Kada se govori o održivoj modi, odgovornost se najčešće prebacuje na kupce. Kupi manje. Biraj kvalitetnije. Proveri etiketu. Ne prati svaki trend.
Međutim, najveći prostor za promenu nalazi se mnogo pre trenutka kada proizvod stigne u prodavnicu. Nalazi se u odluci brendova od kojih će materijala praviti torbe, cipele, jakne i druge modne proizvode.
Životinjska koža decenijama se smatra jednim od najkvalitetnijih i najizdržljivijih materijala. Ipak, njena proizvodnja povezana je sa stočarstvom, korišćenjem zemljišta i procesima štavljenja koji zahtevaju vodu i hemikalije. Oko 80 odsto već iskrčenih površina Amazonije pretvoreno je u pašnjake, zbog čega se širenje stočarstva smatra jednim od ključnih pokretača gubitka šuma u tom regionu.
Dodatni problem nastaje u kožarama. Otpadne vode iz procesa štavljenja mogu sadržati ostatke hemikalija i organske materije, pa moraju biti adekvatno prečišćene pre vraćanja u prirodu. U suprotnom, mogu ozbiljno ugroziti okolne vodene ekosisteme.
Često se navodi i podatak da je za proizvodnju kože potrebno više od 17.000 litara vode. Preciznije, ta procena odnosi se na jedan kilogram kože, a najveći deo predstavlja takozvanu zelenu vodu, odnosno kišnicu koja učestvuje u uzgoju hrane za stoku. Zato ovu brojku treba koristiti uz objašnjenje, a ne kao podatak da svaka pojedinačna torba automatski zahteva toliku količinu vode.
Od lišća ananasa do ostataka grožđa
Razvoj novih materijala pokazuje da koža više ne mora nužno da potiče od životinja. Kompanije i istraživači koriste poljoprivredne ostatke i biološke sirovine kako bi napravili materijale slične kože.
Od vlakana lišća ananasa nastaje Piñatex, dok italijanska kompanija VEGEA koristi ljuske, semenke i peteljke grožđa koje ostaju nakon proizvodnje vina. Razvijaju se i materijali na bazi kaktusa, kao i alternative napravljene od micelijuma, mreže vlakana iz koje rastu gljive.
Ovakva rešenja koriste sirovine koje bi često završile kao otpad i otvaraju prostor za cirkularniji modni sistem. Umesto da poljoprivredni ostatak bude kraj procesa, on postaje početak novog proizvoda.
Ipak, oznaka „biljna koža“ ne znači automatski da je materijal u potpunosti prirodan, biorazgradiv ili bez plastike. Da bi bili otporniji i dugotrajniji, pojedini alternativni materijali sadrže poliuretan ili druge premaze. Zbog toga bi trebalo posmatrati njihov kompletan sastav, način proizvodnje, trajnost i mogućnost reciklaže, a ne samo sirovinu po kojoj su dobili ime. Mylo je, na primer, napravljen pretežno od micelijuma i liocela, ali koristi i završni sloj poliuretana na bazi vode.
Prava promena zato ne počinje tek pred garderoberom kupca. Počinje za dizajnerskim stolom, u lancu nabavke i u odluci kompanije da uloži u materijal koji manje opterećuje prirodu.
Jer održiva moda nije samo pitanje šta ćemo kupiti. Već i od čega će ono što kupujemo biti napravljeno.
Foto: Magnific/drobotdean
