Između 2017. i 2020. godine, čak 766 džinovskih mravojeda stradalo je na putevima u brazilskoj saveznoj državi Mato Groso do Sul. Naučnici smatraju da je stvarni broj žrtava verovatno i veći, jer se neke životinje nakon udara udalje od puta pre nego što uginu, dok druge postanu plen lešinara.
Ovaj problem poslednjih godina postaje sve izraženiji paralelno sa širenjem poljoprivrede u Brazilu. Krčenje prirodnih staništa radi stvaranja novih obradivih površina prati i izgradnja puteva kojima se usevi transportuju. Za džinovske mravojede, koji se prirodno kreću sporo i prelaze velike udaljenosti u potrazi za hranom, sve gušća mreža saobraćajnica predstavlja ozbiljnu opasnost.
Posebno je ugrožena oblast kroz koju prolazi autoput BR-262, jedan od najopasnijih puteva u Brazilu kada je reč o stradanju divljih životinja. Put prolazi kroz područja brazilskog Cerrada, tropske savane, i Pantanala, najveće tropske močvare na svetu.
Problem nije samo u direktnom gubitku životinja. Kada strada ženka koja ima mladunče, iza nje ostaje mladunče koje još nije sposobno da samostalno preživi u prirodi. Takvi mladunci često završavaju u centrima za rehabilitaciju, gde zahtevaju posebnu ishranu, stalnu negu i dugotrajan oporavak. Čak ni uz intenzivnu brigu stručnjaka, njihov opstanak nije zagarantovan.
Kada razvoj infrastrukture postane pretnja prirodi
Priča o brazilskim mravojedima pokazuje širi problem koji se javlja širom sveta: širenje saobraćajne infrastrukture često fragmentira prirodna staništa i povećava rizik od konflikta između ljudi i divljih životinja.
Džinovski mravojedi uglavnom nisu brze životinje, a zbog svojih navika mogu biti posebno ranjivi na saobraćaj. Noću postaju aktivniji, upravo kada je vidljivost vozača slabija, dok njihova sposobnost da osete opasnost nije dovoljna da ih zaštiti od vozila koja se kreću velikom brzinom.
Stručnjaci zato sve više ukazuju na potrebu da se zaštita prirode uključi u samo planiranje infrastrukture, umesto da se problem rešava tek nakon što životinje počnu da stradaju.
Jedno od mogućih rešenja su ekološki koridori i prelazi za divlje životinje, koji životinjama omogućavaju da bezbedno pređu sa jedne strane puta na drugu. Uz njih se mogu postaviti i odgovarajuće ograde koje usmeravaju životinje ka bezbednim prolazima.
Od ugroženih životinja do primera za održivu infrastrukturu
Fotograf Fernando Faciole tri godine je dokumentovao posledice saobraćaja po džinovske mravojede – od životinja koje su stradale na putevima do mladunaca koji se oporavljaju u rehabilitacionim centrima.
Njegov rad pokazuje i drugu stranu priče. Iako razvoj poljoprivrede i infrastrukture predstavlja veliki pritisak na prirodu, način na koji se putevi grade i održavaju može da se promeni.
Bezbedniji prelazi za životinje, bolje postavljene ograde i pažljivije planiranje putne infrastrukture mogu smanjiti broj stradanja. Takva rešenja istovremeno štite biodiverzitet i mogu doprineti bezbednijem saobraćaju za ljude.
Priča o džinovskim mravojedima zato nije samo priča o jednoj neobičnoj brazilskoj životinji. Ona je primer pitanja sa kojim će se suočavati sve više zemalja: kako graditi infrastrukturu potrebnu za ekonomski razvoj, a da cena tog razvoja ne bude uništavanje prirodnih ekosistema.
Foto: Unsplash/FollowersofTheShepherd/
