Francuska se ovog leta suočava sa nizom ekstremnih vremenskih događaja, od velikih šumskih požara i toplotnih talasa do ozbiljne suše koja ugrožava poljoprivredu. Dok posledice klimatskih promena postaju sve vidljivije, stručnjaci upozoravaju da politički odgovor na ovu krizu i dalje nije dovoljno ozbiljan.
Veliki požari zahvatili su oblasti Gironde, Landes i Var, dok su uzastopni toplotni talasi pogodili veliki deo zemlje. Istovremeno, suša je ozbiljno ugrozila poljoprivrednu proizvodnju.
Klimatske promene tako više nisu apstraktna tema niti problem koji će se rešavati u dalekoj budućnosti. Njihove posledice već utiču na zdravlje ljudi, poljoprivredu, ekonomiju i prirodu.
Upravo zato se pitanje zaštite životne sredine sve više nameće i kao političko pitanje. Francusku za nekoliko meseci očekuju predsednički izbori, a klimatske teme trebalo bi da zauzmu značajnije mesto u predizbornoj kampanji. Ipak, stručnjaci smatraju da političke stranke još uvek ne nude odgovore koji odgovaraju razmerama problema.
Građani očekuju konkretne mere
Koliko su posledice klimatskih promena postale deo svakodnevnog života pokazuje i istraživanje Ipsosa objavljeno 24. avgusta. Čak 64 odsto Francuza navelo je da tokom ovog leta oseća anksioznost ili strah za zdravlje svojih bližnjih, dok je 48 odsto zabrinuto za sopstveno zdravlje.
Građani od vlasti očekuju konkretnu pomoć. Čak 79 odsto ispitanika smatra da bi država trebalo da uvede mere koje bi stanovništvu pomogle da se izbori sa toplotnim talasima.
Problem je, međutim, u tome što se čini da politička klasa ne prati dovoljno brzo ono što građani već osećaju.
„Većina stranaka i predsedničkih kandidata deluje kao da nije dovoljno povezana sa stvarnošću svakodnevnog života Francuza koji su teško pogođeni ovim događajima“, ocenjuje Anne Bringault iz organizacije Climate Action Network.
Prema njenim rečima, odgovor politike je previše blag u odnosu na razmere izazova, ali i na ono što građani očekuju.
Toplotni talasi odnose živote, poljoprivrednici trpe ekonomske gubitke, požari uništavaju domove, a priroda se suočava sa sve izraženijom sušom. Ipak, stručnjaci smatraju da se politička debata često zadržava na posledicama, umesto da se dovoljno govori o njihovim uzrocima.
Problem nije samo u vremenskim ekstremima
Eva Morel iz organizacije QuotaClimat upozorava da se tokom velikih klimatskih događaja previše govori o samoj pojavi, požaru, vrućini ili suši, dok u drugi plan pada pitanje šta ih pokreće i kako sistemski odgovoriti na njih.
„Više smo govorili o klimi, što je bilo gotovo neizbežno. Ali manje o fosilnim gorivima“, navodi Morel.
Upravo je to, prema njenom mišljenju, jedan od razloga zbog kojih politički programi kandidata često ne nude dovoljno uverljiva rešenja. Ako se ne govori o uzrocima klimatskih promena, teško je ponuditi mere koje će dugoročno smanjiti njihove posledice.
Sličnog je mišljenja i Jean-Marc Jancovici, osnivač i predsednik organizacije The Shift Project, koji ocenjuje da je politička klasa u svojevrsnom poricanju klimatskih promena.
„Koji kandidat u središte svog programa stavlja činjenicu da će se svet promeniti? Nijedan“, tvrdi Jancovici.
Šta nude francuske političke stranke?
Klimatska politika različito je pozicionirana u programima političkih opcija.
Na desnom centru, ekološke teme teško dolaze do izražaja u odnosu na pitanja poput imigracije i bezbednosti. Bivši premijer Édouard Philippe, jedan od kandidata, u svom programu ekologiju pominje samo jednom, uz obećanje dekarbonizacije ekonomije, očuvanja biodiverziteta i većih ulaganja u energetiku i poljoprivredu, ali bez detaljnije razrađenih mera.
Gabriel Attal, sa druge strane, klimatsku tranziciju više povezuje sa ekonomskim razvojem, investicijama i inovacijama. Zalaže se za kombinovanje nuklearne energije i obnovljivih izvora, dok je tokom avgusta govorio i o potrebi da se ozbiljnije odgovori na krizu sa vodom. Među njegovim predlozima je i formiranje posebnog ministarstva za vodu.
Na levici su programi vezani za ekologiju, prema oceni stručnjaka, konkretniji. Ipak, deo ekoloških tema koristi se i u borbi za birače kojima je zaštita životne sredine važna.
Stručnjaci ocenjuju da su programi levice u ovom trenutku sadržajniji kada je reč o životnoj sredini, dok se na desnici klimatska politika i dalje teže probija među političke prioritete.
Nacionalno okupljanje klimatske teme vidi drugačije
Krajnja desnica, predvođena strankom Nacionalno okupljanje (Rassemblement National), odbacuje ono što naziva „kaznenom“ ekološkom politikom i protivi se razvoju energije vetra, dok nuklearnu energiju vidi kao ključni deo energetske tranzicije.
Stručnjaci, međutim, smatraju da stranka klimatsku temu koristi pre svega tamo gde se uklapa u postojeće političke poruke.
Anne Bringault ocenjuje da Nacionalno okupljanje pokušava da se predstavi kao „zelena“ opcija, ali uz rešenja koja su, prema njenom mišljenju, pojednostavljena i teško ostvariva.
Eva Morel takav pristup opisuje kao oportunistički. Prema njenim rečima, stranka je ublažila ranije izjave kojima se dovodila u pitanje naučna osnova klimatskih promena, ali njena politika i dalje ne nudi dovoljno konkretnih mera za zaštitu stanovništva od njihovih posledica.
Klimatska kriza sve više postaje političko pitanje
Francuska tako ulazi u predizborni period u trenutku kada građani posledice klimatskih promena osećaju direktnije nego ranije. Požari, ekstremne temperature, suša i pritisak na poljoprivredu više nisu samo ekološke teme, oni postaju pitanja javnog zdravlja, ekonomije i kvaliteta života.
Upravo zato stručnjaci upozoravaju da politička debata ne bi trebalo da se zaustavi na tome koliko su letošnje temperature bile visoke ili koliko je hektara izgorelo.
Ključno pitanje je šta će država učiniti da se društvo prilagodi promenama koje su već nastupile, ali i kako će smanjiti uzroke koji ih dodatno ubrzavaju.
Kako ocenjuje Climate Action Network, Francuska više nema luksuz da odlaže prilagođavanje klimatskim promenama. Vreme za reakciju, upozoravaju stručnjaci, sve je kraće.
Foto: Unsplash/Aakash Malik
