Klimatske dezinformacije nisu samo pitanje pogrešnih tvrdnji o globalnom zagrevanju. One mogu da navedu ljude da ignorišu upozorenja na ekstremne vremenske prilike, odustanu od traženja pomoći nakon katastrofa ili izgube poverenje u mere namenjene zaštiti njihovog zdravlja.
Zdravstvene organizacije i organizacije civilnog društva pozvale su 194 države članice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da klimatske dezinformacije prepoznaju kao pretnju javnom zdravlju i da zaštitu pouzdanosti informacija uključe u klimatske i zdravstvene politike, kao i u planove za reagovanje u vanrednim situacijama.
Poziv dolazi nakon deklaracije podržane od Evropske unije, predstavljene prošle godine na klimatskom samitu COP30 u brazilskom Belemu, čiji je cilj suzbijanje lažnih vesti i teorija zavere. Novi izveštaj „Protecting Health in the Age of Climate Disinformation“, koji je pripremila Radna grupa civilnog društva SZO za klimu i zdravlje, ukazuje na to kako širenje obmanjujućih informacija može da ugrozi zdravlje ljudi širom sveta.
Posledice se kreću od podrivanja upozorenja na neposrednu opasnost i zdravstvenih preporuka do odlaganja politika koje se odnose na zagađenje vazduha, čistu energiju i fosilna goriva.
Autori izveštaja poručuju da zdravije informaciono okruženje nije samo pitanje kvalitetne komunikacije, već jedan od preduslova za klimatsku pravdu, javno zdravlje i pravo na zdravu budućnost.
Šta su klimatske dezinformacije?
Klimatske dezinformacije podrazumevaju namerno širenje lažnih ili obmanjujućih informacija o klimatskim promenama i merama za njihovo ublažavanje.
One mogu uključivati potpuno negiranje globalnog zagrevanja, ali i različite teorije zavere povezane sa klimatskim politikama.
Važno je razlikovati dezinformacije od nenamernog širenja netačnih informacija. U drugom slučaju osoba može da deli pogrešne tvrdnje ili informacije izvučene iz konteksta, verujući da su istinite. Iako namera nije ista, posledice po javno zdravlje mogu biti podjednako ozbiljne.
Kada lažne informacije sprečavaju ljude da potraže pomoć
Izveštaj navodi nekoliko primera koji pokazuju kako klimatske dezinformacije mogu da utiču na ponašanje ljudi u kriznim situacijama. Nakon velikih požara na havajskom ostrvu Maui 2023. godine, internetom su se širile tvrdnje da bi stanovnicima koji podnesu zahtev za pomoć nakon katastrofe američka Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA) mogla da oduzme zemljište ili imovinu.
Organizacije koje proveravaju činjenice utvrdile su da su ove tvrdnje netačne. Međutim, postojala je opasnost da takve glasine odvrate preživele od traženja pomoći upravo u trenutku kada su im bili najpotrebniji smeštaj, finansijska podrška, medicinska nega i druge usluge neophodne za oporavak.
Kako se ističe u izveštaju, netačne informacije tokom katastrofa ne izazivaju samo zabunu. One mogu direktno da otežaju pristup pomoći koja spasava živote i omogućava ljudima da se oporave.
Sličan problem javlja se i kada obmanjujuće tvrdnje obeshrabruju građane da se evakuišu tokom požara ili poplava, narušavaju poverenje u upozorenja na ekstremne vrućine i zagađenje vazduha ili stvaraju konfuziju o zdravstvenim rizicima tokom vanrednih situacija.
Kako mere za čistiji vazduh postaju predmet dezinformacija?
Kao jedan od evropskih primera, izveštaj navodi raspravu o londonskoj zoni ultra niskih emisija (ULEZ), u kojoj se naplaćuje naknada za vozila koja ne ispunjavaju propisane standarde emisija.
