Klimatske promene menjaju uslove za poljoprivredu širom sveta, a jedan od neobičnih primera dolazi sa Sicilije. Na plantaži u blizini Palerma prvi put je uzgajana i ubrana kafa u potpunosti proizvedena u Italiji.
Porodica Morettino završila je prvu berbu arabike na svom imanju u oblasti San Lorenzo ai Colli, na nekoliko stotina metara nadmorske visine. Toplija klima omogućila je da biljka koja se tradicionalno vezuje za tropske i ekvatorijalne krajeve uspe i na jugu Italije.
Na plantaži se trenutno proizvodi oko 100 kilograma plodova kafe, poznatih kao „coffee cherries“, od kojih se dobije nešto više od 15 kilograma prženih zrna.
Projekat uključuje Univerzitet i Botaničku baštu u Palermu, koji proučavaju kako se tropske biljke prilagođavaju novim klimatskim uslovima na Mediteranu. Iako je proizvodnja još daleko od komercijalnih razmera, eksperiment ima značajnu naučnu vrednost jer pokazuje kako promena klime može da utiče na područja u kojima je moguće uzgajati određene useve.
Gde se tradicionalno uzgaja kafa?
Kafa se uglavnom proizvodi u tropskim i ekvatorijalnim područjima, gde joj pogoduju visoke temperature, vlaga i redovne padavine.
Najveći proizvođači i izvoznici nalaze se u Latinskoj Americi, Africi i Aziji. Među njima su Brazil, Kolumbija, Peru i Kostarika, zatim Etiopija, Uganda, Kenija i Tanzanija, kao i Vijetnam i Indonezija.
Arabika, sorta koja se često povezuje sa kvalitetnijim zrnom, uglavnom se uzgaja na većim nadmorskim visinama od robuste. Prema podacima organizatora projekta, kafa uzgojena u okolini Palerma razvija specifične aromatične karakteristike, sa notama koje podsećaju na suvo grožđe.
Sicilija nije jedini deo južne Evrope u kojem se ispituje mogućnost uzgoja kafe. Eksperimentalni projekti pokrenuti su i u Španiji, dok se na Kanarskim ostrvima kafa uzgaja još od 19. veka. Na Azorima u Portugalu, zahvaljujući blagoj klimi, takođe postoje plantaže kafe.
Italija je veliki potrošač i prerađivač kafe
Eksperiment sa uzgojem kafe dolazi u zemlji u kojoj ovaj napitak ima posebno mesto u svakodnevnom životu.
Italija je vodeći proizvođač pržene kafe u Evropskoj uniji. Iako se industrija oslanja na uvoz sirovih, neprženih zrna iz zemalja proizvođača, u zemlji posluje oko 1.000 pržionica, a industrija ostvaruje godišnji promet od oko 5,9 milijardi evra.
Potražnja za kafom u Italiji ostaje velika. Prema istraživanju sprovedenom među više od 1.200 potrošača, tri od četiri Italijana redovno piju kafu, dok je gotovo polovina ispitanika smatra jednim od simbola nacionalne kulture i načina života.
Nova područja donose i nove izazove
Mogućnost uzgoja kafe u delovima Evrope koji ranije nisu imali odgovarajuće uslove pokazuje jednu od posledica zagrevanja planete: klimatske promene mogu da pomere granice poljoprivrede i omoguće uzgoj pojedinih kultura tamo gde to ranije nije bilo moguće.
Međutim, to ne znači da je prelazak kafe u nove krajeve jednostavno rešenje. Svaka komercijalna proizvodnja mora da uzme u obzir i njen uticaj na lokalne resurse i ekosisteme.
Poseban izazov predstavlja voda. Za obradu zrna nakon berbe može biti potrebno između 50 i 200 litara vode po kilogramu zelene kafe. Proces istovremeno stvara otpadne vode koje, ukoliko se ne tretiraju pravilno, mogu ugroziti lokalne ekosisteme.
Dodatni problem nastaje ako se proizvodnja pomera iz tropskih područja sa redovnim padavinama u regione u kojima su sezonske suše sve češće. U tom slučaju uzgoj kafe zahteva ne samo prilagođavanje poljoprivrednih praksi, već i efikasnija tehnološka rešenja za korišćenje vode.
Prva italijanska kafa zato nije samo zanimljiv poljoprivredni eksperiment. Ona je i primer kako se, sa promenom klimatskih uslova, menjaju granice onoga što možemo da uzgajamo i resursi koji su za to potrebni.
Foto: Magnific/sulenet
