Klimatske promene, ekstremne vremenske prilike i gubitak biodiverziteta gotovo svakodnevno zauzimaju prostor u svetskim medijima. Međutim, među zabrinjavajućim podacima nalaze se i vesti koje pokazuju da napori u zaštiti životne sredine donose konkretne rezultate.

Od oporavka koralnih grebena i povratka ugroženih životinjskih vrsta do rekordne proizvodnje solarne energije, 2026. godina donela je niz značajnih pomaka. Euronews je tokom godine pratio pozitivne ekološke priče iz različitih delova sveta, a ovo su neke od najzanimljivijih.

Krčenje Amazona na najnižem nivou od početka merenja

Jedna od najvažnijih vesti stigla je iz Brazila, gde je krčenje Amazonske prašume palo na najniži nivo od početka vođenja evidencije 1988. godine, saopštila je brazilska vlada.

Ovaj rezultat posebno je značajan imajući u vidu ulogu Amazona u očuvanju biodiverziteta i regulisanju globalne klime.

Pozitivni pomaci zabeleženi su i ranije tokom godine. Prema izveštaju mreže za praćenje životne sredine MapBiomas, broj šumskih požara u brazilskom delu Amazona tokom 2025. pao je na istorijski minimum, nakon što je prethodne godine dostigao vrhunac.

Naučnici uspeli da oporave izbeljene korale za samo sedam nedelja

Ohrabrujući rezultati stižu i iz istraživanja koralnih grebena. U laboratorijskim uslovima naučnici su uspeli da oporave izbeljene korale za samo sedam nedelja, nakon što su ih nakratko doveli u kontakt sa zdravim koralima.

Reč je o rezultatu koji otvara nove mogućnosti za istraživanje oporavka koralnih grebena, jednog od ekosistema posebno pogođenih zagrevanjem okeana.

Sunce i vetar prvi put proizveli više struje od fosilnih goriva u EU

Energetska tranzicija u Evropi dostigla je važnu prekretnicu. Prema podacima objavljenim početkom 2026. godine, solarne elektrane i vetroparkovi tokom 2025. prvi put su zajedno proizveli više električne energije u Evropskoj uniji nego fosilna goriva.

Trend je nastavljen i tokom narednih meseci. U junu 2026. solarna energija obezbedila je rekordnih 25 odsto ukupne proizvodnje električne energije u EU, odnosno 52 teravat-sata.

Portugal je takođe ostvario značajan rezultat: čak 80,7 odsto električne energije proizvedene u januaru poticalo je iz obnovljivih izvora.

Šta pokazuje novi izveštaj UN-a o klimatskim promenama?

Životinjske vrste se vraćaju na područja sa kojih su nestale

Među pozitivnim vestima posebno se izdvajaju rezultati programa zaštite ugroženih životinja. Na ostrvo Floreana, u arhipelagu Galapagos, u februaru su vraćene džinovske kornjače, gotovo 150 godina nakon njihovog nestanka sa tog područja. Puštanje mladih hibridnih jedinki deo je programa obnove ostrvskog ekosistema.

U Kazahstanu je u prirodu puštena ženka amurskog tigra po imenu Umit, u okviru programa čiji je cilj povratak tigrova u Centralnu Aziju, gde su nestali pre više od sedam decenija.

Oporavak je zabeležen i kod evropskog bizona, vrste koja je početkom 20. veka bila na ivici izumiranja zbog lova i gubitka staništa. Danas se njegova krda mogu pronaći u više evropskih zemalja, uključujući Rumuniju, Nemačku, Poljsku i Litvaniju.

Od starih baterija do solarnih ambulantnih vozila

Tokom godine predstavljena su i brojna inovativna rešenja koja pokazuju kako postojeći resursi mogu dobiti novu namenu. Jedno od njih odnosi se na iskorišćene baterije električnih automobila, koje bi mogle da posluže za skladištenje energije i tako smanje gubitke električne energije proizvedene iz sunca i vetra.

U upotrebu je pušteno i prvo ambulantno vozilo na solarni pogon, predstavljeno kao važan korak ka održivijoj zdravstvenoj zaštiti.

Istovremeno, švedska kompanija Vattenfall pronalazi nove načine za korišćenje delova rashodovanih vetroturbina. Materijali koji se teško recikliraju dobijaju novu namenu, između ostalog, u proizvodnji malih kuća i skija.

Gradovi pronalaze nove načine da se prilagode klimatskim promenama

Značajni pomaci nisu ograničeni samo na proizvodnju čiste energije i očuvanje životinjskih vrsta.

Evropska unija radi na uspostavljanju mehanizma podrške takozvanim sunđerastim gradovima, odnosno urbanim sredinama koje koriste prirodna rešenja za upijanje i zadržavanje kišnice, čime se smanjuje rizik od poplava i suša.

U Atini se nekadašnji aerodrom transformiše u jedan od najvećih urbanih zelenih prostora u Evropi. Projekat Ellinikon Park predviđa više od 30.000 stabala i oko tri miliona žbunova, dok bi zelenilo trebalo da pokriva 70 odsto površine parka.

Barselona je, sa druge strane, izdvojila 150 miliona evra za obnovu svog intenzivno korišćenog priobalja, a ovaj projekat našao se među finalistima nagrade Earthshot Prize u kategoriji obnove okeana.

Španija ponovo pod vodom: Šta je fenomen DANA i zašto postaje sve opasniji?

Ima razloga za zabrinutost, ali i za delovanje

Ovi rezultati ne znače da su klimatska kriza i gubitak biodiverziteta rešeni. Međutim, pokazuju da ulaganja u obnovljive izvore energije, naučna istraživanja i dugoročne programe zaštite prirode mogu doneti merljive promene.

Od laboratorijskog oporavka korala do povratka životinja u nekadašnja staništa, pozitivne ekološke vesti podsećaju da stanje životne sredine ne zavisi samo od problema sa kojima se suočavamo, već i od konkretnih koraka koji se preduzimaju.

Foto: Unsplash/Daniil Silantev