Toplotni talasi ne iscrpljuju samo ljude. Visoke temperature i dugi periodi bez kiše sve teže padaju i gradskom drveću, koje pritom živi u mnogo nepovoljnijim uslovima nego drveće u prirodi. U Berlinu su zato građani dobili digitalni alat koji im pomaže da saznaju kojem drvetu u njihovom kraju je voda najpotrebnija i da zajedno organizuju njegovo zalivanje.
Platforma „Gieß den Kiez“, što bi se moglo prevesti kao „Zalij svoj kraj“, nastala je u okviru CityLAB Berlin još 2020. godine. Ideja je jednostavna: povezati građane koji žele da pomognu gradskom drveću i omogućiti im da zalivanje ne rade nasumično, već prema stvarnim potrebama stabala.
Više od 800.000 stabala na jednoj mapi
Platforma koristi podatke gradskog registra drveća, podatke o padavinama Nemačke meteorološke službe i informacije o javnim pumpama. Na interaktivnoj mapi građani mogu da pronađu drvo u svom kraju i vide podatke poput njegove vrste, starosti i procenjene potrebe za vodom. Sistem uzima u obzir i količinu padavina u prethodnom periodu.
Trenutna verzija platforme prikazuje više od 800.000 stabala u berlinskim ulicama i zelenim površinama. Korisnici mogu da označe drvo koje su zalili, upišu koliko su vode upotrebili, ali i da „usvoje“ određeno stablo ukoliko žele redovno da brinu o njemu. Na taj način i drugi ljudi iz komšiluka mogu da vide koja stabla već dobijaju vodu, a kojima je pomoć još potrebna.
To je važno jer gradske službe ne mogu uvek same da odgovore na potrebe čitavog gradskog zelenila tokom ekstremno toplih perioda. Cilj platforme je zato da građane uključi u zaštitu zelene infrastrukture, ali i da njihovu pomoć usmeri tamo gde je najpotrebnija.
Nije svako drvo jednako žedno
Jedna od važnijih poruka projekta jeste da ne treba samo uzeti kantu vode i zaliti prvo drvo koje vidimo.
Potrebe stabla zavise od njegove starosti, vrste i položaja. Posebno su osetljiva mlada stabla, naročito tokom suše, jakog sunca i visokih temperatura. Pre zalivanja preporučuje se da se proveri da li je stablu voda zaista potrebna, a mogu se posmatrati i njegovo lišće, mladi izdanci, debljina stabla i uslovi u kojima raste.
Berlin posebno upozorava na mlada stabla koja još nemaju duboko razvijen korenov sistem. Gradske službe uglavnom brinu o najmlađim stablima, dok stabla starosti od oko pet do deset godina mogu ostati posebno zavisna od dodatnog zalivanja tokom sušnih perioda.
Manje često, ali dovoljno vode
Jedna od najčešćih grešaka je površinsko zalivanje malom količinom vode. Ako voda ostane samo u gornjem sloju zemlje, efekat je kratkotrajan, posebno tokom velikih vrućina.
Preporuka je zato da se drveće zaliva ređe, ali većom količinom vode, kako bi vlaga stigla dublje u zemljište i podstakla razvoj korena. Za tek posađena stabla berlinski vodič navodi i do 200 litara vode po zalivanju, dok količina u praksi zavisi od konkretnog stabla i uslova u kojima raste.
Važno je i da voda ne bude samo brzo izlivena na jednom mestu. Suvu zemlju oko stabla treba prethodno pažljivo rastresti kako bi voda mogla da prodre u tlo, umesto da otiče po površini. Kao jedno od rešenja koriste se i posebne vreće za zalivanje iz kojih voda polako otiče i postepeno prodire u zemlju.
Berlinske vlasti takođe preporučuju da se drveće zaliva ujutru ili uveče, kada je isparavanje manje.
Kako pomoći, a ne rasipati vodu?
Briga o drveću tokom suše otvara i drugo važno pitanje – odakle uzeti vodu.
U Berlinu građanima savetuju da, kada je moguće, koriste vodu iz javnih uličnih pumpi umesto vode za piće iz kućne mreže. Dugoročno, jedan od načina da se smanji pritisak na vodne resurse jeste i prikupljanje kišnice i njeno čuvanje za zalivanje.
To je posebno važno upravo u periodima kada je voda najpotrebnija, jer ekstremne vrućine često dolaze zajedno sa dugotrajnim sušama.
Kada građani postaju deo gradske infrastrukture
„Gieß den Kiez“ je zanimljiv upravo zato što nije samo aplikacija za zalivanje drveća. To je primer kako digitalna tehnologija može da organizuje građansku akciju.
Umesto da svako sam procenjuje kojem drvetu treba voda, platforma objedinjuje podatke o stablima, padavinama i javnim pumpama i pretvara ih u informacije razumljive građanima. Oni zatim mogu da reaguju, evidentiraju šta su uradili i koordiniraju se sa komšijama.
CityLAB Berlin navodi da je kroz projekat već formirana velika zajednica ljudi koji učestvuju u zalivanju gradskog drveća, dok je sama platforma zamišljena tako da se sličan model može prilagoditi i drugim gradovima.
A ideja je jednostavna i primenljiva i bez aplikacije: tokom narednog toplotnog talasa, pogledajte drveće u svom kraju. Ako je mlado, raste na potpuno osunčanom mestu i zemlja oko njega je suva, možda mu je upravo potrebna pomoć. Samo je važno da voda ne bude potrošena uzalud – već da stigne tamo gde će zaista koristiti stablu.
Foto: Unsplash/sq lim
