Na prvi pogled, Hogevejk izgleda kao sasvim obično holandsko naselje. Ljudi šetaju ulicama, odlaze u prodavnicu, sede u kafiću, razgovaraju sa komšijama. Međutim, iza ovog mirnog prizora krije se jedan od najneobičnijih i najpoznatijih modela brige o starijima na svetu.

Hogevejk, koji se nalazi u mestu Vesp nadomak Amsterdama, prvo je specijalizovano „selo za osobe sa demencijom“. Umesto klasičnog doma za stare ili zatvorene ustanove, ovde je napravljen čitav mali kvart u kojem ljudi sa teškim oblicima demencije žive što je moguće normalnijim životom, uz stalnu medicinsku podršku koja je gotovo nevidljiva.

Život kao u pravom naselju

Hogevejk je otvoren 2009. godine i od tada se smatra pionirskim projektom u oblasti nege osoba sa demencijom. Naselje izgleda kao tipičan holandski kvart, sa kućama, vrtovima, supermarketom, restoranom, frizerskim salonom, pozorištem i šetalištem.

Stanari mogu slobodno da se kreću, odlaze u kupovinu, sede u kafiću ili učestvuju u svakodnevnim aktivnostima. Osoblje ne nosi medicinske uniforme, već običnu garderobu, kako bi atmosfera bila što prirodnija i manje institucionalna.

U kućama živi po šest ili sedam ljudi, a svako ima svoju sobu. Stanari često učestvuju u jednostavnim svakodnevnim poslovima – pripremaju hranu, postavljaju sto ili uređuju baštu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 57 miliona ljudi širom sveta živi sa demencijom, a očekuje se da će taj broj do sredine veka porasti na 139 miliona. Zbog starenja populacije, mnoge zemlje traže nova rešenja za negu obolelih.

Za razliku od tradicionalnih ustanova, gde su pacijenti često izolovani ili pod strogim nadzorom, koncept Hogevejka zasniva se na slobodi kretanja i očuvanju dostojanstva.

Bingo petkom, koncerti i odlazak u muzej

Naselje se prostire na površini približno dva fudbalska terena i ima 23 kuće sa ukupno oko 150 stanara. Iako nema vidljivih ograda, prostor je projektovan tako da bude potpuno bezbedan.

Stanari imaju organizovane aktivnosti tokom cele nedelje – igra se bingo, organizuju večeri muzike, časovi slikanja, vožnje bicikala i odlasci na koncerte i predstave. Ponekad se organizuju i izleti u Amsterdam, uključujući posete čuvenom Rijksmuseumu.

Hogevejk se gotovo u potpunosti finansira iz državnog budžeta, dok ostatak sredstava dolazi od donacija.

Medicinska sestra Angelika Fodor, koja u ovom naselju radi više od decenije, kaže da je pristup pacijentima potpuno drugačiji od onoga na koji je navikla u istočnoj Evropi.

„Ovde morate da poznajete čoveka, njegov karakter, navike, poreklo i način života. Tek tada možete da pružite odgovarajuću negu“, objašnjava ona.

Sloboda i kvalitet života ispred svega

Posebnu pažnju izaziva i način na koji su kuće uređene. Stanari su raspoređeni prema životnom stilu na koji su navikli tokom života, postoje „urbane“, „tradicionalne“, „formalnije“ ili „kosmopolitske“ kuće.

Tako se, na primer, u „tradicionalnim“ domovima služe jednostavniji obroci i gleda lokalni televizijski program, dok su u „kosmopolitskim“ kućama prisutni vino, finiji čajevi i klasična muzika.

U ovom holandskom naselju otvoreno se govori i o starenju, bolesti i smrti, uz fokus na dostojanstvo i kvalitet života, čak i u poznim fazama bolesti. Ideja je da se osobama sa demencijom omogući što više slobode, osećaja pripadnosti i svakodnevnih aktivnosti koje podsećaju na život van institucije.

Model Hogevejka danas se proučava širom sveta, a slični projekti već postoje u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Švajcarskoj, Australiji i na Novom Zelandu.

Foto: Magnific/freepik/pvproductions