Cilj ove mere je smanjenje izloženosti stanovništva štetnom zagađenju koje potiče od saobraćaja. Njeno sprovođenje otvorilo je legitimna pitanja o troškovima i pristupačnosti, posebno za domaćinstva sa nižim prihodima, radnike, mala preduzeća i građane koji zavise od starijih vozila.
Međutim, prema izveštaju, takve zabrinutosti dodatno su pojačavane i iskrivljavane širenjem netačnih informacija, politički motivisanim napadima na naučne dokaze o kvalitetu vazduha i lažnim tvrdnjama na društvenim mrežama. U pojedinim slučajevima zabeležene su i nasilne reakcije usmerene protiv infrastrukture ULEZ-a.
Autori upozoravaju da dezinformacije na taj način mogu da pretvore meru javnog zdravlja u predmet širih društvenih i političkih sukoba.
Umesto razgovora o tome kako smanjiti zagađenje, a istovremeno zaštititi građane koji najteže mogu da podnesu troškove tranzicije, pažnja se preusmerava na strah, nepoverenje i netačne tvrdnje.
Time se rizikuje slabljenje podrške politikama koje štite zdravlje srca i pluća, trudnice, decu i zajednice najizloženije zagađenom vazduhu.
Dezinformacije nisu samo pitanje lažnih vesti, već i interesa
Izveštaj posebno ukazuje na ulogu ekonomskih interesa i struktura moći koje omogućavaju širenje klimatskih dezinformacija. Među navedenim problemima su i greenwashing u industriji fosilnih goriva, odnosno predstavljanje aktivnosti kao ekološki odgovornijih nego što zaista jesu, kao i sukobi interesa.
Doktorka Dženi Miler, izvršna direktorka Globalne alijanse za klimu i zdravlje i kopredsedavajuća Radne grupe civilnog društva SZO za klimu i zdravlje, smatra da vlade moraju da uključe mehanizme za reagovanje na netačne informacije u planiranje i komunikaciju tokom toplotnih talasa, požara, poplava, oluja, suša i širenja zaraznih bolesti.
„Klimatske dezinformacije nisu samo problem lažnih glasina i neistina, već i pitanje moći, interesa i odgovornosti“, istakla je Miler.
Prema njenim rečima, SZO, države članice i zdravstvene institucije ne bi trebalo da se zadrže samo na pružanju kvalitetnijih informacija. Neophodni su i snažni mehanizmi za sprečavanje sukoba interesa, uključujući zaštitu od greenwashinga industrije fosilnih goriva i aktera koji klimatske dezinformacije koriste kao oblik hibridnog ratovanja.
Doktorka Laura Jung, predsedavajuća Radne grupe za životnu sredinu Svetskog medicinskog udruženja, upozorava da posledice klimatskih dezinformacija po javno zdravlje mogu biti neposredne.
Obmanjujuće informacije, kako objašnjava, mogu da odvrate ljude od evakuacije tokom požara ili poplava, umanje poverenje u zdravstvena upozorenja i otežaju pristup pomoći nakon katastrofa.
Kako prepoznati klimatske dezinformacije?
U okviru napora za suzbijanje lažnih vesti, Generalni direktorat Evropske komisije za klimatsku politiku pokrenuo je kampanju #ClimateFactsMatter.
Njen cilj je da pomogne građanima da lakše prepoznaju tehnike kojima se javnost dovodi u zabludu kada je reč o klimatskim promenama.
Kampanja preporučuje nekoliko osnovnih koraka:
- Proverite izvor članka ili informacije koju čitate.
- Proverite stručnost i kredibilitet osoba koje se predstavljaju kao eksperti.
- Obratite pažnju na preterano emotivan i manipulativan jezik.
- Budite posebno oprezni prema tvrdnjama koje nude brzo i jednostavno rešenje za klimatske promene.
Poruka izveštaja je da borba protiv klimatskih dezinformacija nije odvojena od zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Pouzdane informacije mogu imati presudnu ulogu u tome da li će građani pravovremeno reagovati na opasnost, potražiti pomoć i imati poverenja u mere koje treba da ih zaštite.
Foto: Unsplash/Dana Sarsenbekova
