Više od 450.000 ljudi moglo bi da umre do februara 2027. godine od dodatne toplote koju donosi trenutno izuzetno snažan fenomen El Ninja, procenjuju klimatski naučnici. Reč je o smrtnim slučajevima koji bi bili posledica temperatura viših od onih koje bi se očekivale bez ovog klimatskog događaja, dok se procenjuje da će povećan broj smrtnih slučajeva zbog vrućine potrajati i do sredine naredne godine.
Procena od 451.000 dodatnih smrti odnosi se na period od juna 2026. do februara 2027. godine, koliko trenutno dosežu temperaturne prognoze. Naučnici, međutim, očekuju da će povišen rizik od smrtnosti povezane sa toplotom trajati do juna ili jula 2027.
Najveći teret očekuje se u tropskim zemljama. Među državama koje bi u narednih šest meseci mogle biti najteže pogođene su Nigerija, Indonezija, Sudan, Indija i Brazil, dok je i SAD među 20 zemalja sa najvećim procenjenim brojem dodatnih smrtnih slučajeva – oko 3.500.
Posebno su ugroženi Sahel u Africi i jugoistočna Azija.
El Ninjo oborio sopstveni temperaturni rekord
El Ninjo koji trenutno zagreva planetu u ponedeljak je dostigao nivo viši od bilo kog prethodno zabeleženog El Ninja, i to nekoliko meseci pre nego što se očekuje njegov vrhunac. Zbog izuzetne snage ovog događaja naučnici ga opisuju izrazima poput „neverovatnog“ i „Godzila nivoa“.
El Ninjo je prirodni klimatski fenomen, ali se njegovi efekti odvijaju na već zagrejanoj planeti, zbog čega posledice mogu biti ozbiljnije.
„Procena od 451.000 ljudi je toliko veliki broj da može da deluje gotovo nestvarno. Ali iza tog broja su roditelji i deca, bake i deke, komšije, ljudi koji idu na posao, brinu o porodicama i žive svoje živote“, rekao je profesor Majkl Grinstoun, suosnivač Climate Impact Lab-a i profesor na Univerzitetu u Čikagu, koji je jedan od autora izveštaja.
Istraživači su procenu napravili na osnovu podataka koji prate vezu između temperature i dodatne smrtnosti iz meseca u mesec u 24.378 regiona širom sveta. Te podatke ukrstili su sa prognozama temperatura koje će El Ninjo doneti u narednim mesecima. Kao osnovu za poređenje koristili su prosečan broj smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom u periodu od 1996. do 2025. godine.
Autori navode da se ovakav pristup može koristiti i za pravovremeno reagovanje. Ako se unapred zna gde se očekuju ekstremne temperature, moguće je otvoriti rashladne centre, pojačati kapacitete zdravstvenih ustanova u najtoplijim periodima, bolje zaštititi ljude koji rade na otvorenom i unapred upozoriti stanovništvo.
„Povećanje kapaciteta za hitne intervencije i bolje usmeravanje napora može ove godine spasiti veliki broj života“, rekla je koautorka izveštaja Tami Karlton sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju.
Nije samo vrućina problem
El Ninjo ne donosi samo više temperature. Sa njim su povezani i suše, požari i poplave, dok posledice mogu da se preliju i na proizvodnju hrane.
Svetski program za hranu upozorio je u avgustu da bi posledice ovog El Ninja mogle da gurnu oko 50 miliona ljudi u akutnu glad i dodatno podignu cene hrane.
Istorija pokazuje koliko posledice mogu biti ozbiljne. Tokom velikog El Ninja 1877–1878. godine, više od 50 miliona ljudi umrlo je usled suša i gladi, pri čemu su posebno teško pogođeni Indija, Brazil i Kina.
Friederike Oto sa Imperial College London ocenila je da se sadašnji El Ninjo odvija na mnogo toplijoj planeti nego ranije, zbog čega se očekuju ekstremi kakvi ranije nisu zabeleženi.
„El Ninjo dolazi i prolazi, ali sve dok sagorevamo fosilna goriva, on se pojavljuje na sve toplijoj osnovi, zbog čega je zajednicama sve teže da se nose sa njegovim posledicama“, rekla je Oto.
Autori izveštaja aktuelni El Ninjo zato opisuju i kao svojevrsnu „razglednicu iz budućnosti“ – jer temperature koje se sada pojavljuju tokom ovog ekstremnog događaja podsećaju na nivoe koje klimatski modeli predviđaju kao uobičajene za oko dve decenije.
Foto: Magnific/jcomp
