Pod sloganom “Inovacije. Odgovornost. Uticaj”, na regionalnoj konferenciji TECHNOVATION SEE 2026 u beogradskoj Ložionici, koju je organizovao PMI, pokrenuto je jedno od najvažnijih pitanja savremenog doba: “Da li je manje štetno dovoljno dobro?” Odgovor na ovu dilemu dao je dr Peter Harper, renomirani britanski onkolog i stručnjak za javno zdravlje. Kroz bogato višedecenijsko iskustvo u lečenju najtežih bolesnika, dr Harper je ponudio realističan i naučno utemeljen pogled na navike, stres i koncepte prevencije, razbijajući rigidne dogme koje često prave više štete nego koristi.

Harper je ukazao na paradoks savremenog društva u kom živimo, iako nikada nismo imali lakši pristup informacijama o zdravlju, nikada nam nije bilo teže da usvojimo i održimo zdrave navike. Razlog za to, objašnjava on, leži u stalnom pritisku koji nam nameće moderna era. Informacije o tome kako živimo i funkcionišemo često nam ne donose mir, već stvaraju novu, trajnu vrstu stresa koja nas uopšte ne napušta.

Govoreći o prirodi stresa, dr Harper je napravio ključnu razliku između pozitivnog i destruktivnog stresa. Dr Harper ističe da stres sam po sebi nije nužno loš, određeni nivo stresa stimuliše ćelije, pa i čitave organizacije da napreduju. Ilustrujući to primerom same kompanije Philip Morris International, istakao je kako ih je upravo pritisak promene transformisao u jednu od najvidljivije izmenjenih kompanija na svetu. Stres, dakle, može doneti dobro, ali samo pod jednim uslovom: ako imamo kontrolu nad njim.

Da bi to slikovito objasnio, podsetio je na čuveni, suštinski važan naučni eksperiment sa laboratorijskim pacovima iz 1982. godine koji dokazuje direktnu vezu između uma, tela i imunog odgovora na kancer: Tri grupe pacova sa implantiranim ćelijama tumora bile su izložene različitim uslovima. Prva grupa je bila izložena elektrošokovima, ali je imala polugu kojom je mogla sama da prekine šok. Druga grupa je bila u potpunosti zavisna od prve – trpela je identične šokove, ali njena poluga nije radila i nije imala nikakvu kontrolu nad situacijom. Treća, kontrolna grupa, živela je mirno bez ikakvih šokova.

Rezultati su bili zapanjujući: pacovi koji su imali kontrolu nad svojim okruženjem imali su identičnu stopu preživljavanja kao i grupa koja uopšte nije trpela šokove! Sa druge strane, kod grupe koja nije imala nikakvu kontrolu nad stresom, imuni sistem se potpuno urušio, a šanse za preživljavanje prepolovljene.

“Stres, kada je hroničan i nekontrolisan, izuzetno je štetan, iako je sam stresor bio potpuno identičan. Kontrola je ta koja pravi razliku”, naglasio je dr Harper, poručujući da kontrola nad sopstvenim okruženjem i nivoom stresa u svakodnevnom životu nije nikakav luksuz, već apsolutna neophodnost.

Govoreći o razlozima zbog kojih ljudi masovno posustaju kada pokušaju da promene nezdrave navike, što se najbolje vidi na primerima drastičnih i neuspešnih dijeta u popularnim televizijskim formatima, onkolog je identifikovao najvećeg neprijatelja: težnju ka perfekcionizmu.

“Težnja ka savršenstvu je u mnogim aspektima neprijatelj zdravog razuma. Ako ste savršeni – sjajno, dobro za vas. Ali za većinu nas, to stvara hronični stres, jer nismo savršeni i nemamo savršen život”, objasnio je Harper, slikovito opisujući psihološku zamku u koju većina upada. Kada osoba na strogoj dijeti pojede jedan keks, smatra se da je prekršila pravilo i doživela neuspeh. Rezultat nije povratak na režim, već osećaj krivice i bespomoćnosti zbog kog najčešće pojede čitavo pakovanje, a potom iz stresa vrati sve kilograme.

Isti ovaj mehanizam krivice i nerealnih zahteva dr Harper prepoznaje i u oblasti javnog zdravlja kada je reč o pušenju. Niko, kako naglašava, ne može da ospori da je potpuni prestanak pušenja najbolja odluka za svakog pušača, kao što je najbolji izbor nikada ne početi. Međutim, zdravstveni sistem mora biti realan i suočiti se sa činjenicama sa terena.

“Lično sam vodio ogromne međunarodne kliničke studije raka pluća i uključio stotine hiljada pušača koji su oboleli. Moramo biti realni: čak 64 odsto pušača ne može da prestane da puši čak ni kada im se dijagnostikuje rak pluća”, izneo je poražavajući podatak dr Harper, objašnjavajući da razlog nije nemar, već činjenica da su pod najvećim stresom u životu, a cigareta im je decenijama bila jedina štaka za ublažavanje tog stresa. Oduzeti im jedinu oslonac bez ponuđene alternative u takvom trenutku gotovo je nemoguće.

Zato je ključno prepoznati šta zaista izaziva štetu. Nauka je tu potpuno jasna i precizna:

“Znamo iz nauke da je dim taj koji izaziva problem, a ne nikotin. Nikotin se ne nalazi na listama supstanci koje su klasifikovane kao kancerogene, uključujući i klasifikacije međunarodnih tela kao što je Svetska zdravstvena organizacija.

Naravno, nikotin izaziva zavisnost i to je razlog zašto ljudi puše, ali kancerogene materije nastaju sagorevanjem duvana”, naglasio je dr Harper.

Zbog toga, prema njegovom mišljenju, smanjenje štetnosti nije nikakav ideološki koncept, niti odsustvo odgovornosti, već razumna nauka primenjena na realan život. On podseća da princip smanjenja štetnosti primenjujemo svakodnevno u svim drugim sferama, nosimo sigurnosne pojaseve i ugrađujemo vazdušne jastuke u automobile, stavljamo kreme za sunčanje umesto da potpuno zabranimo izlazak na sunce. Rizik uvek sedi na krivi i naša je dužnost da ga inteligencijom smanjimo.

“Kada počnete da tvrdite da je nula jedina prihvatljiva mera za bilo šta, bojim se da to više nije domen nauke, već prelazak u moraliisanje. Nauka mora da se tumači tako da pomogne ljudima kako da žive u društvu i realnom svetu”, upozorio je Harper.

Govoreći o odnosu lekara i pacijenata, istakao je da je iskren i otvoren razgovor, bez stigme i osuđivanja, jedini način da se izgradi poverenje. Osvrćući se na situaciju u Srbiji, podsetio je na podatak da je prosečna starost stanovništva 47 godina. Za državu sa tako zrelim stanovništvom od vitalnog je značaja da se ljudi održe zdravim, radno sposobnim i van bolnica, a princip smanjenja štetnosti u tome igra ogromnu ulogu.

Za kraj, poruka koju je dr Peter Harper ostavio učesnicima konferencije sažima suštinu savremenog pristupa zdravijem životu:

“Imate odgovornost prema sebi, ali ne smete misliti da je perfekcionizam jedini put napred. Morate sebi dozvoliti da posrnete, da promenite pravac i da se vratite. Otpornost je ono što vam je potrebno, a da biste bili otporni, ne morate biti savršeni. Živite život, uživajte i trudite se da svakog dana budete bar malo bolji.”

Foto: BIZLife, Aleksej Nešović i Vladimir Nešović