NASA privodi kraju pripreme za lansiranje Nancy Grace Roman svemirskog teleskopa, jedne od najambicioznijih astrofizičkih misija agencije. Teleskop bi trebalo da bude lansiran 30. avgusta, a kada stigne do svoje pozicije, oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje, naučnicima će ponuditi širok pogled na svemir i pomoći u istraživanju nekih od najvećih misterija savremene nauke.
Roman će tokom prve faze misije posmatrati stotine miliona galaksija i zvezda, a prikupljeni podaci mogli bi da budu ključni za bolje razumevanje tamne materije i tamne energije, fenomena za koje se smatra da čine oko 95 odsto svemira, iako ih naučnici još ne razumeju u potpunosti.
Teleskop sa neobičnom prošlošću
Roman je nastao zahvaljujući tehnologiji koja je prvobitno imala potpuno drugačiju namenu. Njegovo glavno ogledalo nekada je bilo deo projekta američke Nacionalne kancelarije za izviđanje, namenjenog špijunskim satelitima.
Nakon što je taj program otkazan, oprema je godinama stajala u skladištu. NASA ju je 2011. godine dobila besplatno, a inženjeri su je potom prilagodili za istraživanje svemira.
Ogledalo je dobilo novu optičku obradu, dok je čitav sistem prošao zahtevna testiranja kako bi mogao da funkcioniše u ekstremnim uslovima svemira.
Teleskop je nazvan po Nancy Grace Roman, prvoj ženi koja je imala rukovodeću funkciju u NASA-i i jednoj od ključnih osoba za razvoj svemirskog teleskopa Hubble.
Širi pogled od Hubblea
Jedna od najvećih prednosti Romana biće njegovo izuzetno široko vidno polje. Ono će biti oko 100 puta veće od Hubbleovog, dok će teleskop istovremeno moći da registruje vidljivu i blisku infracrvenu svetlost.
To znači da Roman neće pokušavati da zameni Hubble ili James Webb teleskop, već će ih dopunjavati. Dok Webb može veoma detaljno da posmatra udaljene objekte, Roman će moći da napravi svojevrsnu široku mapu ogromnih delova svemira.
Takav pristup mogao bi da pomogne naučnicima da prate kako su se galaksije razvijale i kako se struktura svemira menjala tokom vremena.
U potrazi za tamnom materijom
Jedan od ključnih ciljeva misije jeste istraživanje tamne materije, nevidljive komponente svemira za koju znamo uglavnom zahvaljujući njenom gravitacionom uticaju.
Roman će koristiti fenomen poznat kao gravitaciono sočivo. Kada gravitacija jedne galaksije savije svetlost galaksije koja se nalazi iza nje, nastaje izobličena slika udaljenog objekta. Analizirajući ta izobličenja, naučnici mogu da traže tragove tamne materije koja se nalazi između njih.
Teleskop bi mogao da zabeleži stotine takvih slučajeva i tako pruži mnogo precizniju sliku o rasporedu tamne materije kroz istoriju svemira.
Šta ako se tamna energija menja?
Roman će istraživati i tamnu energiju, misteriozni fenomen povezan sa ubrzanim širenjem svemira.
Astronomi su 1998. godine otkrili da se širenje svemira ne usporava, kako se očekivalo, već ubrzava. Dugo se pretpostavljalo da je tamna energija konstantna, ali novija istraživanja otvorila su mogućnost da se njena priroda menja tokom vremena.
Roman će posmatrati veliki broj udaljenih eksplozija zvezda i drugih kosmičkih objekata kako bi naučnicima pomogao da preciznije utvrde kako se svemir širi i šta bi to moglo da znači za njegovu dalju budućnost.
Istraživanje novih svetova
Roman će imati još jedan važan zadatak, potragu za egzoplanetama, odnosno planetama koje kruže oko drugih zvezda.
NASA očekuje da bi teleskop mogao da otkrije čak 100.000 novih egzoplaneta. Njegov eksperimentalni koronograf biće posebno značajan jer bi trebalo da omogući direktno snimanje pojedinih planeta tako što će blokirati snažnu svetlost njihove matične zvezde.
Iako Roman neće moći da pronađe savršenu „drugu Zemlju“, podaci koje prikupi mogli bi da pomognu u razvoju naredne generacije teleskopa.
Jedan od potencijalnih naslednika jeste Habitable Worlds Observatory, misija koja bi trebalo da bude usmerena upravo na potragu za planetama veličine Zemlje oko zvezda sličnih Suncu i moguće tragove života u njihovim atmosferama.
Roman tako neće samo istraživati postojeća pitanja o svemiru. Kao i mnoge velike naučne misije, mogao bi da otkrije i nešto što naučnici danas još ne znaju da traže.
Foto: Unsplash/NASA Hubble Space Telescope
