Klimatske promene ne menjaju samo temperature na Zemlji, one menjaju i mesta na kojima životinje mogu da opstanu. Novo istraživanje evropskih leptira pokazuje da neke vrste, suočene sa zagrevanjem, pomeraju svoje područje rasprostranjenja ka višim nadmorskim visinama.
Posebno su izražene promene kod vrsta koje imaju slabiju sposobnost da regulišu temperaturu svog tela.
Studija objavljena u časopisu Communications Biology analizirala je 36 vrsta leptira duž visinskog gradijenta u centralnoj Evropi. Istraživači su merili njihovu telesnu temperaturu, sposobnost regulacije toplote, termalnu toleranciju, dužinu krila i obojenost.
Rezultati pokazuju da se leptiri uglavnom ne prilagođavaju promenjenim temperaturama tako što menjaju svoje fiziološke osobine, već se pomeraju u prostore sa povoljnijom klimom.
Što je toplije, leptiri idu više
Jedan od najvažnijih nalaza istraživanja jeste da su vrste sa slabijom sposobnošću termoregulacije pokazale veće pomeranje svog areala ka višim nadmorskim visinama.
Drugim rečima, kada leptir teško uspeva da održi odgovarajuću telesnu temperaturu u toplijim uslovima, veća je verovatnoća da će „potražiti“ hladniju sredinu na većoj nadmorskoj visini.
Istraživači su pratili promene u rasprostranjenosti tokom perioda od 2009. do 2019. godine, a rezultati ukazuju da temperatura može imati značajnu ulogu u određivanju toga koje će vrste ostati na određenom području.
To ima važne posledice za zaštitu biodiverziteta. Vrste mogu pokušavati da prate klimatske uslove kojima su prilagođene, ali njihov prostor za pomeranje nije beskonačan.
Na planinama, na primer, mogućnost pomeranja ka višim predelima vremenom se završava na vrhovima.
Veliki i mali leptiri ne reaguju isto
Istraživanje je pokazalo i da veličina krila utiče na način na koji leptiri regulišu telesnu temperaturu. Veće vrste imale su bolju sposobnost održavanja stabilne telesne temperature u toplijim uslovima, dok su male vrste bile više zavisne od temperature svoje okoline.
Zanimljivo je da su leptiri na višim nadmorskim visinama u proseku imali manja krila, dok su vrste sa većim krilima bile češće na nižim i toplijim predelima.
Ipak, istraživanje nije pokazalo značajan uticaj same veličine krila na sposobnost leptira da podnesu maksimalne temperature.
Tamni leptiri posebno osetljivi na vrućinu
Boja krila takođe igra važnu ulogu u zagrevanju tela. Tamni leptiri bolje apsorbuju sunčevu energiju, što može biti korisno u hladnijim uslovima. Međutim, u toplijim predelima ista osobina može predstavljati problem jer dovodi do viših telesnih temperatura.
U istraživanju su na višim nadmorskim visinama tamne i svetle vrste imale slične termoregulacione sposobnosti. Razlike su postajale izraženije na nižim i toplijim mestima, gde su tamni leptiri održavali više telesne temperature od svetlih.
Istovremeno, istraživači su pronašli više svetlijih vrsta na nižim nadmorskim visinama.
To je u skladu sa takozvanom hipotezom termalnog melanizma, prema kojoj tamnija obojenost može biti prednost u hladnijim klimama jer omogućava efikasnije zagrevanje, dok svetlija obojenost može biti povoljnija u toplijim uslovima.
Ne menjaju se leptiri, već njihova raspodela
Možda je najvažniji zaključak studije to što nema dovoljno dokaza da leptiri menjaju svoje osnovne termalne osobine u skladu sa lokalnom klimom.
Umesto toga, čini se da se menja sastav zajednica. Vrste koje bolje podnose toplotu češće opstaju u toplijim predelima, dok se druge povlače ka hladnijim područjima.
To znači da klimatske promene ne moraju nužno odmah da dovedu do nestanka neke vrste. Ona prvo može pokušati da prati temperaturu koja joj odgovara.
Problem nastaje kada nema dovoljno prostora za takvo pomeranje ili kada su staništa međusobno izolovana.
Zaštita staništa bi mogla da postane još važnija
Autorka istraživanja zato ističe značaj povezanih staništa i ekoloških koridora koji leptirima omogućavaju da se kreću ka pogodnijim područjima.
Posebno bi mogle biti ugrožene male vrste i vrste ograničene na planinska područja. Ukoliko ne mogu dovoljno brzo da prate promene temperature, mogu izgubiti odgovarajuće stanište.
Istraživanje tako pokazuje da će u svetu koji se zagreva zaštita biodiverziteta sve više podrazumevati ne samo očuvanje mesta na kojima vrste danas žive, već i omogućavanje njihovog kretanja ka mestima na kojima će moći da opstanu u budućnosti.
Foto: Magnific/haladesign24
