Srbiju je krajem juna 2026. zahvatio izuzetno jak toplotni talas, tokom kojeg su u nekoliko gradova oboreni temperaturni rekordi.
U Kikindi i na Paliću su, sa 40,9 °C odnosno 40,8 °C, oboreni apsolutni rekordi za te stanice, dok su najtopliji junski dani zabeleženi u Somboru, Zrenjaninu, Beogradu i drugim mestima.
U Novom Sadu je tokom juna zabeležen i rekordan broj tropskih noći, odnosno noći tokom kojih temperatura ne pada ispod 20 °C. Ovakve noći su posebno opasne po zdravlje, jer telo nema priliku da se ohladi i oporavi tokom sna.
Zato toplotni talasi nisu samo neprijatnost, već ozbiljan rizik za zdravlje, naročito za starije osobe, hronične bolesnike, decu i ljude koji rade na otvorenom.
Kada se dogodi ekstremni vremenski događaj poput ovog, postavlja se uobičajeno pitanje: da li su klimatske promene krive za to?
Odgovor daju takozvane studije atribucije, koje se bave proučavanjem uticaja klimatskih promena na pojavu i intenzitet ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, sa ciljem da razjasne u kojoj meri je ljudska aktivnost doprinela povećanoj verovatnoći ili intenzitetu ovakvih događaja.
Tim sa Fizičkog fakulteta analizirao je najtopliji šestodnevni period u junu u Srbiji, poredeći današnju klimu sa klimom iz 1950. godine.
Rezultati pokazuju da bi toplotni talas ovog intenziteta sredinom prošlog veka bio izuzetno redak događaj, koji bi se očekivao jednom u oko 150 godina. Danas se, zbog klimatskih promena, takav događaj može očekivati u proseku jednom u manje od tri godine.
Drugim rečima, ovakav događaj je danas 55 puta verovatniji.
Ono što je nekada bilo ekstremno retko sada postaje deo naše nove klimatske stvarnosti. Analiza pokazuje i da su klimatske promene povećale temperaturu ovog toplotnog talasa za oko 4,5 °C na nivou Srbije.
„Ovi rezultati pokazuju da klimatske promene nisu nešto što nas čeka u dalekoj budućnosti. One već sada utiču na vremenske ekstreme u Srbiji, čineći toplotne talase češćim, jačim i opasnijim”, navodi dr Milica Tošić, jedna od učesnica istraživanja.
„Zato prilagođavanje na klimatske promene postaje jedan od ključnih uslova za zaštitu zdravlja, bezbednosti i svakodnevnog života.“
Istraživanje je sprovedeno korišćenjem podataka ERA5-Land reanalize i metodologije koju primenjuje međunarodna inicijativa World Weather Attribution. Analizu je sprovela grupa naučnika sa Instituta za meteorologiju, Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u okviru projekta podržanog od strane Evropske klimatske fondacije.
Foto: Unsplash/luciandachman
