Pre dvadeset godina Pluton je izgubio status planete, ali rasprava koju je ta odluka pokrenula još nije završena. Naprotiv, nova otkrića u svemiru dodatno otežavaju odgovor na naizgled jednostavno pitanje – šta je zapravo planeta?
Astronomi su poslednjih godina otkrili čitav niz neobičnih objekata koji se ne uklapaju lako u postojeće kategorije. Jedan od najnovijih primera nalazi se oko 73 svetlosne godine od Zemlje, u sazvežđu Goluba. Tamo se nalazi sistem koji čine zvezda, smeđi patuljak i još jedan veliki objekat koji kruži oko njega.
Problem je u tome što je taj objekat veličine gotovo Jupitera. Da li je planeta? Mesec? Ili nešto potpuno treće?
Astronomi su ga na kraju nazvali egzosatelitom, ali ni taj naziv možda nije konačno rešenje. Na jednom stručnom skupu više od 100 astronoma izjasnilo se o tome kako bi trebalo klasifikovati ovaj objekat: oko 60 odsto podržalo je naziv egzosatelit, 20 odsto planetu, dok je svega pet odsto smatralo da je reč o mesecu.
Kako je Pluton postao planeta, pa patuljasta planeta?
Kada je Pluton otkriven 1930. godine, naučnici su ga uvrstili među planete. Decenijama se učilo da Sunčev sistem ima devet planeta.
Međutim, početkom 21. veka astronomi su počeli da otkrivaju sve više sličnih ledenih tela u oblasti iza Neptuna, poznatoj kao Kajperov pojas. Godine 2005. otkrivena je Erida, objekat koji je po masi čak oko 25 odsto veći od Plutona.
To je otvorilo neprijatno pitanje: ako je Pluton planeta, zašto to ne bi bile i Erida i brojna druga slična tela?
Međunarodna astronomska unija je zato 2006. godine usvojila novu definiciju planete. Prema njoj, telo mora da kruži oko Sunca, da bude dovoljno masivno da poprimi približno sferni oblik i da svojom gravitacijom „očisti“ prostor oko svoje orbite od drugih većih tela. Pluton nije ispunio poslednji kriterijum i dobio je status patuljaste planete.
Odluka je izazvala veliko nezadovoljstvo, ali ni sama definicija nije rešila sve probleme.
Nova otkrića ponovo pomeraju granice
Jedan od problema je što je definicija prvobitno bila vezana za Sunce, iako danas znamo za hiljade planeta koje kruže oko drugih zvezda. Astronomi su zato kasnije morali da uvedu i posebnu definiciju egzoplaneta.
U međuvremenu su otkriveni i takozvani lutajući planeti, koji su nekada kružili oko zvezde, ali su kasnije izbačeni iz svog sistema i sada putuju kroz svemir. Postoje i neobični parovi objekata veličine Jupitera koji kruže jedan oko drugog, što dodatno komplikuje granicu između planeta i smeđih patuljaka.
Zbog svega toga, među astronomima ne postoji potpuna saglasnost oko toga da li je postojeća definicija dovoljno dobra. Kako kaže astronom Kevin Michael Hoy, što više planeta pronalazimo, granice postaju sve nejasnije.
Postoje i predlozi za novu definiciju. Jedan od njih pokušava da preciznije izmeri koliko je neko nebesko telo gravitaciono dominantno u svom okruženju, umesto da se zahteva da iz njegove orbite nestane baš svaki manji objekat.
Za sada, međutim, konačnog odgovora nema.
I upravo je to možda najzanimljiviji deo priče o Plutonu: 20 godina nakon što smo dobili jasniju definiciju planete, nova otkrića pokazuju koliko je svemir složeniji od naših kategorija. Svaki novi neobični svet tera astronome da ponovo razmisle o granicama između planeta, meseca i drugih objekata.
Foto: Unsplash/NASA
