U Srbiji je počelo ozbiljnije da se govori o konceptu plave ekonomije (blue economy) oko 2018. godine, u kontekstu usklađivanja sa Zelenom agendom Evropske unije i prekograničnim inicijativama za zaštitu voda. Ovaj termin se dugo povezivao sa morima, okeanima, lukama i priobalnim državama. Međutim, njen savremeni koncept daleko je širi i obuhvata održivo korišćenje svih vodnih resursa, uključujući reke, unutrašnje plovne puteve, vodnu infrastrukturu i slatkovodne ekosisteme. Time se otvara prostor da i zemlje bez izlaza na more postanu važan deo globalne agende plave ekonomije.
Za Srbiju je to posebno značajno. Dunav, Sava i Tisa već imaju važnu transportnu i logističku funkciju, dok Drina, Morava i druge reke nude prostor za razvoj energetike, turizma, poljoprivrede, ribarstva, zaštite od poplava i novih tehnoloških rešenja. Zato se pitanje plave ekonomije u Srbiji sve manje svodi na to koliko se reke koriste za transport, a sve više koliko one mogu da budu deo šire razvojne infrastrukture zemlje.
Upravo to je i jedan od ključnih pravaca koji ističe World Trade Centers Association (WTCA). Prema oceni ove globalne poslovne mreže, zemlje bez izlaza na more imaju značajan prostor da razviju sopstveni model plave ekonomije, zasnovan na rekama i slatkovodnim resursima.
„Plava ekonomija je važan pokretač urbanog i regionalnog razvoja i ona generiše milione lokalnih radnih mesta u sektorima poput ribarstva, turizma i transporta. Gradovi i regioni bez izlaza na more takođe mogu da imaju važnu ulogu u oslobađanju njenog potencijala, uz istovremeno očuvanje slatkovodnih ekosistema od kojih taj razvoj zavisi“, ističe Danica Milovanović, WTCA Business Development Lead Europe.
Ona ukazuje i na značaj povezivanja lokalnih vlasti, privrede i drugih aktera kako bi se definisali razvojni prioriteti i projekti koji istovremeno doprinose konkurentnosti i održivom upravljanju vodnim resursima. U izgradnji takvog inkluzivnog dijaloga, Srbija bi, kao i druge zemlje sa unutrašnjim plovnim putevima u kojima će biti uspostavljeni WTC centri, trebalo da iskoristi potencijale globalne WTCA mreže, koja se sve snažnije povezuje kroz najnoviju inicijativu posvećenu plavoj ekonomiji.
Od rečnog transporta do pametne infrastrukture
Srbija za takav pristup ima značajnu osnovu. Raspolaže sa oko 1.677 kilometara unutrašnjih plovnih puteva, dok se u domaćim lukama godišnje pretovari oko 15 miliona tona robe. Samo kroz Srbiju protiče oko 588 kilometara Dunava, koji predstavlja deo evropskog TEN-T Rajna–Dunav koridora.
Najveći razvojni prostor zasniva se na širem sagledavanju vodnih resursa. Osim unutrašnje plovidbe i logistike, među prioritetima su vodna infrastruktura i tretman otpadnih voda, ali i primena novih tehnologija, od senzora i sistema za praćenje kvaliteta vode do digitalnih platformi, analize podataka, upravljanja infrastrukturom i sistema za predviđanje rizika od poplava.
Takve investicije istovremeno rešavaju ekološke i infrastrukturne probleme i stvaraju prostor za novu poslovnu aktivnost. Upravo zbog toga pitanja kao što su zagađenje reka, nedovoljno razvijena kanalizaciona mreža ili dotrajala vodna infrastruktura sve više postaju i ekonomska tema.
