Globalna glad smanjena je treću godinu zaredom, ali stručnjaci upozoravaju da je pred svetom još dug put do cilja da do 2030. godine niko ne bude gladan.
Prema novom izveštaju pet agencija Ujedinjenih nacija, oko 2,69 milijardi ljudi širom sveta i dalje ne može da priušti raznovrsnu i zdravu ishranu koja zadovoljava njihove energetske i nutritivne potrebe.
Udeo svetske populacije koja se suočava sa glađu smanjen je sa 8,1 odsto u 2024. godini na 7,8 odsto u 2025. godini. To je treća uzastopna godina pada, a postoje i naznake da je dugogodišnji rast gladi u Africi počeo da usporava.
Ipak, broj ljudi koji ne mogu da priušte zdravu ishranu i dalje je „izuzetno visok“, upozorio je Máximo Torero, glavni ekonomista Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Zdrava ishrana skuplja od granice ekstremnog siromaštva
Prema izveštaju „Stanje bezbednosti hrane i ishrane u svetu 2026“, zdrava ishrana košta u proseku 4,28 dolara dnevno, prema paritetu kupovne moći.
To znači da je u pojedinačnim zemljama za zdravu ishranu potrebno izdvojiti iznos u lokalnoj valuti koji ima istu kupovnu moć kao 4,28 dolara u Sjedinjenim Američkim Državama.
Poređenja radi, granica ekstremnog siromaštva iznosi oko tri dolara dnevno po osobi.
„To znači da je zdrava ishrana značajno skuplja“, objasnio je Torero.
Problem je u tome što su se državne politike tradicionalno više fokusirale na subvencionisanje žitarica i drugih osnovnih namirnica bogatih skrobom, dok su meso, mlečni proizvodi, voće i povrće često ostajali manje dostupni.
Takav pristup može da obezbedi dovoljan broj kalorija, ali ne i raznovrsnu i nutritivno uravnoteženu ishranu.
Više kalorija ne znači i zdraviju ishranu
Nedostatak zdrave hrane ne dovodi samo do gladi. On može doprineti i rastu gojaznosti i hroničnih bolesti.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je udeo gojaznih odraslih porastao sa 12,1 odsto u 2012. godini na 16,2 odsto u 2024. godini.
Stručnjaci zato upozoravaju da je neophodno ulagati u infrastrukturu, istraživanje i razvoj, ali i u efikasnije lance snabdevanja.
Modeli predstavljeni u izveštaju pokazuju da bi efikasniji sistemi proizvodnje i distribucije mogli da smanje cenu mesa i mlečnih proizvoda, ali i voća i povrća. Istovremeno, politike koje bi podsticale veću potrošnju voća i povrća mogle bi da smanje i dugoročne ekonomske posledice bolesti povezanih sa lošom ishranom.
Afrika prvi put ima najveći broj gladnih ljudi
U Africi čak 66,6 odsto stanovništva nije moglo da priušti zdravu ishranu tokom 2025. godine, što je više nego dvostruko u odnosu na Aziju, Latinsku Ameriku i Karibe.
Afrika je u međuvremenu prvi put postala kontinent sa najvećim ukupnim brojem ljudi koji se suočavaju sa glađu – oko 309 miliona, u poređenju sa 292 miliona u Aziji.
Ipak, stručnjaci navode da je ovaj rast najvećim delom posledica bržeg rasta stanovništva. Kada se posmatra udeo stanovništva, broj ljudi koji gladuju počeo je da opada – prvi put posle više godina.
Izveštaj su zajednički pripremili FAO, Svetska zdravstvena organizacija, UNICEF, Svetski program za hranu i Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj.
Foto: Magnific/alexkich
