U kancelarijskom okruženju kafa je postala mnogo više od napitka, i mnogi je povezuju sa ritualom, i trenutkom pauze koji se koristi za odmor i opuštanje. Za mnoge je kafa prvi korak ka produktivnom jutru, ali se postavlja pitanje gde je granica između korisne doze i preterivanja koje može ugroziti zdravlje i radnu koncentraciju?
Kafa između užitka i potrebe
Za mnoge zaposlene, bez obzira na poziciju u korporaciji, kafa je sinonim za pokretač dana. Istraživanja pokazuju da je do tri šoljice dnevno optimalna mera – dovoljno da podigne energiju i smanji rizik od kardiometaboličkih bolesti, a da ne izazove nuspojave poput nervoze ili nesanice. Stručnjaci navode da unos od 400 mg kofeina, što odgovara otprilike četiri šoljice skuvane kafe, predstavlja gornju granicu koju je bezbedno konzumirati, objavio je CNN.
Razlika postoji i u vrsti kafe: mlevena kafa povezana je s većim benefitima od instant verzije, jer sadrži više antioksidanata i antiinflamatornih supstanci koje mogu čuvati srce i mozak. U praksi, to znači da bi jutarnja šoljica sveže mlevene kafe mogla biti najkorisniji saveznik zaposlenih, dok bi popodnevni ritual mogao da se zameni zelenim čajem ili biljnim napitkom – dovoljno blagim da pruže osveženje, a da ne remete san.
Kafa u kancelariji
Tipičan scenario u kancelarijama izgleda ovako: prvo se kafa pije kod kuće, odmah posle buđenja, često i na prazan stomak. Iako taj jutarnji gutljaj daje osećaj brzog razbuđivanja, mnogi gastroenterolozi upozoravaju da kofein na prazan želudac može pojačati kiselinu i izazvati nelagodnost ili gorušicu. Druga šoljica obično se preliva u poslovni ritam – oko 10 sati, kada je energija već u padu i kada kafa najviše pomaže da se održi fokus. Treća, ona „popodnevna“, često je društvena – razgovor sa kolegama, kratka pauza između sastanaka. Ali upravo ta kasna kafa može napraviti problem: kofein ostaje u organizmu i do šest sati, pa popodnevni unos lako remeti kvalitet sna, čak i kada osećaj pospanosti ne nestaje odmah.
Posle posla, kafa je kod mnogih ritual „pred izlazak“ ili opuštanje nakon radnog dana. Iako deluje kao način da se produži dan, ova navika često znači i kraće vreme odmora noću. Dugoročno, manjak sna vraća se kao bumerang – smanjena koncentracija, umor i paradoksalno, još veća potreba za novom šoljicom kafe.
Zato kafa na poslu može biti saveznik produktivnosti, ali samo kada se pije promišljeno: ujutru posle doručka, umereno tokom radnog vremena, i nikako previše kasno popodne. Ona ne bi trebalo da zameni san ni zdrav obrok, već da bude deo uravnoteženog ritma. U suprotnom, ono što je trebalo da podigne energiju, može postati izvor nesanice i umora.
Foto: Freepik/ AI
