026. godine program je podržao 1,7 miliona popravki vrednih više od 15 miliona dolara subvencija, dok ukupni budžet premašuje 183 miliona dolara do 2028. godine.

Posebna Direktiva EU o ekodizajnu rešava još jedan veliki problem u repair kafićima: proizvode koji ne mogu da se otvore bez uništavanja. Sada je propisano da uređaji moraju biti dizajnirani tako da mogu da se otvore standardnim alatom bez oštećenja unutrašnjih komponenti. Veliki brendovi već reaguju. Apple je proširio svoj program samostalnih popravki kako bi omogućio korišćenje polovnih delova na različitim uređajima. Samsung i Dell takođe ističu mogućnost popravke kao sve važniji prioritet.

Kritičari ipak upozoravaju da pravila i dalje ne postavljaju čvrste granice za cene rezervnih delova, već zahtevaju samo „razumne“ troškove. Aktivisti žele da se direktiva proširi na svu potrošačku robu. U Velikoj Britaniji, gde direktiva ne važi, broj repair grupa porastao je sa 500 na 800 između 2023. i 2025. godine, isključivo zahvaljujući interesovanju zajednice.

Volonteri navode da uspešno poprave između 60 i 70 odsto predmeta koji im se donesu. U Berlinu je jedan par nedavno preuzeo dizajnersku lampu koju su kupili nedelje kada su se venčali pre 29 godina. Volonter je pronašao odgovarajući deo i vratio im lampu potpuno funkcionalnu.

Repair kafići širom Evrope pokazuju, jednu lampu i jedan laptop u isto vreme, da popravljanje onoga što već imamo može biti i praktično i moćno.

Foto: Magnific/dmytro_sidelnikov