Svet mora znatno brže da smanjuje emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi ograničio najteže posledice klimatskih promena. Prema novom izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), emisije bi do 2030. godine morale da budu smanjene za 18 odsto u odnosu na nivo iz 2025. godine, a do 2040. čak za 69 odsto. Iako je prekoračenje granice zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa sada praktično neizbežno, naučnici navode da je i dalje moguće ograničiti njegovo trajanje i vratiti globalnu temperaturu na taj nivo do kraja veka.

Izveštaj Emissions Gap Report 2026: The Point of Return upozorava da trenutne klimatske politike i obećanja država nisu dovoljni da svet usmere ka ciljevima Pariskog sporazuma. Čak i kada bi sve zemlje u potpunosti ispunile svoje postojeće klimatske obaveze, globalna temperatura bi do kraja veka mogla da poraste za oko 2,6 stepeni u odnosu na predindustrijski period.

Ukoliko se nastavi sprovođenje isključivo sadašnjih politika, zagrevanje bi moglo da dostigne 2,8 stepeni Celzijusa. Takav scenario povećao bi rizik od ekstremnih vremenskih nepogoda i dugoročnih promena u ekosistemima.

Za povratak na 1,5 stepeni potrebna su znatno veća smanjenja emisija

Prema najpovoljnijem scenariju koji razmatra UNEP, globalno zagrevanje bi sredinom veka dostiglo vrhunac od oko 1,7 do 1,8 stepeni, nakon čega bi temperatura postepeno opadala. Postoji približno 50 odsto verovatnoće da bi se do 2100. godine vratila na 1,5 stepeni ili ispod te granice.

Da bi se takav ishod ostvario, globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte morale bi da se smanje za 18 odsto do 2030, za 45 odsto do 2035. i za 69 odsto do 2040. godine, u poređenju sa nivoom iz 2025. godine.

Međutim, čak ni smanjenje emisija ne bi bilo dovoljno samo po sebi. Za povratak temperature na ciljnu granicu bilo bi potrebno i uklanjanje velikih količina ugljen-dioksida iz atmosfere, uz njegovo trajno skladištenje. Prema procenama iz izveštaja, tokom ovog veka trebalo bi ukloniti približno 320 milijardi tona ugljen-dioksida. Ostaje neizvesno koliko bi takav poduhvat mogao da se ostvari u praksi, imajući u vidu tehnološke, ekonomske i druge prepreke.

Najcrnji klimatski scenario više nije moguć? Naučnici smanjili projekcije globalnog zagrevanja

Posledice zagrevanja već se osećaju

Prema izveštaju, svet se već zagrejao za približno 1,4 stepena u odnosu na predindustrijski period, a prelazak granice od 1,5 stepeni očekuje se u narednim godinama. Svaki dodatni deo stepena zagrevanja povećava rizik od ozbiljnih posledica, uključujući intenzivnije toplotne talase, poplave i šumske požare. Dugoročno, rast temperature ugrožava i ekosisteme, od koralnih grebena do područja permafrosta, čije promene mogu biti teško reverzibilne.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je da se posledice klimatskih promena već odražavaju na ljudske živote, privredu i društvene nejednakosti, pri čemu su najugroženije zajednice često i one koje su najmanje doprinele globalnim emisijama.

Globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte tokom 2025. godine ostale su približno na rekordnom nivou iz prethodne godine. Emisije ugljen-dioksida nastale sagorevanjem uglja, nafte i gasa blago su porasle.

Grupa G20, koju čine najveće svetske ekonomije, odgovorna je za približno tri četvrtine globalnih emisija. Zbog toga će njihova sposobnost da ubrzaju energetsku tranziciju i sprovedu ambicioznije klimatske politike biti od presudnog značaja.

Manje uglja i metana, više obnovljivih izvora energije

UNEP ukazuje na konkretne promene koje bi bile potrebne da bi se ograničilo zagrevanje. Proizvodnja električne energije iz uglja morala bi da se smanji za najmanje 75 odsto do 2035. godine u odnosu na 2025, a korišćenje uglja za proizvodnju struje trebalo bi praktično da bude ukinuto na globalnom nivou do 2040. godine.

Istovremeno, emisije metana morale bi da budu smanjene za najmanje 25 odsto do 2035. i 40 odsto do 2040. godine, takođe u odnosu na nivo iz 2025.

Ove promene zahtevaju brže širenje obnovljivih izvora energije, veću energetsku efikasnost i postepeno smanjivanje zavisnosti od fosilnih goriva. Iako je u prethodnim godinama ostvaren napredak u razvoju čistih tehnologija i primeni klimatskih politika, on još nije dovoljan da bi se globalne emisije smanjivale potrebnom brzinom.

U izveštaju se navodi da postoje primeri politika koje su već dovele do merljivog smanjenja emisija. Analize više od 220 procena klimatskih politika pokazuju da su mere u sektoru električne energije u posmatranim slučajevima smanjile emisije u proseku za devet odsto, dok su ekonomski instrumenti, poput poreza na ugljenik i sistema trgovanja emisijama, doprineli smanjenju od pet do 13 odsto u različitim sektorima.

To pokazuje da klimatske politike mogu da daju rezultate, ali da uspešne mere moraju da se primenjuju šire i doslednije.

Od obnove koralnih grebena do zelenih poslova: Mladi širom sveta pokreću klimatske inicijative

COP31 u znaku jaza između obećanja i konkretnih mera

Uoči klimatske konferencije Ujedinjenih nacija COP31, koja će u novembru biti održana u Antaliji u Turskoj, novi izveštaj ponovo otvara pitanje razlike između klimatskih ciljeva koje države postavljaju i mera koje zaista sprovode.

Iako prelazak granice od 1,5 stepeni više nije moguće pouzdano izbeći, UNEP poručuje da to ne znači da su napori za ograničavanje klimatskih promena izgubili smisao. Što emisije budu brže smanjivane, to bi prekoračenje temperaturne granice moglo da bude manje i kraće, uz manje ozbiljne posledice po ljude, privredu i prirodu.

Izveštaj zato ukazuje na važnost neposrednog delovanja: od smanjivanja upotrebe fosilnih goriva do ulaganja u obnovljive izvore energije i primene politika koje dokazano daju rezultate.

Foto: Unsplash/Ella Ivanescu