Velike asfaltirane površine širom evropskih gradova mogle bi da proizvode struju umesto da samo zauzimaju prostor i dodatno zagrevaju okolinu. Solarne nadstrešnice iznad parkinga istovremeno stvaraju električnu energiju, štite automobile od sunca i mogu da napajaju punjače za električna vozila.

Dok Francuska, Slovenija i pojedine nemačke pokrajine uvode obavezu njihove gradnje, Velika Britanija je odustala od sličnog plana.

Parkinzi postaju male solarne elektrane

Solarna energija više nije vezana samo za krovove zgrada i velike elektrane izgrađene na slobodnom zemljištu. Sve više evropskih zemalja pokušava da iskoristi već izgrađene i asfaltirane površine, među kojima su i veliki parkinzi ispred tržnih centara, poslovnih kompleksa, aerodroma i javnih ustanova.

Rešenje podrazumeva postavljanje nadstrešnica prekrivenih fotonaponskim panelima iznad parking mesta. Proizvedena električna energija može da se koristi u obližnjim objektima, za punjenje električnih automobila, skladištenje u baterijama ili predavanje distributivnoj mreži.

Ovako se energija dobija bez zauzimanja novih poljoprivrednih ili prirodnih površina, što je jedna od glavnih prednosti u zemljama u kojima izgradnju klasičnih solarnih elektrana često usporavaju sporovi oko namene zemljišta, pejzaža i zaštite prirode.

Više solarnih panela, stabilnija energetska budućnost Srbije

Solar postaje sve jeftiniji izvor energije

Interesovanje za ovakve projekte raste paralelno sa padom troškova solarne tehnologije. Međunarodna agencija za obnovljivu energiju navodi da je električna energija iz novih velikih solarnih elektrana 2024. u proseku bila 41 odsto jeftinija od najpovoljnijih novih elektrana na fosilna goriva. Čak 91 odsto novih kapaciteta iz obnovljivih izvora proizvodilo je jeftiniju struju od najpovoljnije fosilne alternative.

To ne znači da je svaki solarni parking automatski isplativ. Na cenu utiču veličina lokacije, konstrukcija nadstrešnice, priključenje na mrežu, lokalna cena električne energije, potreba za baterijama i broj korisnika punjača.

Ipak, parkinzi imaju jednu važnu prednost: reč je o površinama koje su već izgrađene i uglavnom nemaju drugu ekološku ili proizvodnu funkciju.

Struja, hlad i punjenje automobila na istom mestu

Solarne nadstrešnice ne donose samo električnu energiju. One stvaraju hlad, štite vozila od direktnog sunca i mogu da smanje temperaturu u njihovoj unutrašnjosti tokom sve toplijih evropskih leta.

Povezivanje panela sa punjačima za električne automobile može da pojednostavi izgradnju infrastrukture i omogući da se deo energije proizvede neposredno na mestu gde se troši.

Najviše koristi mogu imati veliki poslovni i trgovački sistemi, čiji parkinzi tokom dana primaju veliki broj vozila, baš u periodu kada solarni paneli proizvode najviše električne energije.

Međutim, proizvodnja nije ravnomerna. Tokom noći i oblačnih perioda punjači moraju da koriste električnu energiju iz mreže ili baterija, pa su pravilno dimenzionisanje sistema i analiza potrošnje ključni za njegovu ekonomsku opravdanost.

Koliko bi Sahare trebalo da bude pokriveno solarnim panelima da bi se ceo svet napajao?

Francuska predvodi evropski talas

Francuska je među zemljama koje su otišle najdalje u zakonskom regulisanju solarnih parkinga. Važeći propisi predviđaju da otvoreni parkinzi površine veće od 1.500 kvadratnih metara najmanje polovinu svoje površine pokriju nadstrešnicama koje proizvode obnovljivu energiju. Zakon predviđa izuzetke kada postoje tehnička, ekonomska, bezbednosna ili druga opravdana ograničenja.

Prvobitna francuska pravila često su u javnosti opisivana kao obaveza zasnovana na broju parking mesta. Međutim, sadašnji režim za velike postojeće otvorene parkinge zasniva se prvenstveno na površini lokacije, zbog čega je podatak o granici od 1.500 kvadratnih metara precizniji za aktuelni tekst.

