Godinama meri gotovo svaki aspekt svog organizma, ulaže milione u usporavanje starenja i veruje da se biološki sat može vratiti unazad. Brajan Džonson, jedan od najpoznatijih zagovornika medicine dugovečnosti, nedavno je otkrio da boluje od hronične autoimune bolesti koja se razvijala gotovo neprimetno.
Ako postoji osoba koja je postala sinonim za borbu protiv starenja, onda je to Brajan Džonson. Američki preduzetnik poslednjih godina privlači pažnju javnosti svojim projektom Blueprint, u okviru kog prati više stotina biomarkera, svakodnevno prolazi kroz brojne medicinske analize, strogo kontroliše ishranu, san, fizičku aktivnost i uzima desetine suplemenata, sve sa jednim ciljem – da što više uspori biološko starenje.
Njegov organizam često se opisuje kao najpraćenije ljudsko telo na svetu. Džonson tvrdi da je u ovaj projekat uložio milione dolara kako bi dokazao da je moguće produžiti zdrav životni vek i odložiti bolesti povezane sa starenjem.
Čovek koji gotovo svakodnevno analizira svoje zdravstveno stanje nedavno otkrio da boluje od autoimunog gastritisa, hronične bolesti koja izaziva nepovratna oštećenja sluznice želuca i može godinama da napreduje bez ikakvih simptoma.
Bolest koju nije otkrilo ni intenzivno praćenje zdravlja
Džonson je saopštio da je dijagnozu dobio u maju, nakon što je njegov tim pokušavao da objasni dugotrajno niske vrednosti feritina – proteina zaduženog za skladištenje gvožđa u organizmu. Tek dodatnim analizama ustanovljeno je da se iza tih rezultata krije autoimuni proces koji je trajao godinama.
Njegovo iskustvo otvorilo je važno pitanje: ako ni osoba koja konstantno prati svoje zdravlje uz pomoć najsavremenijih tehnologija nije uspela na vreme da otkrije bolest, gde su granice personalizovane medicine?
Prema mišljenju stručnjaka, odgovor je jednostavan – medicina danas može mnogo, ali još uvek ne može sve.
Zašto su autoimune bolesti toliko izazovne?
Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem greškom napada sopstvene ćelije i tkiva. Danas postoji više od 100 različitih autoimunih poremećaja, a mnogi od njih razvijaju se postepeno, bez jasnih simptoma.
Njihov tačan uzrok još nije poznat. Naučnici smatraju da kombinacija genetike, faktora iz okruženja i pojedinih infekcija može pokrenuti bolest, ali za većinu pacijenata i dalje nije moguće precizno objasniti zbog čega se ona razvila.
Iako autoimuni gastritis nije smrtonosan i može da se drži pod kontrolom odgovarajućom terapijom i promenama životnih navika, povećava rizik od razvoja drugih komplikacija, uključujući i rak želuca.
Više podataka ne znači i više odgovora
Poslednjih godina medicina dugovečnosti doživljava veliki razvoj. Pametni satovi, kontinuirano praćenje zdravstvenih parametara, napredne analize krvi i personalizovana dijagnostika omogućavaju ljudima da prikupe više informacija o svom organizmu nego ikada ranije.
Brajan Džonson otišao je korak dalje od većine. Njegov projekat praktično predstavlja dugogodišnji eksperiment na jednom čoveku, u kojem sopstveno telo koristi kao laboratoriju za istraživanje procesa starenja.
Ipak, njegov slučaj pokazuje da ogromna količina podataka ne znači nužno i potpuno razumevanje organizma. Neke bolesti mogu ostati “nevidljive” godinama, uprkos redovnim pregledima i sofisticiranim analizama.
Dugovečnost nije isto što i besmrtnost
Iako je Džonsonova dijagnoza iznenadila javnost, stručnjaci ističu da ona ne predstavlja neuspeh medicine dugovečnosti. Naprotiv, pokazuje koliko je ljudski organizam složen i koliko još toga nauka mora da otkrije.
Njegova priča podseća da zdrave navike, kvalitetna ishrana, fizička aktivnost i redovni preventivni pregledi značajno povećavaju šanse za zdraviji i duži život, ali ne mogu u potpunosti eliminisati rizik od bolesti.
Možda upravo zato najveća vrednost projekta poput Blueprint-a nije obećanje da ćemo zaustaviti starenje, već činjenica da podstiče nova istraživanja i otvara važna pitanja o tome kako možemo duže da živimo , ali pre svega, kako možemo duže da ostanemo zdravi.
Foto: Unsplash/national institute of allergy and infectious-diseases/Julien Tromeu
