Srbija ima dobar solarni potencijal i može ostvariti još bolje rezultate u oblasti solarne energije, posebno ako razvoj prozjumera bude planski podržan, poručuje dr Jelena Stojković Terzić, docentkinja na Katedri za elektroenergetske sisteme Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Ona je u intervjuu za portal OIE Srbija istakla da je potrebno ubrzati integraciju obnovljivih izvora energije, ali tako da se očuva sigurnost sistema, vodi računa o troškovima i omogući da koristi tranzicije osete i građani i privreda.
Činjenica da je Srbija u energetsku tranziciju ušla kasnije od evropskih zemalja, donosi i mogućnost da se uči iz iskustava drugih, uz uvažavanje domaćih specifičnosti, napominje dr Stojković Terzić.
Prema njenim rečima, Nemačka je dobar primer koliko je važno da razvoj obnovljivih izvora prati razvoj mreže, tržišta i fleksibilnosti, dok je Holandija zanimljiva jer ima veoma visok nivo solarnih kapaciteta po stanovniku, iako nije zemlja koju bismo na prvi pogled povezali sa velikim solarnim potencijalom.
U tome naša sagovornica vidi potvrdu da razvoj obnovljive energije nije samo pitanje prirodnog potencijala, već i dobrog planiranja, jasnih pravila i sposobnosti sistema da uključi nove učesnike.
Ona otkriva i da interesovanje studenata za energetiku i teme OIE raste što je posebno raduje, jer kako kaže – nema uspešne tranzicije bez ljudi.
Vaša naučna i profesionalna interesovanja usmerena su na elektroenergetske sisteme i regulaciju frekvencije, što je danas, u eri masovne integracije OIE, postala ključna tema. Šta Vas je motivisalo da se posvetite upravo ovoj oblasti i kako iz te perspektive posmatrate dinamiku naše energetske tranzicije?!
“Moje interesovanje za elektroenergetiku nadovezalo se na ranije interesovanje za matematiku i fiziku. Privukla me je oblast u kojoj se teorijsko znanje neposredno primenjuje na sistem od velikog značaja za svakodnevni život. Iza nečega što često doživljavamo kao podrazumevano, dostupnosti električne energije u svakom trenutku, zapravo stoji veoma složen sistem koji mora neprekidno da održava ravnotežu između proizvodnje i potrošnje.
Upravo zbog toga mi je regulacija frekvencije bila posebno zanimljiva. Ona jasno pokazuje kako sistem reaguje na promene i koliko je važno da se stabilnost održava u realnom vremenu.
Danas, sa sve većim učešćem obnovljivih izvora energije, ova tema dobija još veći značaj. Solarne i vetroelektrane su neophodne za energetsku tranziciju, ali menjaju dinamiku rada sistema, jer njihova proizvodnja zavisi od vremenskih uslova i nije uvek usklađena sa potrošnjom. Zato tranziciju ne možemo posmatrati samo kroz izgradnju novih kapaciteta, već i kroz razvoj mreže, fleksibilnost, skladištenje energije, digitalizaciju i nove tržišne mehanizme.
Kada govorimo o Srbiji, mislim da je najvažnije da tranziciju ne posmatramo samo kao cilj koji treba dostići, već kao proces koji mora biti pažljivo vođen. Potrebno je ubrzati integraciju obnovljivih izvora, ali tako da se očuva sigurnost sistema, vodi računa o troškovima i omogući da koristi tranzicije osete i građani i privreda”, navodiStojković Terzić.
Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu radite kao docentkinja na Katedri za elektroenergetske sisteme. Kako budući inženjeri reaguju na teme OIE? Primećujete li rast interesovanja među mladima?
“Na Elektrotehničkom fakultetu učestvujem u nastavi na više predmeta iz oblasti elektroenergetskih sistema, od analize EESa, distributivnih mreža, do inteligentnih mreža, regulacije EES-a, estimacije stanja i SCADA sistema. To su predmeti koji studentima daju važnu tehničku osnovu za razumevanje kako elektroenergetski sistem funkcioniše, kako se planira i vodi, i zašto su njegova stabilnost, pouzdanost i fleksibilnost među ključnim temama u energetici.
Od prošle godine izvodim i predmet koji se bavi netehničkim aspektima energetske tranzicije. Mislim da je to važno, jer energetika danas nije samo tehnička disciplina. Ona je istovremeno i regulatorno, ekonomsko, političko i društveno pitanje, a svi ti aspekti utiču na tehnička rešenja koja se u praksi primenjuju. Mislim da je za buduće inženjere važno da imaju tu širu sliku, jer će raditi u sistemu u kome se odluke ne donose samo na osnovu tehničkih parametara.
Interesovanje studenata za energetiku i teme OIE raste, što se videlo i prošle godine, kada smo imali rekordan broj upisanih studenata na energetici. To me posebno raduje, jer su upravo ljudi ti koji će energetsku tranziciju sprovoditi u praksi i bez njih nema uspešne tranzicije”, naglašava ona.
