Poslednjih godina sve više pažnje privlače različiti načini ishrane zasnovani na biljkama. Pored vegetarijanske i veganske ishrane, postoji i mnogo restriktivniji pristup poznat kao frutarijanska ishrana ili frutarijanstvo.
Reč je o načinu ishrane u kojem najveći deo jelovnika čini voće, dok pojedini frutarijanci uključuju i orašaste plodove, semenke i namirnice koje se, prema botaničkoj klasifikaciji, smatraju plodovima biljaka, poput paradajza, krastavca ili avokada.
Ne postoji jedinstveno pravilo koje određuje šta znači biti frutarijanac. Kod nekih ljudi voće čini oko 70 odsto dnevnog unosa hrane, dok drugi jedu gotovo isključivo voće.
Zašto ljudi biraju ovakav način ishrane?
Razlozi su različiti. Neki ga povezuju sa filozofijom nenasilja prema prirodi i životinjama, drugi smatraju da je voće najprirodnija hrana za čoveka, dok treći ovakav način ishrane vide kao deo minimalističkog ili ekološki održivijeg načina života.
Frutarijanstvo nije nov koncept. Kroz istoriju su ga povremeno praktikovali pojedinci iz verskih ili filozofskih razloga, a poslednjih godina dodatnu pažnju dobija zahvaljujući društvenim mrežama i influenserima koji promovišu ishranu baziranu na sirovim biljnim namirnicama.
Šta kaže nauka?
Voće je važan deo uravnotežene ishrane. Brojna istraživanja pokazuju da redovna konzumacija voća doprinosi unosu vitamina, minerala, vlakana i antioksidanasa i povezuje se sa manjim rizikom od pojedinih hroničnih bolesti.
Na primer, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje najmanje 400 grama voća i povrća dnevno, kao deo raznovrsne ishrane, radi smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti i određenih vrsta karcinoma.
Međutim, nijedna velika zdravstvena organizacija ne preporučuje ishranu zasnovanu gotovo isključivo na voću.
Britanska dijetetska asocijacija (British Dietetic Association) i Akademija za ishranu i dijetetiku (Academy of Nutrition and Dietetics) ističu da restriktivni obrasci ishrane mogu otežati unos svih potrebnih hranljivih materija ukoliko nisu pažljivo planirani.
Na šta stručnjaci skreću pažnju?
Zbog vrlo ograničenog izbora namirnica, stručnjaci navode da osobe koje praktikuju frutarijansku ishranu mogu imati poteškoća da kroz hranu unesu dovoljne količine:
- vitamina B12,
- vitamina D,
- kalcijuma,
- gvožđa,
- joda,
- omega-3 masnih kiselina,
- proteina.
U naučnoj literaturi opisani su pojedinačni slučajevi nutritivnih deficita kod osoba koje su duže vreme praktikovale veoma restriktivnu frutarijansku ishranu, ali ne postoje kvalitetna dugoročna istraživanja koja bi pokazala njene efekte na opštu populaciju.
Zbog toga stručnjaci naglašavaju da osobe koje razmišljaju o ovakvom načinu ishrane razgovaraju sa lekarom ili registrovanim nutricionistom kako bi procenile da li mogu da zadovolje sve nutritivne potrebe.
Održivost i životni stil
Frutarijanstvo se često povezuje i sa održivošću. Ljudi koji ga praktikuju neretko navode da biraju lokalno i sezonsko voće, nastoje da smanje bacanje hrane i ostave manji ekološki otisak.
Međutim, stručnjaci ističu da održivost ishrane ne zavisi samo od vrste namirnica koje jedemo, već i od načina njihove proizvodnje, transporta, pakovanja i ukupnog obrasca ishrane.
Zaključak
Frutarijanska ishrana predstavlja jedan od najrestriktivnijih oblika biljne ishrane i za neke ljude ona je deo životne filozofije, a ne samo izbor hrane.
Iako je voće važan deo zdrave ishrane, trenutno ne postoje preporuke vodećih zdravstvenih institucija koje podržavaju ishranu zasnovanu gotovo isključivo na voću. Zbog toga stručnjaci savetuju da se pre većih promena u načinu ishrane konsultuju lekar ili nutricionista, kako bi ishrana bila prilagođena individualnim potrebama.
Foto: Unsplash/Karolina Grabowska/Chen Mizrach
