Ljudski urin je, ispostavlja se, bogat hranljivim materijama poput fosfora i azota, koji su neophodni za rast biljaka. Umesto da ti hranljivi sastojci završe kao otpad, kompanije razvijaju tehnologije koje omogućavaju da se iz urina izdvoje i pretvore u prirodnu alternativu sintetičkim đubrivima.

Jedna od njih je švajcarska kompanija VunaNexus, koja razvija sistem za prikupljanje i preradu urina. Njihova tehnologija koristi posebne toalete koji odvajaju urin od ostalih otpadnih voda, nakon čega se on transportuje do postrojenja za preradu.

Tamo prolazi kroz niz filtera koji uklanjaju mikrozagađivače i neprijatne mirise, dok se korisne hranljive materije zadržavaju. Tečnost se zatim pasterizuje kako bi se uklonili potencijalno opasni virusi.

Rezultat procesa su destilovana voda i đubrivo pod nazivom „Aurin“, za koje kompanija tvrdi da je trenutno jedino mineralno đubrivo na tržištu proizvedeno u potpunosti od ljudskog urina.

„Ovo nije nikakva hipi ideja“

Osnivač kompanije David de Chambrier rekao je za The Guardian da ova ideja dugo nije bila shvatana ozbiljno. Međutim, rast cena sirovina za proizvodnju đubriva i problemi u lancima snabdevanja promenili su pogled na alternativna rešenja.

Zbog toga se proizvodi poput Aurina sve više posmatraju kao potencijalno važna alternativa konvencionalnim đubrivima.

Ovakva rešenja mogla bi da budu posebno značajna u trenutku kada se očekuje dalji rast cena đubriva, dok Ujedinjene nacije procenjuju da je oko 45 miliona ljudi širom sveta u riziku od akutne nesigurnosti u snabdevanju hranom zbog problema sa dostupnošću đubriva.

VunaNexus nije jedina kompanija koja istražuje ovaj koncept. Sve više startapa razvija načine da se hranljive materije iz ljudskog urina vrate u poljoprivredni ciklus, umesto da se izgube kroz otpadne vode.

Više nismo samo broj: Zašto osam milijardi ljudi više nije naš najveći problem?

Milioni litara urina već se recikliraju

„Aurin“ se trenutno testira u gradovima u Francuskoj i Švajcarskoj, a sistemi za prikupljanje urina postavljeni su u stambenim i poslovnim zgradama, uključujući i sedište Evropske svemirske agencije.

Prema dostupnim podacima, na ovaj način se već reciklira oko tri miliona litara urina godišnje.

Krajnji cilj je da se poljoprivredi obezbedi jeftiniji i održiviji izvor hranljivih materija, kako u urbanim, tako i u ruralnim sredinama.

Ipak, tehnologija se još suočava sa izazovima. Trenutno je izdvajanje jednog kilograma azota iz urina kroz proces kompanije VunaNexus čak 40 do 50 puta skuplje nego proizvodnja azota iz sintetičkih đubriva.

To pokazuje da ideja jeste održiva u ekološkom smislu, ali da će za njenu širu primenu biti potrebno dodatno unapređenje tehnologije i smanjenje troškova.

Ipak, princip je jednostavan: ono što danas posmatramo kao otpad moglo bi da postane vredan resurs.

Upravo je to jedna od osnovnih ideja cirkularne ekonomije – da se materijali ne koriste jednom i odbacuju, već da se vraćaju u sistem i ponovo koriste.

A u ovom slučaju, budućnost održive poljoprivrede možda se delimično krije na mestu na kojem je najmanje očekujemo – u toaletu.

Foto: Magnific