Olupine nemačkih ratnih brodova ponovo su se pojavile kod Prahova, na granici Srbije i Rumunije. Iza prizora koji izgleda kao povratak u prošlost krije se upozorenje o tome koliko ekstremne suše menjaju evropske reke.
Dunav je ovog leta toliko nizak da su iz njega ponovo počele da izranjaju olupine nemačkih brodova potopljenih tokom Drugog svetskog rata. Kod Prahova, u Srbiji, pojavile su se desetine olupina koje su decenijama bile skrivene ispod površine vode, a jedna od njih sada je gotovo potpuno ostala na suvom, među peskom.
Prizor izgleda kao da je reka otvorila prozor u prošlost. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ove olupine nisu samo istorijski podsetnik, već i simbol problema sa kojim se Evropa sve češće suočava – ekstremnih vrućina, suša i sve nižih nivoa reka.
Zašto su brodovi iz Drugog svetskog rata ponovo izronili?
Olupine pripadaju nemačkoj dunavskoj flotili koja je tokom Drugog svetskog rata, u septembru 1944. godine, potopila veliki broj svojih plovila kod Prahova.
Kako su se sovjetske snage približavale, nemačka flota pokušala je da se povuče uzvodno. Međutim, put kroz Đerdapsku klisuru bio je blokiran, pa su posade počele da potapaju sopstvene brodove.
Ukupno je kod Prahova završilo više od 20 nemačkih brodova, dok je čitava flotila koju je činilo oko 200 plovila bila rasuta duž ovog dela Dunava.
Danas olupine predstavljaju i ozbiljan problem za plovidbu. Neke od njih i dalje mogu sadržati neeksplodirana ubojna sredstva, zbog čega njihovo uklanjanje nije jednostavan posao.
Ovo nije prvi put da Dunav „otkriva“ olupine
Brodovi su se iznad površine vode prvi put ponovo pojavili još 2003. godine, kada je Dunav takođe imao veoma nizak vodostaj.
Ponovo su primećeni 2011, zatim 2022. i 2024. godine. Međutim, stručnjaci koji prate olupine kažu da ovogodišnja situacija prevazilazi prethodne slučajeve.
Ovog leta nivo vode je toliko opao da su pojedini trupovi, koji su ranije tek provirivali iz vode, sada jasno vidljivi.
To je posebno problematično za komercijalni saobraćaj, jer olupine sužavaju plovni put upravo u trenutku kada je Dunav već previše plitak za normalnu plovidbu.
Nizak Dunav nije samo istorijska atrakcija
Iako fotografije olupina privlače pažnju širom sveta, njihov ponovni izlazak na površinu samo je jedan od simptoma mnogo većeg problema.
Dunav je jedna od najvažnijih evropskih plovnih arterija, a kada nivo vode padne, brodovi ne mogu da nose količine tereta koje inače prevoze.
To znači da se roba mora prevoziti u manjim količinama, što povećava troškove transporta. Problem se ne završava na brodovima – nizak vodostaj može da utiče i na proizvodnju električne energije, snabdevanje vodom i rad industrijskih postrojenja.
Copernicus je još ranije ove godine zabeležio da su vodostaji velikih reka u centralnoj i istočnoj Evropi bili ispod proseka, uključujući i Dunav, u sklopu šireg razvoja suše.
Evropa se suočava sa sve ozbiljnijom sušom
Ovogodišnja situacija nije samo posledica manjka kiše.
Prema analizi organizacije World Weather Attribution, leto 2026. u Evropi obeležili su ekstremna toplota i rasprostranjena suša. U delovima istočne Evrope kombinacija manjka padavina i visokih temperatura dovela je do izrazitog nedostatka vlage u zemljištu.
Klimatolozi objašnjavaju da topliji vazduh može da zadrži više vlage i da zbog toga iz zemljišta i vegetacije izvlači više vode. Zbog toga isti deficit padavina danas može dovesti do ozbiljnije suše nego u hladnijoj klimi.
Za istočnu Evropu, World Weather Attribution procenjuje da je deficit vlage u zemljištu kakav je zabeležen ove godine oko 11 puta verovatniji zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima.
Problem je i u načinu na koji smo menjali reke
Klimatske promene nisu jedini deo priče.
Evropske reke su tokom prethodnih vekova značajno menjane kako bi se prilagodile plovidbi, proizvodnji energije i drugim ljudskim potrebama. Reke su pregrađivane branama, ispravljane, produbljivane i odvajane od svojih prirodnih poplavnih područja.
Zbog toga danas imaju manje prostora u kojem mogu da zadrže vodu.
Dunav je posebno pogođen. Prema istraživanjima navedenim u analizi National Geographica, oko 80 odsto njegovih prvobitnih poplavnih područja više ne postoji.
Kada je reka prirodnija i ima pristup svojim bočnim kanalima, močvarama i poplavnim ravnicama, ona može da skladišti vodu tokom kišnih perioda i postepeno je vraća u rečni sistem. Kada je kanalizovana i ograničena, ta sposobnost je mnogo manja.
Rešenje nije samo u još betona i brana
Stručnjaci za zaštitu reka upozoravaju da odgovor na sve ekstremnije vremenske uslove ne bi trebalo da bude samo nova infrastruktura.
Jedno od rešenja je obnova prirodnih funkcija reka – vraćanje bočnih kanala, obnova močvara i poplavnih područja i omogućavanje zemljištu da zadrži više vode.
Takav pristup može da pomogne i tokom suša i tokom poplava, jer zdrave rečne ekosisteme možemo posmatrati kao prirodne rezervoare vode.
„Potrebno je da obnovimo reke i damo im više prostora“, poručuju stručnjaci za zaštitu Dunava.
Olupine su upozorenje, ne samo atrakcija
Za prolaznike i fotografe, prizor nemačkih brodova koji izranjaju iz Dunava deluje gotovo nestvarno. Za istoričare, olupine predstavljaju dragocen podsetnik na jedan od najdramatičnijih perioda evropske istorije.
Ali za ekologe one predstavljaju još nešto. Podsećaju nas koliko se brzo menja svet oko nas.
Brodovi koji su decenijama bili skriveni ispod Dunava sada su ponovo vidljivi jer reka nema dovoljno vode da ih sakrije. A ako se ekstremne vrućine i suše budu češće ponavljale, ovakvi prizori mogli bi da postanu sve manje neobični.
Istovremeno, problem nije samo ono što se pojavljuje iz vode. Mnogo je važnije ono što nestaje sa njom – plovni kapacitet, voda za ekosisteme, sigurnost snabdevanja i prirodna sposobnost reka da se izbore sa ekstremnim vremenskim uslovima.
Foto: Unsplash/Birgit Steven-Lahno
