Dok se evropski poljoprivrednici suočavaju sa rastućim troškovima, nestašicama i ekstremnim vremenskim uslovima, poljoprivreda na Starom kontinentu nalazi se u ozbiljnoj krizi. Sa vrelim letom koje se približava, a koje dodatno podstiču klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem, očekuje se da će suša pogoditi veliki deo Evrope, ugrožavajući proizvodnju hrane i egzistenciju poljoprivrednika.

Novi podaci prikupljeni na francuskim poljoprivrednim gazdinstvima pogođenim sušom pokazuju da bi jedno od najperspektivnijih rešenja moglo biti upravo ono koje je najprijateljskije prema životnoj sredini.

Prema istraživanju koje je obuhvatilo više od 1.200 farmi širom Francuske, preliminarni rezultati pokazuju da su gazdinstva sa najrazvijenijim regenerativnim praksama zabeležila pad prinosa od svega osam odsto tokom suša 2023. godine, dok je na farmama sa najmanje regenerativnih metoda taj pad iznosio čak 22 odsto.

Ovi rezultati dodatno potvrđuju tvrdnje zagovornika regenerativne poljoprivrede da se početna ulaganja dugoročno isplate.

Regenerativna poljoprivreda povećava otpornost useva na sušu

Studiju je sprovela kompanija Soil Capital, koja pomaže poljoprivrednicima u prelasku na otpornije i održivije sisteme proizvodnje, u saradnji sa Univerzitetom KU Leuven iz Belgije.

Analiza se zasniva na nezavisno verifikovanim podacima sa 1.262 farme koje obuhvataju ukupno 331.600 hektara zemljišta u Francuskoj u periodu od 2021. do 2024. godine.

Kombinovanjem podataka o poljoprivrednim praksama, prinosima i stanju zemljišta, istraživanje pruža konkretnije dokaze o tome kako regenerativna poljoprivreda može da zaštiti proizvodnju od posledica klimatskih promena.

Najveća otpornost na sušu zabeležena je kod žitarica, koje predstavljaju najrasprostranjeniju grupu useva u Francuskoj.

U regionima pogođenim sušom, koji su obuhvatili 82 od ukupno 96 francuskih departmana, regenerativne metode smanjile su gubitke prinosa izazvane sušom za najmanje deset odsto u oko 85 procenata slučajeva.

Profesor Erik Matijs, šef Katedre za ekonomiju poljoprivrede, hrane i prirodnih resursa na Univerzitetu KU Leuven, ističe da ovakvi podaci popunjavaju važnu prazninu u dosadašnjim istraživanjima.

„Ono što je godinama nedostajalo bili su pouzdani podaci sa velikog broja farmi, prikupljani tokom više uzastopnih godina. Upravo je to najveća vrednost ovog istraživanja“, rekao je Matijs.

Prema procenama kompanije Soil Capital, kada bi najefikasnije regenerativne prakse bile primenjene širom Francuske, tokom budućih suša bilo bi sačuvano dovoljno pšenice da prosečna industrijska mlinarska kompanija radi čak 17 nedelja. To odgovara količini potrebnoj za proizvodnju približno 130 miliona bageta.

Suše širom sveta uzrokuju milijarde dolara štete

Rezultati istraživanja objavljeni su nakon što je izveštaj Ujedinjenih nacija „Global Water Bankruptcy“, predstavljen u januaru 2026. godine, upozorio da je svet ušao u eru globalne krize vodnih resursa.

U izveštaju se navodi da su ključni vodni sistemi pretrpeli ozbiljna i često nepovratna oštećenja, delom zbog degradacije zemljišta, dok šteta izazvana sušama danas premašuje 307 milijardi dolara godišnje na globalnom nivou.

Prema procenama UN, do 2050. godine posledice suše mogle bi da pogode čak tri od četiri stanovnika planete.

Konvencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije više puta je isticala da je obnova zemljišta ključna za očuvanje prehrambene sigurnosti i otpornosti na klimatske promene.

„Uloga zemljišta u proizvodnji gotovo svih kalorija koje unosimo hranom, regulisanju vodnih resursa, očuvanju biodiverziteta i stabilizaciji klime često je potcenjena i zanemarena“, navodi se u saopštenju ove organizacije.

Evropska komisija procenjuje da degradacija zemljišta Evropsku uniju već košta više od 50 milijardi evra godišnje.

Kako regenerativna poljoprivreda štiti useve od suše?

Regenerativna poljoprivreda zasniva se na celovitom pristupu upravljanju zemljištem sa ciljem obnavljanja zdravlja tla, podsticanja biodiverziteta i smanjenja klimatskih promena skladištenjem ugljenika u zemlji.

Zdravo zemljište bogato organskom materijom ponaša se poput sunđera koji upija i zadržava vodu.

Istraživanje francuskog Nacionalnog instituta za poljoprivredna istraživanja pokazalo je da zemljišta kojima se upravlja regenerativnim metodama zadržavaju između osam i 15 odsto više vode od konvencionalno obrađivanih površina. Istovremeno, ostvaruju i prinose biomase koji su 15 do 20 odsto veći uz istu količinu vode.

Prema podacima britanske istraživačke institucije Rothamsted Research, povećanje sadržaja organske materije u zemljištu za samo jedan procenat može omogućiti jednom hektaru da zadrži dodatnih 350.000 litara vode.

Dodatne koristi donose pokrovni usevi, koji se sade između glavnih proizvodnih ciklusa kako bi zaštitili i obogatili zemljište. Plodored pomaže očuvanju hranljivih materija i smanjuje pojavu bolesti i štetočina, dok smanjena obrada zemljišta omogućava bolju aktivnost glista i razvoj dubljeg korenovog sistema, što poboljšava prodiranje vode u tlo.

S druge strane, konvencionalna poljoprivreda, koja se oslanja na intenzivnu obradu zemljišta, sintetička đubriva i monokulture, često dovodi do zbijanja, erozije i degradacije tla.

Danas se između 60 i 70 odsto zemljišta u Evropi smatra nezdravim, dok je više od polovine poljoprivrednih površina u svetu već degradirano.

Kako bi se ovaj trend zaustavio, Evropska unija je 2025. godine usvojila Zakon o praćenju stanja zemljišta, koji prvi put uvodi jedinstven okvir za procenu i nadzor zdravlja tla u državama članicama, sa ciljem da sva zemljišta u EU budu zdrava do 2050. godine.

Ipak, pojedine ekološke organizacije smatraju da zakon nije dovoljno ambiciozan i upozoravaju da nedostaju obavezujući ciljevi za obnovu zemljišta koje naučnici smatraju neophodnim za dugoročni oporavak tla.

Foto: Magnific/wirestock