Naučnici su otkrili novu vrstu pingvina na jednom od najizolovanijih mesta na planeti. Problem je što je gotovo niko ne bi primetio – jer izgleda gotovo identično kao pingvini koje već poznajemo.
Više od 100 godina nauka nije dobila novu vrstu pingvina. Sada se to dogodilo – ali ne zato što su istraživači na nekom udaljenom ostrvu ugledali pingvina koji izgleda potpuno drugačije od svih ostalih. Naprotiv. Nova vrsta izgleda gotovo isto kao njeni rođaci. Razlika je skrivena u njenom DNK.
Međunarodni tim naučnika utvrdio je da gentoo pingvini, koji su se dugo vodili kao jedna vrsta, zapravo predstavljaju četiri zasebne vrste. Jedna od njih do sada uopšte nije bila formalno prepoznata.
Reč je o jugoistočnom gentoo pingvinu, Pygoscelis kerguelensis, koji živi na Kerguelen ostrvima u južnom Indijskom okeanu, jednom od najizolovanijih delova sveta. Ostrva se nalaze gotovo 3.000 kilometara od najbližeg stalno naseljenog kopna.
Pingvin koji je „izgledao kao svi ostali“
Nova vrsta spada u ono što biolozi nazivaju kriptovrsama – organizmima koji izgledaju toliko slično srodnim vrstama da ih je gotovo nemoguće razlikovati samo na osnovu izgleda, ali su genetski dovoljno različiti da predstavljaju zasebnu vrstu.
Na prvi pogled, novi pingvin je tipičan gentoo: crna leđa, bela prednja strana i karakterističan narandžasto-crveni kljun. Postoje sitne razlike u veličini i glasovima, ali one nisu bile dovoljne da naučnici ranije shvate da gledaju u zasebnu evolutivnu liniju. Ono što je rešilo dilemu bio je genom.
Istraživači su analizirali cele genome 64 pingvina iz 10 kolonija, pokrivajući gotovo čitav geografski prostor u kojem gentoo pingvini žive. Uz genetske podatke upoređivali su i fizičke karakteristike, glasanje, vreme razmnožavanja, ishranu i način na koji se hrane. Rezultat je promenio celu priču o ovoj grupi pingvina.
Umesto jedne vrste, naučnici sada predlažu četiri: severnog, južnog, istočnog i jugoistočnog gentoo pingvina. Jugoistočni je onaj koji je potpuno nov za nauku.
Kako su se „podelili“?
Priča je počela pre nekoliko stotina hiljada godina. Gentoo pingvini žive na velikom broju udaljenih ostrva i područja oko Antarktika. Za razliku od nekih drugih pingvina, nisu posebno izbirljivi kada je hrana u pitanju – jedu ribu, kril, lignje i sipe, praktično ono što mogu da uhvate u vodi.
Upravo ta njihova prilagodljivost možda je odigrala ključnu ulogu.
Pošto mogu da koriste različite izvore hrane, nisu morali da odlaze daleko od svojih kolonija. Vremenom su se populacije na izolovanim ostrvima sve više prilagođavale lokalnim uslovima. Geografska izolacija, različita klima i takozvani Antarktički polarni front, zona koja predstavlja granicu između različitih vodenih masa, dodatno su smanjili mešanje populacija.
Tako su se, tokom otprilike 300.000 do 500.000 godina, iz jedne evolutivne linije razvile različite. Drugim rečima, naučnici nisu pronašli pingvina koji se jednog jutra pojavio niotkuda. Pronašli su pingvina koji je stotinama hiljada godina bio tu, samo što do sada nismo znali da ga treba računati kao posebnu vrstu.
I tu priča postaje mnogo ozbiljnija
Nova klasifikacija nije samo zanimljiva lekcija iz biologije. Ona menja i način na koji se ove životinje posmatraju kada je reč o zaštiti prirode. Dok su se populacije gentoo pingvina ranije posmatrale kao deo jedne velike vrste, sada je moguće procenjivati stanje svake od četiri vrste zasebno. A rezultati nisu naročito ohrabrujući za tri od njih.
Klimatski modeli korišćeni u istraživanju pokazuju da bi, prema jednom umerenom scenariju zagrevanja, ostrvske subantarktičke vrste mogle da izgube veliki deo odgovarajućeg staništa do 2050. godine. Za neke od njih problem nije samo to što će se klima promeniti – već što nemaju gde da odu.
Ostrva na kojima žive su izolovana, a pingvini ne mogu jednostavno da se presele stotinama ili hiljadama kilometara dalje i pronađu novo stanište.
Jedna od četiri vrste, južni gentoo pingvin koji živi na Antarktiku, nalazi se u nešto drugačijoj situaciji i modeli predviđaju da bi čak mogao da proširi područje na kojem živi.
Nauka je, zapravo, pronašla novu vrstu u životinji koju već poznajemo
Možda je upravo to najzanimljiviji deo cele priče. Nekada je otkriće nove vrste značilo da istraživač ode u džunglu, pećinu ili na neko udaljeno ostrvo i ugleda životinju koju niko nikada nije video.
Danas nova vrsta može da bude pred našim očima. Možemo je fotografisati, proučavati decenijama i misliti da je dobro poznajemo – a onda genom pokaže da smo zapravo gledali u nekoliko različitih evolutivnih priča.
Kod gentoo pingvina to je bilo posebno teško otkriti jer je njihov izgled ostao veoma sličan, dok su se njihove genetske karakteristike, fiziologija i ponašanje tokom stotina hiljada godina dovoljno razlikovali.
Istraživanje zato predstavlja i širu poruku za biologiju: što tehnologija za čitanje genoma postaje preciznija, moguće je da ćemo otkriti još organizama koji su nam sve vreme bili pred očima, ali su pogrešno svrstani u istu vrstu.
Dakle, nova vrsta pingvina nije upravo stigla na Zemlju. Samo je nauka konačno dobila dovoljno dobar pogled da shvati da je sve vreme bila tu.
Foto: Magnific/foto4440
