Biljke koje su decenijama bile uobičajen izbor za uređenje vrtova i parkova možda neće jednako dobro podnositi uslove koji nas očekuju u narednim godinama. Sve češće suše, visoke temperature i promenljivi vremenski uslovi primoravaju baštovane i pejzažne arhitekte da preispitaju koje vrste sade i koliko će one moći da opstanu na određenim lokacijama.
Kako bi im pomogli u donošenju takvih odluka, vodeće britanske hortikulturne i organizacije za zaštitu baštine rade na razvoju besplatnog digitalnog alata koji bi trebalo da predvidi kako će se različite biljke prilagoditi očekivanim klimatskim uslovima.
Alat pod nazivom Garden Climate Assessment Tool (GCAT) razvija Future National Gardens Group (FNGG), koalicija u kojoj se, između ostalih, nalaze Kraljevsko hortikulturno društvo (RHS), National Trust, English Heritage i Kraljevska botanička bašta.
Njegova namena je da korisnicima pomogne da procene koje biljke imaju najveće šanse da uspevaju u budućim klimatskim uslovima na određenoj lokaciji.
Odabir biljaka prema klimi koja nas očekuje
GCAT će funkcionisati kao alat za procenu rizika. Korisnici će moći da unesu spisak biljaka, kao i lokaciju za koju žele da provere njihovu otpornost. Sistem će zatim uzimati u obzir nekoliko faktora, među kojima su prosečna godišnja temperatura, prirodno područje rasprostranjenosti biljke, zimske minimalne temperature i suvoća klime.
Na osnovu tih podataka, baštovani će moći da dobiju procenu o tome kako bi se određene vrste mogle ponašati u predviđenim klimatskim uslovima. Ideja je da se odluke o sadnji ne donose samo na osnovu dosadašnjeg iskustva, već i uzimajući u obzir promene koje tek dolaze.
„U 20. veku mogli smo prilično pouzdano da uzgajamo iste biljke i učimo iz iskustava prethodnih generacija. Sada ulazimo u klimatske scenarije koje još ne poznajemo dovoljno“, rekao je profesor Sem Brukington, kustos Botaničke bašte Univerziteta u Kembridžu.
U sistem je do sada uključeno čak 80.650 različitih biljnih vrsta i podaci iz 289 britanskih vrtova. Planirano je da se baza kontinuirano ažurira kako bi procene vremenom postajale preciznije.
Da li je vreme za promenu tradicionalnih vrtova?
Klimatske promene već utiču na izgled britanskih vrtova i parkova. Veliki deo Engleske suočava se sa sušom, dok su toplotni talasi tokom leta ostavili posledice na biljkama i drveću. Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li će tradicionalni elementi engleskih vrtova moći da opstanu u uslovima sa manje padavina i višim temperaturama.
Bujni travnjaci i biljke kojima je potrebno mnogo vode, poput hortenzija i delfinijuma, mogli bi da zahtevaju znatno više održavanja. Istovremeno, pojedine vrste drveća već pokazuju znake osetljivosti na produžene periode visokih temperatura.
Dizajnerka vrtova Laura Keri posebno je ukazala na problem sa srebrnom brezom, za koju smatra da bi ubuduće trebalo pažljivije birati lokacije za sadnju, imajući u vidu posledice poslednjih toplih leta.
Prema njenim rečima, važno je procenjivati ne samo kako biljke reaguju na više temperature, već i na sve promenljivije vremenske uslove.
Klima nije jedini faktor koji određuje opstanak biljaka
Iako bi novi alat mogao da olakša izbor biljaka, njegovi kreatori i stručnjaci ukazuju na to da klimatski uslovi nisu jedini faktor koji određuje da li će neka vrsta uspevati u određenom vrtu.
Jedno od ograničenja trenutne verzije jeste to što ne uzima u obzir tip zemljišta. Razlike između krečnjačkog i glinovitog tla mogu značajno da utiču na mogućnost uzgoja pojedinih biljaka, čak i kada su klimatski uslovi odgovarajući.
Zbog toga stručnjaci smatraju da će preporuke prilagođene konkretnoj lokaciji biti sve važnije. Univerzalni saveti o tome koje biljke treba saditi više neće biti dovoljni, jer će uspeh zavisiti i od specifičnih uslova u svakom vrtu.
Alat je već predstavljen profesionalnim baštovanima, koji su pozvani da ga isprobaju i daju povratne informacije. Tačan datum njegovog javnog predstavljanja još nije poznat, ali dugoročni plan je da bude dostupan i široj javnosti.
Razvoj ovakvih rešenja pokazuje da prilagođavanje klimatskim promenama ne podrazumeva samo velike infrastrukturne projekte i promene u energetici. Ono počinje i od mnogo manjih odluka, poput izbora biljaka koje sadimo u sopstvenim dvorištima, parkovima i zelenim površinama.
Foto: Magnific/nightology