Pored infrastrukture, značajan prostor postoji i u turizmu i lokalnom razvoju. Reke mogu da povežu destinacije, kulturno nasleđe, gastronomiju, rekreaciju i lokalne proizvođače, dok različiti vodni sistemi imaju različite razvojne mogućnosti. Drina, na primer, osim energetike ima potencijal za turizam, rekreaciju, ribarstvo i prekograničnu saradnju, dok je Morava značajna iz ugla poljoprivrede, upravljanja vodama i zaštite od poplava.
Zato je jedan od ključnih zaključaka da Srbija ne bi trebalo da razvija pojedinačne sektore izolovano, već čitav ekosistem vezan za vodu.
Kada ekološki problem postaje investiciona prilika
Posebno važno pitanje za Srbiju jeste kako probleme poput zagađenja, nedovoljnog tretmana otpadnih voda, degradiranih obala ili potrebe za modernizacijom plovnih puteva pretvoriti u projekte koji su interesantni bankama, investitorima i razvojnim fondovima.
Mihailo Vesović, CEO World Trade Center (WTC) Beograd upravo na tom mestu ukazuje na potrebu za promenom perspektive.
„Investitor ne ulaže u problem. Ulaže u jasno definisan projekat, sa poznatim rizicima, finansijskim modelom, ekonomskom logikom i merljivim rezultatima“, navodi on.
To znači da ekološki problem prvo mora da bude preveden na jezik investicija, neophodni su kvalitetna tehnička dokumentacija, studije izvodljivosti, procena ekonomske i društvene korisnosti, održiv finansijski model i jasan regulatorni okvir. Tek tada projekti u oblastima otpadnih voda, zaštite od poplava, modernizacije infrastrukture, digitalnog monitoringa ili održivog turizma mogu da postanu dovoljno konkretni za potencijalne finansijere.
„Srbija već ima primere koji pokazuju da je takav model moguć. Među njima su rekonstrukcije brodskih prevodnica Đerdap 1 i Đerdap 2, projekti na području Prahova, kao i proširenje luke Bogojevo, za koje je Evropska investiciona banka 2025. godine odobrila finansiranje u okviru projekta vrednog oko 65 miliona evra. Ključna poruka je zato jednostavna – kada se problem dovoljno dobro sagleda i strukturira, on može da postane investiciona prilika“, zaključuje Vesović.
Međunarodna mreža kao veza sa kapitalom i tehnologijama
Jedan od najvećih izazova za domaće projekte često nije samo nedostatak ideja, već način na koji će doći do međunarodnih investitora, tehnoloških partnera i ekspertize potrebne za njihovu realizaciju.
U tome WTCA vidi posebnu ulogu svoje međunarodne mreže, koja okuplja više od 300 WTC lokacija u gotovo 100 zemalja i teritorija.
„Korišćenjem međunarodne WTCA mreže, WTC Beograd može direktno da organizuje ciljano B2B povezivanje, poslovne delegacije i da poveže srpske lokalne samouprave sa specijalizovanim centrima za vodne tehnologije u Zapadnoj i Severnoj Evropi, ali i širom sveta“, kaže Anaïs Jan, WTCA Membership Development Lead Europe.
Prema njenim rečima, na taj način moguće je povezati strane kompanije iz oblasti zaštite životne sredine, inženjerske konsultante i investitore sa konkretnim projektima u Srbiji, posebno u oblastima otpornosti na poplave, tretmana otpadnih voda i obnove rečnih obala duž slivova Dunava i Save.
Takav model mogao bi da bude važan upravo zato što projekti plave ekonomije zahtevaju saradnju velikog broja aktera. Lokalne samouprave najbolje poznaju potrebe svojih zajednica, kompanije donose tehnologiju i sposobnost da rešenja komercijalizuju, univerziteti i istraživačke institucije znanje i inovacije, dok međunarodne finansijske institucije mogu da omoguće pristup kapitalu.
U tom lancu, WTC Belgrade može da ima ulogu platforme koja povezuje domaći potencijal sa međunarodnim kapitalom, znanjem i tržištima.
