El Ninjo već utiče na vremenske obrasce širom sveta, donoseći suše, požare, toplotne talase i snažne oluje. Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, ovaj klimatski fenomen nastaviće da jača i zadržaće se najmanje do 2027. godine. Njegove posledice već se osećaju od jugoistočne Azije do Severne Amerike, a pojedini regioni suočavaju se sa ekstremnim vremenskim uslovima.
El Ninjo je prirodni klimatski fenomen povezan sa zagrevanjem površinskih voda u centralnom i istočnom delu ekvatorijalnog Pacifika. To zagrevanje menja obrasce vetrova i atmosferske cirkulacije, što može da utiče na padavine, temperature i razvoj tropskih oluja u različitim delovima sveta.
Prema analizi BBC-ja, pet područja već pokazuje neke od posledica ovog fenomena.
1. Indonezija se suočava sa najtežom sezonom požara od 2015. godine
Indonezija, u kojoj su godine pod uticajem El Ninja obično toplije i suvlje, beleži najtežu sezonu šumskih požara od 2015. godine.
Od početka 2026. godine izgorelo je najmanje 895.657 hektara zemljišta, što je više nego dvostruko veća površina nego prethodne godine, kada nije bilo uticaja El Ninja. Požari su doveli do zatvaranja škola i povećanog broja hospitalizacija.
Milioni ljudi na ostrvima Sumatra i Kalimantan bili su izloženi toksičnom dimu. Oko 175.000 ljudi imalo je respiratorne tegobe, od kašlja i bronhitisa do ozbiljnijih oboljenja poput upale pluća. Među obolelima je više od 40.000 dece, uključujući malu decu i bebe.
Ovaj primer pokazuje kako suša i visoke temperature mogu da pogoršaju posledice požara, ne samo po prirodu već i po zdravlje stanovništva.
2. Istočni Pacifik beleži izuzetno aktivnu sezonu uragana
U istočnom delu Tihog okeana, gde El Ninjo može da doprinese jačanju uraganske aktivnosti, sezona je već veoma intenzivna. Do trenutka objavljivanja izvornog teksta zabeležene su 22 imenovane oluje i 12 uragana, uključujući deset velikih uragana. To je više nego što se u proseku očekuje tokom čitave sezone, kojoj su tada preostala još dva meseca.
Toplije okeanske vode i slabiji vetrovi u višim slojevima atmosfere mogu da stvore povoljnije uslove za jačanje oluja. Jedan od primera je uragan Polo, čiji su udari vetra dostizali oko 285 kilometara na sat.
Uragan Polo bio je i jedan od tri uragana koja su se istovremeno formirala u istom delu Pacifika, zajedno sa olujama Odalis i Nolo. Slična situacija dogodila se i u septembru, kada su istovremeno zabeleženi uragani Louel, Karina i Mari.
3. Atlantska sezona uragana neuobičajeno je mirna
Dok je istočni Pacifik veoma aktivan, Atlantik beleži znatno mirniju sezonu uragana.
El Ninjo može da pojača smicanje vetra u severnom Atlantiku, odnosno razlike u brzini i pravcu vetra na različitim visinama. Takvi uslovi otežavaju formiranje i jačanje tropskih oluja.
Do objavljivanja BBC-jeve analize samo jedan uragan, Isaias, stigao je do kopna u Floridi i Alabami. Formirao se kasnije nego bilo koji drugi uragan zabeležen tokom satelitske ere, koja je počela šezdesetih godina prošlog veka.
U prosečnoj sezoni do tog trenutka očekivalo bi se deset imenovanih oluja, pet uragana i dva velika uragana. Ove godine zabeleženo je osam tropskih oluja, dok je broj uragana ostao znatno ispod uobičajenog nivoa.
4. Manjak monsunskih kiša ugrožava poljoprivredu u Indiji
Indija se suočava sa manjkom padavina tokom monsunske sezone, koja je ključna za poljoprivredu i snabdevanje vodom. Količina kiše bila je 13 odsto ispod proseka, ali se situacija značajno razlikovala od regiona do regiona.
U centralnoj Indiji padavine su bile približno uobičajene, dok su istočni i severoistočni delovi zemlje zabeležili oko 26 odsto manje kiše od proseka. U južnim državama padavine su bile 24 odsto ispod očekivanog nivoa.
Problem nije samo u ukupnoj količini kiše već i u njenoj raspodeli. Umesto ujednačenih padavina, smenjivali su se dugi sušni periodi i epizode obilnih kiša. Takve oscilacije dodatno otežavaju planiranje poljoprivredne proizvodnje i povećavaju rizik od gubitaka prinosa.
Ipak, naučnici upozoravaju da El Ninjo nije nužno jedini uzrok promena u indijskom monsunskom obrascu, jer na njega utiče više različitih klimatskih faktora.
5. Snažniji tajfuni pogađaju istočnu Kinu i Japan
Zapadni Pacifik takođe beleži intenzivnu sezonu tropskih ciklona. Oluje poput Majsaka i Dujuana donele su poplave i klizišta u delovima istočne Kine i Japana.
Prema podacima Japanske meteorološke agencije koje prenosi BBC, u zapadnom Pacifiku formirano je deset tropskih ciklona, što je najveći broj za ovo doba godine od 1966.
Tokom El Ninja, toplije vode Pacifika menjaju obrasce vetrova i mogu da utiču na mesta na kojima se cikloni formiraju. Oluje koje nastanu istočnije mogu duže da putuju preko toplih voda, prikupljajući energiju pre nego što stignu do kopna. Zbog toga postoji mogućnost da neki tajfuni postanu intenzivniji.
Naučnici očekuju da bi se do kraja godine mogli razviti dodatni tajfuni koji bi mogli da utiču na Japan i istočnu Kinu.
Kako El Ninjo utiče na klimu?
Primeri iz različitih delova sveta pokazuju da El Ninjo ne donosi iste posledice svuda. U pojedinim regionima može da doprinese sušama i požarima, dok u drugima menja uslove za razvoj tropskih oluja i uragana.
Iako je reč o prirodnom klimatskom fenomenu, njegovi efekti mogu da se prepliću sa drugim faktorima koji utiču na ekstremne vremenske prilike. Zbog toga je važno pratiti regionalne prognoze, pripremati se za sušne periode i poplave i jačati otpornost zajednica na klimatske rizike.
Foto: Magnific/snackbrain
