Kamile su vekovima poznate kao „brodovi pustinje“, životinje sposobne da prežive uslove u kojima bi većina drugih vrsta teško opstala. Međutim, čak ni one više nisu pošteđene sve ekstremnijih temperatura koje pogađaju Afriku.
U regionu Afar na severoistoku Etiopije, jednom od najtoplijih i najsušnijih područja na planeti, nomadi tradicionalno vode karavane kamila kroz pustinju, često prevozeći so.
Ali uslovi u kojima žive postaju sve teži.
„Vidim kako moje kamile pate zbog ekstremne vrućine“, rekao je za BBC Ali Umer, stočar iz Semere u regionu Afar, koji ima oko 500 kamila.
Kako navodi, kamilama se pojavljuju plikovi na stopalima, oči im suze, a vreli pesak im opeče kožu i uništava dlaku dok sede.
„U poslednjih mesec dana izgubio sam osam mladunaca zbog ekstremne vrućine. Sve je postalo mnogo intenzivnije i teže“, rekao je.
Životinje koje su bile simbol otpornosti sada trpe posledice klimatskih promena
Nisu samo stočari primetili promene. Naučnici, veterinari i organizacije za zaštitu životinja sve češće upozoravaju na posledice toplotnog stresa kod kamila.
Ekstremne temperature izazivaju iscrpljenost, dehidrataciju i veću učestalost bolesti. Istovremeno, visoke temperature dodatno smanjuju količinu vode i vegetacije, dok je sve manje prirodnog hlada.
Severna Afrika i Rog Afrike dom su za oko 80 odsto svetske populacije jednogrbih kamila. Zbog njihove izuzetne otpornosti na sušu i visoke temperature, stočari su se u ovim regionima decenijama oslanjali upravo na njih.
Adrian Pereira
Međutim, istraživanja pokazuju da ni njihova prirodna otpornost više nije dovoljna da se izbore sa promenama koje se ubrzavaju.
Studija sprovedena među stočarima u južnoj Etiopiji pokazala je da visoke temperature i klimatska varijabilnost negativno utiču na zdravlje kamila, njihovu produktivnost i reprodukciju.
U susednoj Somaliji situacija je još ozbiljnija. Istraživanje sprovedeno među gotovo 6.000 nomadskih domaćinstava pokazalo je da je smrtnost kamila povezana sa sušom pogodila gotovo 46 odsto domaćinstava koja ih poseduju. U regionu Sool taj procenat dostigao je gotovo 73 odsto.
Temperature iznad 50 stepeni postaju sve češće
Ekstremna vrućina jedan je od glavnih uzroka suša u regionu. Kada temperature rastu, voda iz zemljišta i vodenih površina brže isparava, dok biljke gube vlagu.
Veterinari zato sve češće leče kamile zbog posledica toplotnog stresa.
„U poslednje dve godine zabeležili smo povećanje broja uginuća kamila od više od 15 odsto zbog ekstremnih vrućina“, rekao je za BBC veterinar Hasan Nuja Gajo iz severoistočne Kenije.
Toplotni stres povezuje se i sa smanjenom proizvodnjom mleka i većim brojem bolesti.
Slična situacija beleži se i u severnoj Africi. Istraživanje sprovedeno u Alžiru pokazalo je značajan porast uginuća kamila tokom letnjih toplotnih talasa.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, ekstremni toplotni događaji postali su sve češća pojava u više zemalja severne Afrike. Neke zemlje regiona i Bliskog istoka beležile su temperature iznad 50 stepeni Celzijusa.
Čak i kamile imaju granicu
Kamile su izuzetno prilagođene visokim temperaturama. Do oko 40 stepeni Celzijusa mogu da podnose vrućinu tako što tokom dana dozvoljavaju da im telesna temperatura značajno varira.
Na taj način smanjuju potrebu za znojenjem i gubitkom vode. Njihov organizam proizvodi koncentrovan urin i suvu stolicu, dok gusta koža i dlaka pružaju dodatnu zaštitu od sunčevog zračenja.
Ali kada temperature pređu granice na koje su se evolutivno prilagodile, i kamile počinju da trpe ozbiljne posledice.
U mnogim delovima Sahare temperature tokom leta sada često prelaze 50 stepeni Celzijusa. Kada se tome dodaju nedostatak vode, smanjenje vegetacije i manjak hlada, rizik od toplotnog stresa postaje još veći.
Naučnici navode da dugotrajna izloženost temperaturama između 41 i 45 stepeni Celzijusa, naročito tokom dana i noći, može direktno da ošteti ćelije i oslabi imuni sistem kamila.
Kada nastupi toplotni stres, njihov metabolizam se usporava kako bi se smanjila proizvodnja unutrašnje toplote. Zbog toga manje jedu, postaju iscrpljene, proizvode manje mleka i mogu imati probleme sa reprodukcijom.
Gubitak težine, upale, problemi sa mišićima i kostima, poremećaji rada bubrega i veća podložnost zaraznim bolestima samo su neke od posledica koje su zabeležili stručnjaci.
Stočari napuštaju područja u kojima su kamile živele generacijama
Kada nestaje vode i vegetacije, posledice ne trpe samo životinje.
Mnogi stočari u Etiopiji počeli su da premeštaju kamile iz severnih delova zemlje ka jugu, gde još uvek ima više vode i hrane.
„Oni ne napuštaju sever samo sezonski. Odlaze zauvek, jer više ne mogu da se bave uzgojem kamila u uslovima ekstremne vrućine i suše“, rekao je Daniel Gelan, istraživač razvoja stočarskih zajednica u Etiopiji.
Rog Afrike se još oporavlja od jedne od najdužih i najtežih zabeleženih suša, koja je trajala od 2020. do 2023. godine, a region se sada suočava sa novim ekstremnim uslovima.
U delovima Somalije cena vode tokom suše porasla je za više od 2.000 odsto.
„Poslednja linija odbrane od pustinje“ postaje klimatska žrtva
Kamile su dugo predstavljale poslednju liniju odbrane stočara u surovim pustinjskim predelima. Njihova sposobnost da prežive visoke temperature, nedostatak vode i oskudnu vegetaciju učinila ih je ključnim za opstanak brojnih zajednica.
Ali klimatske promene menjaju uslove za koje su se kamile vekovima prilagođavale.
„Iako kamile ostaju poslednja linija odbrane stočara od pustinje, nezapamćeni intenzitet sadašnjih toplotnih talasa direktno ugrožava njihove vitalne funkcije i ovu istorijski otpornu životinju pretvara u klimatsku žrtvu“, rekao je alžirski profesor Abdelmadžid Čehma.
Kamile su možda među najotpornijim životinjama na planeti. Ali čak i njihova otpornost ima granicu.
Foto: Unsplash/sickle/Adrian Pereira
