Avgust 2026. bio je najtopliji mesec u istoriji merenja u Srbiji, a u Beogradu je temperatura tokom čak 28 od 31 noći ostala iznad 20 stepeni.
Ako vam se činilo da ovog leta vrućina nikako da popusti, podaci sada potvrđuju da nije bio samo subjektivan osećaj.
Avgust 2026. bio je najtopliji avgust ikada zabeležen u Srbiji, pokazuju podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Istovremeno, bio je i drugi najsušniji avgust u istoriji merenja.
Prethodni rekord držao je avgust 2024. godine, koji je samo dve godine ranije srušio rekord iz davne 1952. godine. Tada je prosečna srednja temperatura bila za gotovo ceo stepen viša nego u prethodno rekordnom avgustu iz 1952.
Sada je i taj rekord prošlost.
Ćuprija bila najtoplija
Vrućina nije bila ograničena na jedan deo zemlje. Gotovo cela Srbija imala je izrazito topao i suv avgust, ali su se pojedini gradovi posebno izdvojili.
Najviši prosek maksimalnih dnevnih temperatura zabeležen je u Ćupriji – čak 36,5 stepeni Celzijusa.
U još pet gradova prosečan avgustovski dan imao je maksimalnu temperaturu od najmanje 35 stepeni: Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Kruševcu i Somboru. A onda dolazi podatak koji možda najbolje pokazuje koliko je leto bilo iscrpljujuće.
U Beogradu 28 tropskih noći
U glavnom gradu tokom avgusta zabeleženo je 28 tropskih noći od ukupno 31.
Tropska noć je ona tokom koje temperatura ne padne ispod 20 stepeni. Drugim rečima, Beograd je tokom gotovo celog meseca imao noći u kojima telo nije dobijalo uobičajeni temperaturni predah od dnevne vreline.
Samo tri noći donele su temperaturu ispod tog praga.
I Beograd nije bio usamljen. Tropske noći zabeležene su tokom avgusta na gotovo svim mernim stanicama u Srbiji, uz izuzetke poput Kopaonika, Sjenice, Zaječara i Dimitrovgrada. U Zrenjaninu i Kikindi bilo ih je više od deset.
Nije problem samo temperatura
Još jedan deo priče je jednako važan – kiša je praktično izostala. Avgust 2026. bio je drugi najsušniji avgust otkako se u Srbiji vrše merenja.
Palić je oborio rekord za najsušniji avgust u istoriji merenja, a isto se dogodilo i u Nišu. Na velikom broju mernih stanica širom zemlje tokom celog meseca nije palo ni deset odsto uobičajene količine padavina za avgust. Kada se ekstremna toplota spoji sa nedostatkom padavina, posledice postaju mnogo ozbiljnije od neprijatnog vremena.
Niži vodostaji, pritisak na poljoprivredu, isušivanje zemljišta i povećan rizik od požara samo su neki od problema koji dolaze sa ovakvim uslovima. A deo tih posledica već smo videli ovog leta.
Rekordi više nisu ono što su nekad bili
Možda je najzanimljiviji deo cele priče upravo to koliko se brzo rekordi smenjuju. Rekordno topao avgust iz 1952. godine ostao je na vrhu čak 72 godine. Zatim ga je 2024. godine nadmašio novi rekord.
Samo dve godine kasnije – ponovo novi rekord. Zato pitanje više nije samo koliko je ovog leta bilo vruće. Pitanje je šta ćemo za nekoliko godina uopšte smatrati ekstremom.
Ako se rekordne temperature, duge serije tropskih noći i ozbiljni nedostatak padavina pojavljuju sve češće, ono što nam je danas ekstremno sutra bi moglo postati uobičajeno leto.
A onda će pravi rekord biti nešto što danas još ne možemo ni da zamislimo.
Foto: Magnific/shanchali876