Za Francusku su solarni parkinzi deo šire strategije ubrzavanja proizvodnje obnovljive energije bez dodatnog zauzimanja prostora. Nadstrešnice se mogu kombinovati i sa drugim rešenjima za hlad i prilagođavanje sve višim temperaturama, u skladu sa uslovima propisanim zakonom.

Slovenija i delovi Nemačke takođe uvode obaveze

Slovenija je propisala postavljanje fotonaponskih sistema na novim zgradama i novim parkinzima većim od 1.000 kvadratnih metara. Obaveza se odnosi i na određene rekonstrukcije, dok se za postojeće veće objekte primenjuju dodatna pravila.

U Nemačkoj ne postoji jedinstveno pravilo koje se jednako primenjuje u celoj zemlji, već pojedine savezne pokrajine imaju svoje propise.

U Baden-Virtembergu, na primer, novi otvoreni parkinzi sa više od 35 mesta moraju da imaju fotonaponski sistem ili odgovarajuću zamensku meru, ukoliko je površina pogodna za korišćenje solarne energije.

Ovi primeri pokazuju da solarni parkinzi u delu Evrope više nisu samo dobrovoljni ekološki projekti, već postaju sastavni deo građevinskih i energetskih propisa.

Velika Britanija odustala od obaveznog modela

Britanska vlada je 2025. pokrenula konsultacije o potencijalu solarnih nadstrešnica na novim otvorenim parkinzima. Cilj je bio da se utvrdi da li bi država trebalo da podstakne ili propiše njihovu širu upotrebu, kao i kako bi se ti sistemi mogli povezati sa punjačima za električna vozila.

Međutim, nakon analize odgovora industrije i drugih zainteresovanih strana, britansko Ministarstvo za energetsku bezbednost i neto nulte emisije saopštilo je u maju 2026. da predlog obaveznih solarnih nadstrešnica na novim parkinzima za sada neće dalje razvijati.

To ne znači da Velika Britanija odustaje od solarne energije ili izgradnje pojedinačnih solarnih parkinga. Vlada i dalje podržava fotonaponske sisteme na zgradama i drugim površinama, ali je odlučila da ne uvede opštu zakonsku obavezu za nove parkinge.

Odluka je izazvala kritike dela solarne industrije, koja smatra da tržište bez jasne regulative često bira jeftiniju početnu investiciju i zanemaruje dugoročnu energetsku korist.

Zbog “solarnih ovaca”pastiri zarađuju kao doktori (plus imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu)

Zašto investitori ipak oklevaju?

Iako ideja deluje jednostavno, solarna nadstrešnica je skuplja i složenija od postavljanja panela na postojeći krov. Potrebna je čelična ili druga noseća konstrukcija, zaštita od udara vozila, odvodnjavanje, rasveta, kablovi i, često, dodatna protivpožarna i bezbednosna oprema.

Problem može da bude i vlasništvo nad lokacijom. Zemljište, parking, obližnja zgrada i punjači ne moraju pripadati istoj kompaniji, što otežava odluku o tome ko finansira sistem i ko koristi proizvedenu energiju.

Dodatnu prepreku predstavljaju duga čekanja na priključenje na elektroenergetsku mrežu. Projekat može biti tehnički spreman, ali bez dovoljnog kapaciteta mreže ne može da preda višak proizvedene struje.

U nekim slučajevima isplativije je postaviti solarne panele na krov obližnje zgrade. Zato odluka mora da se zasniva na realnim podacima o lokaciji, a ne samo na činjenici da je površina velika i osunčana.

Bolje korišćenje prostora koji već imamo

Solarni parkinzi neće sami rešiti evropske energetske i klimatske izazove, ali mogu da budu važan deo prelaska na obnovljive izvore. Njihova najveća vrednost je u tome što jednu već zauzetu i asfaltiranu površinu pretvaraju u prostor sa više funkcija.

Parking i dalje služi vozilima, ali istovremeno proizvodi električnu energiju, pruža hlad i podržava razvoj infrastrukture za električnu mobilnost.

Primeri Francuske, Slovenije i nemačkih pokrajina pokazuju da jasna pravila mogu ubrzati ovakve projekte. Britanska odluka, s druge strane, otvara pitanje da li će tržište samo prepoznati dugoročnu korist ili će bez zakonske podrške veliki deo evropskih parkinga ostati neiskorišćen energetski potencijal.

Foto: Magnific/bilanol