Kontakt sa zemljom, biljkama i drugim prirodnim materijalima mogao bi da ima više koristi za naše zdravlje nego što se na prvi pogled čini. Istraživanja pokazuju da raznovrsni mikroorganizmi iz prirode mogu uticati na mikrobiom kože i funkcionisanje imunskog sistema.

Kada šetamo parkom ili boravimo u prirodi, najčešće pokušavamo da ostanemo čisti. Ipak, možda nije loše povremeno dodirnuti koru drveta, sesti u travu ili pustiti decu da se igraju zemljom.

Jedan od eksperimenata koji se bavio ovom temom sprovela je Mira Gronros, ekolog i istraživačica zdravlja povezanog sa prirodom iz Finskog instituta za životnu sredinu. U istraživanju su učesnici 20 sekundi trljali ruke zemljom, tresetom i mahovinom. Nakon toga je na njihovoj koži zabeležena veća raznovrsnost mikroorganizama, čak i nakon što su ruke isprali vodom.

Na prvi pogled, ideja da na koži imamo više bakterija možda ne zvuči privlačno. Međutim, raznovrsna zajednica mikroorganizama može pomoći u održavanju ravnoteže i otežati potencijalno štetnim bakterijama da preuzmu primat.

Šta se dešava kada se deca igraju u prirodi?

Jedan od zanimljivijih primera dolazi iz Finske, gde naučnici proučavaju kako svakodnevni kontakt dece sa prirodom utiče na njihovo zdravlje.

U istraživanju učestvuje 43 vrtića, među kojima je i vrtić Aurinkolinna. Deca tamo svakog dana provode sate napolju, igraju se u drvetom obraslom prostoru, penju, prave kule od peska, skaču po barama i dolaze u kontakt sa zemljom i drvenim materijalima.

Istraživači prate promene na njihovoj koži, u pljuvački i crevnom mikrobiomu, kao i određene pokazatelje imunskog sistema.

Starenje plaši većinu Evropljana, a evo šta o godinama misle Srbi

Ovo istraživanje nadovezuje se na raniju dvogodišnju studiju u kojoj su naučnici deo prirodnog šumskog tla uneli u dvorište jednog vrtića. Umesto potpuno popločanog prostora, deca su dobila površine sa šumskim zemljištem, tresetom i biljkama.

Nakon samo 28 dana redovne igre u takvom okruženju, kod dece je zabeležena veća raznovrsnost bakterija na koži. Razlika je bila prisutna i godinu dana kasnije.

Raznovrsniji mikrobiom, zdravija koža?

Koža nije samo zaštitna barijera između našeg tela i spoljašnjeg sveta. Na njenoj površini živi veliki broj mikroorganizama koji zajedno čine mikrobiom kože i učestvuju u njenom održavanju.

Istraživanja pokazuju da veća raznovrsnost tih mikroorganizama može pomoći u sprečavanju prekomernog razmnožavanja potencijalno štetnih bakterija.

U jednom od eksperimenata deca su se igrala u pesku obogaćenom mikroorganizmima iz raznovrsnog zemljišta, dok je druga grupa koristila pesak sa manjom mikrobnom raznovrsnošću. Kod prve grupe povećala se raznovrsnost bakterija na koži, ali su primećene i promene u određenim imunskim markerima u krvi, povezanim sa regulacijom imunskog odgovora.

To je važno jer imunski sistem ne mora samo da prepoznaje pretnje – potrebno je i da zna kada da reaguje, a kada da se „smiri“.

Kontakt sa prirodom nije važan samo za decu

Slični efekti proučavaju se i kod odraslih. U jednom istraživanju učesnici su tokom mesec dana uzgajali povrće u zatvorenom prostoru. Jedna grupa koristila je zemljište bogato mikroorganizmima, dok je druga koristila zemljište sa manjom mikrobnom raznovrsnošću.

Kod učesnika koji su radili sa raznovrsnijim zemljištem zabeleženo je povećanje raznovrsnosti bakterija na koži, kao i promena određenih antiinflamatornih citokina u krvi.

Druga studija bavila se kancelarijama. U radne prostore postavljeni su zidovi sa živim biljkama, a već nakon dve nedelje kod zaposlenih je zabeležena veća raznovrsnost mikroorganizama na koži i niži nivoi nekih proinflamatornih citokina.

Šest navika koje mogu da pomognu da sačuvate zdravlje srca

Šta to znači za naš svakodnevni život?

Ova istraživanja deo su šire ideje poznate kao hipoteza biodiverziteta. Ona polazi od pretpostavke da kontakt sa raznovrsnim mikroorganizmima iz vazduha, biljaka i zemljišta može imati važnu ulogu u održavanju ravnoteže našeg mikrobioma i imunskog sistema.

Postoje i pretpostavke da gubitak biodiverziteta u životnoj sredini može biti povezan sa porastom određenih imunskih poremećaja, ali nauka još nema dovoljno dokaza da bi se mogla uspostaviti jednostavna uzročno-posledična veza.

I sami istraživači naglašavaju da još ne možemo reći da će kontakt sa prirodom sprečiti astmu, alergije ili ekcem. Potrebno je još istraživanja kako bi se razumelo šta se tačno dešava u organizmu i koliko dugotrajan taj efekat može biti.

Ipak, ono što se za sada zna dovoljno je zanimljivo da promeni način na koji posmatramo svakodnevni kontakt sa prirodom.

Ne morate otići u šumu da biste ga ostvarili. Malo zemlje u bašti, biljke na terasi, park u komšiluku, drvo koje ćete dodirnuti tokom šetnje ili igra dece u prirodnom okruženju mogu biti jednostavni načini da svakodnevicu učinimo bogatijom kontaktom sa živim svetom oko nas.

I možda nije loše da sledeći put, umesto da izbegnemo svaku mrvicu zemlje, pustimo prirodu da nam malo zaprlja ruke.

Foto: Unsplash/Fallon Michael