Ako imate psa, verovatno ste se više puta zapitali da li zaista zna kako se osećate. Novo istraživanje sugeriše da odgovor glasi – da. Naučnici su skenirali mozak pasa dok su posmatrali ljudska lica i otkrili da njihova moždana aktivnost zavisi od emocije koju lice pokazuje.

Studija, objavljena u časopisu iScience, pruža novi uvid u način na koji psi obrađuju ljudske emocije i pokazuje koliko su ove životinje prilagođene komunikaciji sa ljudima.

Istraživači sa Univerziteta u Beču proučavali su moždanu aktivnost pasa dok su gledali fotografije ljudi sa različitim izrazima lica – srećnim, ljutitim, uplašenim i tužnim.

„Kada poredimo ljude sa primatima, posmatramo sposobnosti koje su možda potekle od zajedničkog pretka. Kod pasa je priča potpuno drugačija. Oni su prošli kroz veoma drugačiji evolutivni put, ali su kroz pripitomljavanje razvili društvene sposobnosti koje su im omogućile da nas razumeju i sarađuju sa nama“, objasnila je glavna autorka studije Laura Cuaya.

Mozak pasa drugačije reaguje na srećno lice

U prvom delu istraživanja naučnici su skenirali mozak osam pasa – šest border kolija, labradora i zlatnog retrivera, dok su im pokazivali fotografije nepoznatih ljudi sa neutralnim ili srećnim izrazom lica.

Kada su psi gledali srećna lica, povećala se aktivnost u delovima mozga povezanim sa složenijim kognitivnim procesima i sistemom nagrađivanja, uključujući temporalni korteks i repato jedro, odnosno caudate nucleus.

„To ukazuje na to da srećna ljudska lica mogu imati emocionalni značaj za pse“, rekla je Cuaya.

Posebno je zanimljivo bilo otkriće povezano sa repatim jedrom, delom mozga koji je kod različitih vrsta povezan sa obradom nagrade. Kod pasa je njegova aktivnost ranije povezivana sa nagradama poput hrane, ali i sa društvenim nagradama, na primer, kada čuju pohvalu ili osete miris osobe koju poznaju.

„Iako ne možemo direktno da pristupimo subjektivnom iskustvu pasa, naši rezultati ukazuju na to da posmatranje srećnih lica, čak i kada je reč o nepoznatim ljudima, uključuje pozitivnu emocionalnu obradu“, navodi Cuaya.

Kako je snežni leopard promenio ekonomiju jednog himalajskog sela

Psi razlikuju i negativne emocije

U drugom delu istraživanja učestvovalo je 12 pasa. Naučnici su im pokazivali fotografije ljudi koji su izgledali srećno, ljutito, uplašeno ili tužno, a zatim su pomoću mašinskog učenja analizirali njihovu moždanu aktivnost.

Rezultati su pokazali da mozak pasa ne reaguje na ljutnju, strah i tugu na isti način kao na sreću. Ipak, analiza čitavog mozga pokazala je da se pri posmatranju negativnih emocija pojavljuju različiti obrasci aktivnosti.

To sugeriše da psi ne reaguju na sva ljudska emocionalna stanja jednako, već da njihov mozak razlikuje različite izraze lica.

Prvi autor studije Raúl Hernández-Pérez ističe da su i ljudi i psi veoma dobri u uočavanju sitnih promena na licu.

„Ljudi su veoma dobri u primećivanju sitnih detalja na licu, a isto važi i za pse. Zbog toga su psi posebno zanimljivi. Proučavajući njihov mozak možemo razumeti koje su se adaptacije razvile kako bi podržale njihovu izuzetnu sposobnost društvenog i emocionalnog razumevanja ljudi“, rekao je Hernández-Pérez.

Nije sve u izrazu lica

Ipak, naučnici naglašavaju da psi naše emocije ne procenjuju samo na osnovu izraza lica.

Kada pokušavaju da razumeju šta čovek oseća, oni uzimaju u obzir i govor tela, glas, miris i druge signale. Zbog toga fotografija statičnog ljudskog lica predstavlja samo jedan deo mnogo složenije komunikacije između čoveka i psa.

Važno je i to što su svi psi koji su učestvovali u istraživanju živeli u domovima u kojima su bili voljeni i zbrinuti. Psi koji žive na ulici ili su imali drugačija iskustva sa ljudima mogli bi na ljudske signale da reaguju drugačije.

Psi su morali da nauče da miruju tokom snimanja

Učešće u istraživanju nije bilo jednostavno. Psi su morali da budu posebno odabrani i obučeni kako bi mogli da ostanu potpuno mirni tokom snimanja magnetnom rezonancom.

„Najpre ih učimo da je zadatak jednostavno da miruju, počevši od jedne ili dve sekunde, a zatim postepeno produžavamo vreme. Jedan od najzahtevnijih delova je zapravo objasniti psu da je ‘ne raditi ništa’ upravo ono što treba da uradi“, objasnio je Hernández-Pérez.

Psi su se zatim postepeno upoznavali sa različitim delovima okruženja, uključujući položaj tela, opremu i zvuk skenera. Važno je da su u istraživanju učestvovali dobrovoljno i da su u svakom trenutku mogli da napuste eksperiment.

Viralni video o psima koji su pobegli iz klanice rasplakao svet – istina je potpuno drugačija

Potrebno je još istraživanja

Autori upozoravaju da studija ima nekoliko ograničenja. Broj pasa bio je mali, a većina učesnika bili su border koliji – rasa poznata po izuzetnoj sposobnosti da prati ljudske društvene signale.

Zbog toga još nije moguće zaključiti da sve rase pasa na isti način prepoznaju ljudske izraze lica. Buduća istraživanja trebalo bi da utvrde postoje li razlike među rasama u načinu na koji psi opažaju i obrađuju ljudske emocije.

Istraživači žele da u budućnosti zauzmu pristup koji će biti još više usmeren na same pse – odnosno da pokušaju da razumeju kako oni koriste različite signale iz okruženja da bi „čitali“ ljude.

„Kada razmislimo o tome koliko su psi pažljivi prema našim emocijama, možemo pokušati i sami da budemo bolji u prepoznavanju načina na koji oni izražavaju svoje. Emocije su snažan oblik komunikacije koji može da nas poveže i preko granica različitih vrsta“, zaključuje Hernández-Pérez.

Foto: Unsplash/Renato Leal