Ljudi koji žive u okruženju sa više zelenih površina mogli bi da imaju manji rizik od razvoja demencije. Istraživanje univerziteta u Stokholmu i Instituta Karolinska ukazuje na povezanost između dostupnosti zelenila u neposrednoj blizini doma i boljeg zdravlja mozga, otvarajući pitanje koliko su parkovi i drveće važni za planiranje zdravijih gradova.
Prisustvo zelenih površina u blizini doma povezano je sa 20 odsto manjim rizikom od razvoja demencije, pokazala je studija objavljena u naučnom časopisu Alzheimer’s & Dementia.
Istraživanje je obuhvatilo gotovo 3.000 učesnika koje su naučnici pratili tokom 16 godina. Istraživači su analizirali količinu vegetacije u okolini njihovih domova, pratili promene u kognitivnom zdravlju i beležili pojavu demencije tokom vremena.
Rezultati su pokazali da je povezanost između zelenila i manjeg rizika od demencije bila najizraženija kada se vegetacija nalazila u neposrednoj blizini doma, na udaljenosti do 100 metara. Kako se udaljenost od zelenih površina povećavala, ova povezanost postajala je slabija.
„Ovi nalazi ukazuju na to da neposredno okruženje doma predstavlja važan činilac u stvaranju uslova koji podržavaju zdravlje mozga i zdravo starenje“, istakla je Sesilija Stenfors, jedna od vodećih istraživačica na studiji.
Važno je naglasiti da istraživanje pokazuje povezanost između zelenila i rizika od demencije, ali ne dokazuje da samo prisustvo zelenih površina direktno sprečava razvoj ove bolesti.
Kako zelenilo može da utiče na zdravlje mozga?
Istraživači navode nekoliko mogućih objašnjenja za uočenu povezanost. Boravak u prirodnom okruženju može da doprinese smanjenju stresa i boljem psihološkom blagostanju, dok dostupnost parkova i drugih zelenih površina može da podstakne fizičku aktivnost, kvalitetniji san i društvene kontakte.
„Prirodno okruženje i zelenilo mogu da doprinesu psihološkom oporavku, smanje stres i pojačaju osećaj blagostanja“, navela je Stenfors.
Zelene površine mogu imati i posrednu ulogu u očuvanju zdravlja, jer ublažavaju izloženost pojedinim štetnim uticajima iz okruženja. Među njima su saobraćajna buka, zagađenje vazduha i ekstremno visoke temperature.
To znači da značaj zelenila ne treba posmatrati samo kroz mogućnost odmora i rekreacije. Parkovi, drvoredi i druge zelene površine mogu biti važan deo urbanog okruženja koje podržava fizičko i mentalno zdravlje stanovništva.
Zdravlje mozga mora da bude deo planiranja gradova
Prema procenama navedenim u studiji, oko devet miliona ljudi živelo je sa demencijom u Evropskoj uniji tokom 2025. godine. Očekuje se da bi taj broj do 2050. mogao da premaši 14 miliona.
Autori istraživanja smatraju da ovakve projekcije ukazuju na potrebu za novim pristupima očuvanju zdravlja, uključujući održivo urbanističko planiranje koje uzima u obzir i uticaj životne sredine na zdravlje mozga.
„Prilikom planiranja i razvoja gradova i stambenih naselja potrebno je uzeti u obzir i zdravlje mozga“, poručila je Stenfors.
Ona je istakla da zelenilo u okolini doma može istovremeno da doprinese javnom zdravlju, prilagođavanju klimatskim promenama i očuvanju biodiverziteta.
Da bi se ostvarile ove koristi, nije dovoljno samo povećavati broj zelenih površina. Važno je zaštititi postojeću vegetaciju i obezbediti da parkovi i drugi prirodni prostori budu dostupni i upotrebljivi ljudima različitih potreba i sposobnosti.
Uticaj životne sredine na zdravlje mozga poslednjih godina privlači sve veću pažnju naučnika. Neurolog Ulf Kalvait, kopredsedavajući radne grupe za uticaj životne sredine pri Evropskoj akademiji za neurologiju, ukazao je za Euronews Health da na san i zdravlje mozga utiču kako neposredno okruženje, tako i širi uslovi stanovanja.
Zbog toga dostupnost prirode u gradovima nije samo pitanje izgleda naselja ili kvaliteta slobodnog vremena. Ona može biti važan deo šire strategije za unapređenje kvaliteta života i stvaranje zdravijih uslova za starenje.
Foto: Magnific/brgfx
