Nova istraživanja astronoma sa Univerziteta Durham sugerišu da je Mlečni put pre oko 10 milijardi godina doživeo jedan od najdramatičnijih događaja u svojoj istoriji. Direktan sudar sa patuljastom galaksijom poznatom kao „Gaia Sausage“ mogao je da okrene disk naše galaksije za više od 90 stepeni i zauvek promeni njen izgled.
Mlečni put danas izgleda stabilno i poznato, ali njegova prošlost bila je daleko burnija nego što se ranije pretpostavljalo. Tim istraživača sa Univerziteta Durham koristio je napredne superkompjuterske simulacije kako bi rekonstruisao jedan od ključnih trenutaka u evoluciji naše galaksije – sudar koji se dogodio mnogo pre nego što su nastali Sunce i Zemlja.
Rezultati pokazuju da je direktan sudar sa patuljastom galaksijom, poznatom kao Gaia Sausage, izazvao takozvano „prevrtanje diska“ (disc flip), pri čemu je čitav disk Mlečnog puta postepeno promenio orijentaciju za više od 90 stepeni.
Sudar koji je promenio Mlečni put
Prema istraživačima, do sudara je došlo pre oko 10 milijardi godina, kada je patuljasta galaksija velikom brzinom udarila gotovo pravo u centar Mlečnog puta, piše Guardian.
Iako je Mlečni put potpuno razorio manju galaksiju i apsorbovao njene zvezde, energija oslobođena tokom tog događaja ostavila je trajne posledice. Simulacije pokazuju da je čitav galaktički disk promenio položaj, ali ne naglo – taj proces verovatno je trajao nekoliko stotina miliona godina.
„Verovatno je bilo potrebno najmanje nekoliko stotina miliona godina da se promena u potpunosti dogodi“, rekao je Kiril Batrakov, vodeći autor istraživanja sa Univerziteta Durham.
Misterija sporih zvezda dobila moguće objašnjenje
Istraživanje je započelo pokušajem da se objasni neobično sporo kretanje zvezda u galaktičkom halou – retkom, gotovo sfernom omotaču koji okružuje Mlečni put.
Dok se zvezde u disku Mlečnog puta kreću oko centra galaksije brzinom od oko 220 kilometara u sekundi, zvezde u halou kruže znatno sporije, brzinom od svega oko 25 kilometara u sekundi.
Koristeći simulacije razvoja galaksija sličnih Mlečnom putu, naučnici su otkrili da se ovakav obrazac javlja upravo nakon direktnog sudara sa galaksijom veličine Gaia Sausage i naknadnog „prevrtanja“ diska.
Šta je zapravo Gaia Sausage?
Naziv može zvučati neobično, ali Gaia Sausage nije šala već ime koje su astronomi dali drevnoj patuljastoj galaksiji čiji su ostaci prvi put identifikovani 2018. godine zahvaljujući podacima Evropske svemirske agencije i njene misije Gaia.
Astronomi su tada primetili grupu zvezda koje se kreću po izrazito izduženim, „kobasičastim“ orbitama, što je predstavljalo snažan dokaz da su nekada pripadale drugoj galaksiji koja je prodrla pravo kroz centar Mlečnog puta pre nego što je potpuno razorena.
Iako se smatra patuljastom galaksijom, Gaia Sausage sadržala je zvezde, gas i tamnu materiju ukupne mase veće od 10 milijardi masa Sunca, zbog čega je njen sudar sa Mlečnim putem imao ogroman uticaj.
Najveći sudar u istoriji naše galaksije
Astronomi danas smatraju da je upravo ovaj događaj predstavljao poslednje veliko spajanje Mlečnog puta sa drugom galaksijom i jedan od najvažnijih trenutaka u njegovoj evoluciji.
Osim mogućeg okretanja galaktičkog diska, sudar je doprineo formiranju centralnog ispupčenja (bulge) i oblikovanju velikog dela zvezdanog haloa koji danas okružuje našu galaksiju.
Rezultati istraživanja predstavljeni su na ovogodišnjem National Astronomy Meeting Kraljevskog astronomskog društva u Birmingemu.
Da li nas očekuje novi veliki sudar?
Prema procenama astronoma, sledeće veliko galaktičko spajanje moglo bi da se dogodi tek za nekoliko milijardi godina, kada se Veliki Magelanov oblak spoji sa Mlečnim putem.
U međuvremenu je u toku i spajanje sa znatno manjom Strelčevom patuljastom galaksijom (Sagittarius Dwarf Galaxy), ali naučnici procenjuju da ono neće izazvati promene ni približno dramatične kao sudar sa Gaia Sausage.
„Ona nije ni približno masivna kao Gaia Sausage, a Mlečni put je danas mnogo veći nego što je bio tada, pa će njen uticaj biti znatno manji“, zaključio je Batrakov.
Foto: Unsplash/dnsdgn
