Najgore prognoze porasta temperature do kraja veka revidirane su jer mere za ublažavanje klimatskih promena počinju da daju rezultate.
Drastičan pad cena solarne i vetroenergije učinio je budućnost zasnovanu na fosilnim gorivima sve manje verovatnom, dok klimatske politike doprinose smanjenju emisija, koje su sada ispod nekadašnjih najcrnjih predviđanja.
Neki od vodećih svetskih klimatskih naučnika sada veruju da prethodno projektovani rast temperature od 4,5°C do 2100. godine više nije realan scenario, pa su gornju granicu najgoreg mogućeg ishoda smanjili na 3,5°C iznad predindustrijskog nivoa.
Revidirani modeli dolaze iz projekta Scenario Model Intercomparison Project (ScenarioMIP), koji razvija klimatske projekcije na osnovu različitih scenarija budućih emisija i promena u korišćenju zemljišta. Projekat vodi međunarodni odbor vrhunskih klimatskih naučnika, a rezultati će biti uključeni u buduće izveštaje Međuvladinog panela UN za klimatske promene (IPCC).
Ipak, čak su i ove najgore projekcije daleko iznad maksimalnog ograničenja od 2°C dogovorenog Pariskim sporazumom iz 2015. godine i i dalje bi imale katastrofalne posledice po planetu, prenosi Euronews.
Kako su modelovane najekstremnije buduće temperature?
Naučnici su razvili različite scenarije kako bi procenili najbolje i najgore moguće ishode globalnog zagrevanja do 2100. godine.
U obzir su uzeli budući rast populacije, potrošnju energije, izvore energije, ulaganja u prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena, klimatske politike i nivo međunarodne saradnje.
Najgori scenariji prikazuju svet u kojem klimatske politike slabe ili potpuno nestaju, dok upotreba fosilnih goriva raste zajedno sa tehnologijama i stilovima života koji zahtevaju ogromne količine energije i resursa.
Intenzivna upotreba fosilnih goriva premašila bi postojeće rezerve, što znači da bi morale da se eksploatišu još neotkrivene zalihe uz pomoć budućih tehnologija koje bi to omogućile.
Modeli takođe pretpostavljaju kraj višedecenijskog pada cena obnovljivih izvora energije, možda zbog nestašice minerala potrebnih za solarne panele, vetroturbine i baterije za električna vozila ili zbog trgovinskih sukoba.
Nedostatak međunarodne saradnje u rešavanju globalnih ekoloških problema, uključujući spor razvoj tehnologija sa niskim emisijama, mogao bi dodatno pogoršati situaciju.
Visok ekonomski rast, regionalna rivalstva, jačanje nacionalizma, zabrinutost zbog konkurentnosti i bezbednosti, kao i regionalni sukobi mogli bi da navedu države da prioritet daju domaćim interesima umesto klimatskim politikama. To bi moglo dovesti do kolapsa međunarodnih i nacionalnih klimatskih mera, upozorava studija.
Najgori modeli predviđaju da bi rast emisija izazvao nepovratne promene u sporim komponentama Zemljinog sistema, poput dubokih okeana, ledenih ploča i glečera, koji regulišu globalnu klimu.
Iako je ovaj scenario malo verovatan, njegove posledice bile bi katastrofalne.
Dodatne simulacije Zemljinog sistema, koje će uključiti i efekte povratnih reakcija ugljeničnog ciklusa, biće sprovedene kasnije ove godine i mogle bi dodatno promeniti projekcije.
Koji su alternativni scenariji?
Izveštaj modeluje i blaže scenarije od visokih emisija do sredine veka praćenih brzim smanjenjem, do jačanja klimatskih politika koje bi omogućile dostizanje neto nulte emisije što je pre moguće, uz ograničavanje, kako studija navodi, sada „neizbežnog“ prekoračenja cilja od 1,5°C iz Pariskog sporazuma. Modeli predviđaju razvoj situacije sve do 2500. godine.
Ako se sadašnje klimatske politike nastave bez promena, preliminarne procene pokazuju rast temperature od oko 2,5°C. Ako se mere ublažavanja odlože, ali svet ipak dostigne neto nultu emisiju do kraja veka, temperatura bi mogla porasti za oko 2°C.
Čak i scenariji sa niskim emisijama mogli bi izazvati katastrofalne promene nivoa mora i ledenih ploča koje su nepovratne u ljudskom vremenskom okviru. Privremeno prekoračenje granice od 1,5°C, čak i ako se kasnije smanji, moglo bi trajno oštetiti ključne ekosisteme poput koralnih grebena i prašuma.
Prethodni scenariji razvijeni su sredinom 2010-ih i koristili su podatke o emisijama do 2015. godine. Novi modeli proširuju podatke do 2023. i preciznije prikazuju kako Zemljini sistemi reaguju na zagrevanje na primer, koliko CO2 okeani i šume mogu da apsorbuju kako temperature rastu.
Foto: Magnific/jchizhe