Od pojedinačnih projekata ka portfoliju plave ekonomije
Jedan od potencijalnih pravaca razvoja jeste i stvaranje portfolija domaćih projekata plave ekonomije koji bi bili dovoljno pripremljeni da se predstave međunarodnim investitorima i partnerima.
„WTC Belgrade bi, prema tom konceptu, mogao da povezuje investitore, kompanije, razvojne finansijske institucije, lokalne samouprave, univerzitete, tehnološke kompanije i međunarodne organizacije. Budući da Srbija ima različite vrste vodnih resursa, takva platforma ne bi morala da bude vezana za jednu reku niti za jednu industriju“, objašnjava Vesović.
On kaže da bi jedna od mogućih inicijativa mogao da bude Danube Blue Economy Business Forum ili širi Blue Economy Investment Forum, na kojem bi se okupljali investitori, razvojne banke, gradovi, kompanije, tehnološki partneri i univerziteti iz regiona.
Suština takvog pristupa bila bi da se tema plave ekonomije pomeri sa strateških dokumenata i opštih principa, ka projektima koji imaju nosioce, finansijsku konstrukciju i jasno definisane rezultate.
WTCA je takođe uspostavila partnerstvo sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (United Nations Industrial Development Organization – UNIDO) za projekat „UNIDO-WTCA Blue Economy Global Call 2026“, prvu zajedničku globalnu inicijativu usmerenu na podsticanje preduzetništva, industrijskog i trgovinskog razvoja, kao i međunarodne saradnje. Cilj Globalnog poziva je da identifikuje i promoviše inovativna rešenja spremna za primenu i skaliranje, sa merljivim pozitivnim uticajem, koja doprinose inkluzivnom i održivom razvoju plave ekonomije u okviru šest strateških kategorija: obnovljivi izvori energije u plavoj ekonomiji, održiva proizvodnja hrane iz vodenih resursa, zeleni pomorski transport i pametne luke, obalni i morski turizam i rekreacija, zdravlje i obnova mora, jezera i reka, kao i plave tehnologije i biotehnologija.
Ceremonija dodele nagrada i predstavljanje najboljih rešenja biće održani 1. oktobra 2026. godine, u okviru Evro-mediteranskog foruma o vodama u Rimu, kada će šest najboljih ideja, izabranih za pobednike Globalnog poziva, predstaviti svoja inovativna rešenja.
Reke kao deo ekonomske infrastrukture
U evropskom pristupu razvoju unutrašnjih plovnih puteva sve više se, uz transportnu efikasnost, razmatraju otpornost na klimatske promene, digitalizacija i uklanjanje infrastrukturnih uskih grla. Za Srbiju to otvara mogućnost da buduća ulaganja u reke i vodnu infrastrukturu postanu sastavni deo šire razvojne politike.
Predstojeća izložba Expo Beograd 2027, može da pruži prostor da se međunarodnoj poslovnoj zajednici predstave projekti koji imaju vrednost i nakon samog događaja, od pametne infrastrukture i održivog urbanog razvoja, do rešenja koja povećavaju otpornost gradova i lokalnih zajednica. WTCA Day, planiran za 12. jun tokom trajanja Expo Beograd, mogao bi upravo da posluži kao platforma za okupljanje međunarodnih poslovnih delegacija, investitora i predstavnika WTCA mreže.
Za Srbiju zato pitanje plave ekonomije nije pitanje izlaza na more. Mnogo važnije je kako će koristiti reke koje već ima i da li će uspeti da oko njih poveže infrastrukturu, tehnologiju, investicije, lokalni razvoj i međunarodnu saradnju.
Ako se kapital, znanje, tehnologije i kvalitetno pripremljeni projekti povežu na pravi način, srpske reke mogu da postanu mnogo više od prirodnog i transportnog resursa. Mogu da postanu jedan od novih izvora investicija, konkurentnosti i regionalnog ekonomskog razvoja.
Foto: Unsplash/Sébastien Delarque/Boban Ristić/WTCA