Sticali ste bogato međunarodno iskustvo kroz istraživački rad u zemljama koje su lideri u zelenoj energiji, poput Nemačke, Austrije i Holandije i bili nagrađivani za svoje naučne radove. Koje ste prakse iz inostranstva prepoznali kao najkorisnije za primenu u našem sistemu i kako ih možemo prilagoditi lokalnim uslovima?
“Međunarodno iskustvo mi je bilo važno jer sam imala priliku da vidim kako sistemi koji su ranije ušli u energetsku tranziciju rešavaju izazove koji sada postaju aktuelni i kod nas. Nemačka je, na primer, jedan od lidera tranzicije i dobar primer koliko je važno da razvoj obnovljivih izvora prati razvoj mreže, tržišta i fleksibilnosti. Sa druge strane, Holandija je posebno zanimljiva jer ima veoma visok nivo solarnih kapaciteta po stanovniku, iako nije zemlja koju bismo na prvi pogled povezali sa velikim solarnim potencijalom. To pokazuje da razvoj OIE nije samo pitanje prirodnog potencijala, već i dobrog planiranja, jasnih pravila i sposobnosti sistema da uključi nove učesnike.
Srbija je ušla u tranziciju kasnije od evropskih zemalja. To ne mora nužno biti loša pozicija, jer imamo priliku da učimo iz njihovog iskustva: da preuzmemo ono što se pokazalo kao dobro, ali i da izbegnemo greške koje su drugi već napravili. Naravno, nijedan model ne treba samo prekopirati već je najvažnije da dobre prakse prilagodimo lokalnom kontekstu. Srbija ima svoje specifičnosti, od strukture proizvodnje i stanja mreže, do ekonomskog i regulatornog okvira. I zbog toga tranzicija mora biti zasnovana na znanju i realnom sagledavanju našeg sistema, a ne na prostom preuzimanju tuđih rešenja”, kaže Stojković Terzić.
Nedavno ste istakli da je solarna energija izuzetno važna za energetsku tranziciju Srbije. Sa inženjerske tačke gledišta, kako ocenjujete trenutnu ekspanziju malih solarnih proizvođača (prozjumera) i koji su ključni tehnički koraci da se ti decentralizovani izvori bezbedno integrišu u elektroenergetski sistem?
“Ekspanziju prozjumera vidim kao veoma pozitivan trend, jer pokazuje da građani i privreda žele aktivnije da učestvuju u energetskoj tranziciji. Solarni paneli na krovovima mogu da smanje račune, povećaju energetsku nezavisnost i doprinesu smanjenju emisija. Srbija ima dobar solarni potencijal i mislim da u ovoj oblasti možemo da ostvarimo još bolje rezultate, posebno ako razvoj prozjumera bude planski podržan i prepoznat kao važan deo energetske tranzicije.
Velika prednost prozjumera je u tome što se električna energija proizvodi blizu mesta potrošnje. To može biti korisno za sistem, jer smanjuje potrebu za prenosom energije na velike udaljenosti, smanjuje gubitke u mreži i može da rastereti pojedine delove sistema. Ipak, sa inženjerske strane, važno je da se njihov razvoj odvija planski.
Distributivna mreža je dugo bila projektovana za jednosmeran tok energije, od velikih elektrana ka potrošačima. Kada veliki broj malih proizvođača počne da predaje energiju u mrežu, mogu se javiti izazovi u vezi sa naponom, zagušenjima, kvalitetom električne energije i radom zaštite.
Zato ključ nije u usporavanju razvoja prozjumera, već u tome da se mreža i način njenog vođenja prilagode novoj realnosti. Potrebne su detaljnije analize kapaciteta mreže za priključenje, pametna brojila, bolja vidljivost stanja u distributivnoj mreži i veća digitalizacija distributivnog sistema.
Dugoročno, važnu ulogu imaće baterijska skladišta, upravljanje potrošnjom, električna vozila i lokalna fleksibilnost. Prozjumeri mogu biti važan resurs za sistem, ali samo ako se integrišu planski i posmatraju kao aktivni učesnici elektroenergetskog sistema”, smatra Stojković Terzić.
Kao uspešna naučnica i profesorka u oblasti kojom tradicionalno dominiraju muškarci, kako vidite ulogu žena u energetskoj tranziciji i šta je potrebno promeniti da bi njihov glas bio glasniji i uticajniji u kreiranju energetske budućnosti?
“Žene u energetici nisu važne samo zbog ravnoteže u brojevima, već zbog perspektive koju donose. Energetska tranzicija je složen proces i potrebni su nam različiti načini razmišljanja, različita iskustva i različiti pristupi rešavanju problema. Na fakultetu već vidimo da postoji značajan broj studentkinja koje biraju energetiku, što je odličan znak. Ali cilj ne treba da bude samo da žena bude više, već da imaju veći uticaj, da vode projekte, učestvuju u javnim politikama i budu deo odluka koje oblikuju energetsku budućnost”, zaključila je Stojković Terzić.
Foto: Magnific/stockseller
