Kina je napravila važan korak u energetskoj tranziciji: instalirani kapacitet solarnih elektrana prvi put je premašio kapacitet elektrana na ugalj.
Prema podacima kineske Nacionalne energetske administracije, ukupni solarni kapacitet dostigao je krajem jula 2026. godine 1,286 milijardi kilovata, dok je kapacitet termoelektrana na ugalj iznosio 1,285 milijardi kilovata.
Razlika je za sada minimalna, ali simbolika je velika. U zemlji koja je decenijama zavisila od uglja, solarna energija postaje najveća pojedinačna kategorija instaliranih energetskih kapaciteta.
Solar raste rekordnom brzinom
Kina je tokom prethodnih godina masovno ulagala u obnovljive izvore energije. Samo tokom prvih sedam meseci 2026. godine proizvodnja solarne energije porasla je 15,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dostigavši 802,4 milijarde kilovat-sati.
Solarna energija je tako činila približno osminu ukupne kineske proizvodnje električne energije.
Još značajniji podatak odnosi se na tempo izgradnje novih kapaciteta. Kina je tokom 2025. godine instalirala rekordnih 315 gigavata solarne i 119 gigavata energije vetra. Zajedno, ova dva izvora činila su više od 80 odsto svih novoinstaliranih energetskih kapaciteta u zemlji.
Istovremeno, proizvodnja električne energije iz uglja u Kini je tokom 2025. pala za gotovo dva odsto, i to uprkos rastu potražnje za električnom energijom. Bio je to prvi pad proizvodnje iz uglja u poslednjih šest godina.
Kina ima veliki uticaj na globalnu energetsku tranziciju
Kina je i dalje najveći svetski emiter gasova sa efektom staklene bašte, ali istovremeno prednjači u izgradnji obnovljivih izvora energije.
Zemlja je postavila cilj da do 2030. dostigne vrhunac emisija ugljen-dioksida, a da do 2060. postigne ugljeničnu neutralnost.
Brz razvoj solarne energije pritom nije slučajan. Kina ima snažnu domaću industriju koja proizvodi veliki deo opreme potrebne za energetsku tranziciju, uključujući solarne panele i druge komponente. Veliki proizvodni kapaciteti omogućavaju joj da obnovljivu energiju širi brže i po nižim troškovima.
Gde je Evropa?
U poređenju sa Kinom, Evropska unija zaostaje po tempu izgradnje solarnih kapaciteta.
Jedan od primera je 2023. godina, kada je Kina instalirala između 180 i 230 gigavata solarnih kapaciteta, dok su sve evropske zemlje zajedno dodale oko 58 gigavata.
Razlika nije samo u količini novca koji se ulaže. Kina ima razvijen lanac proizvodnje čistih tehnologija, veliki deo ključnih komponenti proizvodi sama, a njena elektroenergetska mreža je bolje prilagođena povezivanju različitih izvora energije.
Evropska elektroenergetska mreža, sa druge strane, suočava se sa problemima kapaciteta i zastarelom infrastrukturom. Zbog toga se sve više govori o potrebi njenog modernizovanja kako bi mogla da prihvati sve veće količine energije iz sunca i vetra.
Kina tako istovremeno ostaje veliki korisnik uglja i postaje najveća svetska sila u proizvodnji solarne energije. To pokazuje koliko se energetska slika zemlje menja, ali i koliko će brzina kojom se ostatak sveta prilagođava obnovljivim izvorima biti važna za globalnu borbu protiv klimatskih promena.
Foto: Magnific/sekillerim05
