Najbliža planeta Suncu možda je nekada bila znatno veća nego danas. Naučnici sada smatraju da se Merkur tokom svoje istorije skupljao više nego što se ranije procenjivalo, a odgovor na pitanje zašto bi mogao da otkrije mnogo toga o njegovoj unutrašnjosti, ali i o razvoju stenovitih planeta poput Zemlje.

Merkur je najmanja planeta Sunčevog sistema i od Sunca je u proseku udaljen oko 58 miliona kilometara. Oko naše zvezde obiđe jednom za svega 88 dana. Nastao je pre oko 4,5 milijardi godina, u turbulentnom periodu formiranja Sunčevog sistema, kada su sudari različitih svemirskih tela bili veoma česti.

Upravo ti sudari, zajedno sa toplotom nastalom u ranoj fazi razvoja planete, mogli su da utiču na njenu unutrašnju strukturu. Kako se Merkur tokom vremena hladio, njegova unutrašnjost se skupljala, što je ostavilo vidljive tragove na površini.

Tragovi skupljanja skrivaju se na površini

Na Merkuru se nalaze brojne litice i nabori koji su nastali dok se planeta skupljala. Neke od tih struktura visoke su i do 1,6 kilometara i protežu se stotinama kilometara.

Međutim, površina Merkura je tokom milijardi godina bila izložena intenzivnom bombardovanju asteroida i kometa. Brojni udarni krateri i materijal nastao tokom tih udara prekrili su deo starijih geoloških struktura, zbog čega naučnici možda nisu mogli da sagledaju stvarne razmere skupljanja planete.

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Geophysical Research Letters, istraživači su analizirali podatke NASA-ine misije MESSENGER kako bi napravili globalnu mapu hrapavosti Merkurove površine.

Uočili su da se u najhrapavijim delovima planete nalazi manje vidljivih nabora nego na glatkijim područjima. To je istraživače navelo na pretpostavku da su neke strukture nastale skupljanjem jednostavno prekrivene materijalom nastalim tokom udara.

Na osnovu proračuna, tim je procenio da je Merkur možda izgubio još 10 do 30 odsto svoje veličine u odnosu na ranije procene. To bi značilo promenu poluprečnika od oko 11,6 kilometara.

Prethodne studije procenjivale su da se poluprečnik Merkura promenio za između jednog i sedam kilometara.

Novi NASA teleskop mogao bi da promeni ono što znamo o svemiru

Šta skupljanje govori o unutrašnjosti planete?

Precizno određivanje koliko se Merkur tokom vremena smanjio nije važno samo zbog same planete. Ono bi moglo da pomogne naučnicima da bolje razumeju njenu unutrašnju strukturu.

Merkur je druga najgušća planeta Sunčevog sistema, odmah posle Zemlje, što se uglavnom objašnjava njegovim velikim metalnim jezgrom.

„Veće skupljanje moglo bi da znači da Merkur ima veće metalno jezgro, manje lakih elemenata poput silicijuma u njemu ili višu početnu temperaturu“, rekao je Gaku Nišijama, planetarni naučnik i glavni autor studije.

Drugim rečima, tragovi na površini mogu da posluže kao svojevrsni prozor u ono što se dešava duboko ispod nje. Bolje razumevanje skupljanja moglo bi da pomogne u proceni veličine i sastava jezgra, istorije vulkanske i tektonske aktivnosti, ali i načina na koji je nastalo Merkurovo magnetno polje.

Takva saznanja mogu biti važna i za proučavanje drugih stenovitih planeta. Kako je objasnio Hannes Bernhardt sa Univerziteta Merilend, Merkur je posebno koristan za proučavanje procesa formiranja i razvoja velikih stenovitih tela, uključujući i Zemlju.

Nova misija mogla bi da pruži ključne odgovore

Istraživanje Merkura posebno je zahtevno zbog njegove blizine Suncu. Do sada su ga izbliza proučavale samo dve misije: NASA-ina Mariner 10, koja je pored planete proletela tokom 1970-ih, i MESSENGER, koja je 2011. godine počela detaljnije istraživanje Merkura.

Sada bi mnogo potpuniju sliku mogla da pruži misija BepiColombo, zajednički projekat Evropske svemirske agencije (ESA) i Japanske svemirske agencije (JAXA).

Nakon gotovo osam godina putovanja, misija se približava Merkuru, gde bi krajem ove godine trebalo da postavi dva orbitera. Oni će omogućiti detaljnije proučavanje topografije, gravitacije, sastava i površine planete.

Da li znamo šta je planeta? Astronomi još traže konačan odgovor

Za razliku od prethodnih misija, BepiColombo bi trebalo da pruži sveobuhvatnija globalna merenja Merkurove topografije. To bi naučnicima omogućilo da preciznije utvrde koliko se planeta zaista smanjila i da provere rezultate novih istraživanja.

Podaci bi mogli da otkriju i više o debljini Merkurove kore, unutrašnjoj strukturi, mineralnom sastavu površine i gravitacionim anomalijama.

„Svi ovi podaci međusobno se dopunjuju i pomažu naučnicima da sastave potpuniju priču o evoluciji planete, ali i da postave nova pitanja za buduće misije“, rekla je geološkinja Kelsi Krejn, koja nije učestvovala u novoj studiji.

Merkur je, prema dosadašnjim saznanjima, verovatno pretrpeo veće skupljanje od bilo koje druge planete, upravo zato što njegovo metalno jezgro zauzima neuobičajeno veliki deo ukupne zapremine.

Ipak, naučnici još nemaju konačan odgovor na pitanje koliko se planeta promenila od svog nastanka. Nova merenja mogla bi da pokažu da je odgovor složeniji nego što se ranije mislilo.

Proučavanje ovog malog, ekstremnog sveta zato nije važno samo za razumevanje Merkura. Ono naučnicima daje priliku da bolje shvate kako su se tokom milijardi godina formirale i menjale stenovite planete u našem Sunčevom sistemu.

Foto: Unsplash/Am