Na prvi pogled, ostrvo Lord Hau, smešteno nedaleko od istočne obale Australije, izgleda kao mesto gotovo netaknute prirode. Bele peščane plaže, koralni grebeni i planinski pejzaži čine ga jednim od najlepših ostrva ovog dela sveta. Međutim, iza takve slike krije se ozbiljna ekološka kriza.
Morske ptice koje naseljavaju ovo ostrvo gutaju toliko plastike da u njihovim stomacima gotovo više nema mesta za hranu. Istraživači su kod jedne jedinke pronašli čak 894 komada plastičnog otpada, što je najveća količina zabeležena tokom dosadašnjeg istraživanja.
Prema podacima naučnika, više od 75 odsto proučavanih ptica vrste Ardenna carneipes (flesh-footed shearwater) ima plastiku u stomaku. Među pronađenim predmetima nalaze se čepovi flaša, delovi balona, plastična pakovanja, delovi četkica za zube i sitne granule koje se koriste u proizvodnji plastičnih proizvoda.
Količine otpada su ponekad toliko velike da istraživači mogu da čuju njegovo zveckanje kada podignu pticu.
Plastika potiskuje unutrašnje organe
Dženifer Lejvers, morska naučnica i koordinatorka istraživačke grupe Adrift Lab, proučava uticaj plastičnog zagađenja na ptice ostrva Lord Hau još od 2007. godine.
Kako objašnjava, kod pojedinih jedinki plastika ispunjava gotovo čitav digestivni trakt, od jednjaka do završnog dela creva. U nekim slučajevima otpada ima toliko da naučnici ne mogu čak ni da uvedu sondu kroz grlo ptice.
Posledice nisu ograničene samo na sistem za varenje. Prilikom obdukcija istraživači su otkrivali da su unutrašnji organi pomereni sa svojih uobičajenih mesta. Srce je potisnuto naviše, dok je jetra pomerena u stranu, jer nagomilana plastika zauzima prostor unutar tela.
Ptice tako mogu da uginu od gladi iako im je stomak potpuno pun. Plastika zauzima mesto koje bi trebalo da pripada hrani, a pritom ne obezbeđuje hranljive materije neophodne za preživljavanje.
Od 403 do 894 komada plastike za samo dve godine
Novo istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu Earth’s Future, obuhvatilo je podatke prikupljane tokom 15 godina i pokazalo da se situacija poslednjih godina naglo pogoršala.
Iako se procenat ptica kod kojih je pronađena plastika nije značajno promenio, drastično je porasla količina otpada koju svaka od njih unosi.
Tokom 2023. godine istraživači su pronašli pticu sa 403 komada plastike u telu, što je tada predstavljalo rekord. Međutim, taj broj je premašen već narednih godina, da bi 2025. bio zabeležen novi rekord – čak 894 komada plastike u jednoj ptici.
Naučnici ovaj nagli porast opisuju kao svojevrsni talas zagađenja, odnosno promenu koja se više ne može posmatrati kao postepeno pogoršavanje problema.
Lejvers navodi da su podaci koji su nekada izazivali šok među članovima istraživačkog tima danas postali gotovo svakodnevica. Tokom samo jednog jutra nailaze na više ptica koje u sebi nose 30, 40 ili 50 grama plastike.
Takve količine, ističe ona, predstavljaju izuzetno zabrinjavajuću pojavu čak i kada se posmatraju u globalnim okvirima.
Kako plastika stiže do jednog od najočuvanijih ostrva sveta?
Posebno zabrinjava činjenica da se ova ekološka kriza odvija na ostrvu koje je pod zaštitom UNESCO-a i poznato je po odgovornom upravljanju otpadom. Turizam je strogo kontrolisan kako bi se očuvale autohtone vrste i prirodna bogatstva.
Problem, međutim, ne potiče prvenstveno od otpada koji nastaje na samom ostrvu. Plastika do ptica stiže preko okeana, u koji, prema procenama navedenim u istraživanju, svake godine dospeva više od osam miliona tona plastičnog otpada.
Ptice vrste Ardenna carneipes provode više od 90 odsto života na moru, gde se uglavnom hrane sitnom ribom i lignjama. Budući da je hrana na otvorenom okeanu često teško dostupna, razvile su način ishrane koji podrazumeva uzimanje različitih predmeta na koje naiđu.
U okeanima prepunim otpada takvo ponašanje postalo je ozbiljna pretnja njihovom opstanku. Umesto hrane, gutaju slamčice, plastične čačkalice, delove ambalaže, aplikatore higijenskih proizvoda i brojne druge predmete koji završavaju u morskom ekosistemu.
Jednom godišnje ove ptice se okupljaju na ostrvu Lord Hau radi razmnožavanja i podizanja mladunaca. Upravo tada istraživači Adrift Laba proučavaju njihovo zdravstveno stanje, analiziraju uginule jedinke i kod živih ptica sprovode postupak ispiranja želuca toplom vodom kako bi uklonili progutanu plastiku.
Rezultati iz godine u godinu pokazuju da količina otpada koju pronalaze nastavlja da raste.
Klimatske promene dodatno otežavaju potragu za hranom
Plastično zagađenje nije jedina pretnja sa kojom se ove ptice suočavaju. Porast temperature okeana utiče na kretanje riba i lignji kojima se hrane. Kako se njihov plen povlači u dublje vode, pticama postaje sve teže da dođu do hrane.
Istovremeno, ekstremne vremenske prilike, poput poplava, mogu doprineti dospevanju dodatnih količina plastičnog otpada u mora i okeane.
Stefani Borele, morska biološkinja iz organizacije BirdLife International, koja nije učestvovala u istraživanju, upozorava da kombinacija klimatskih promena i plastičnog zagađenja ostavlja razorne posledice na ove životinje.
Prema podacima organizacije BirdLife International i Crvene liste Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), ova vrsta trenutno ima status gotovo ugrožene vrste (Near Threatened).
Iako to ne znači da joj neposredno preti izumiranje, stanje populacije na ostrvu Lord Hau predstavlja ozbiljno upozorenje.
Rešenje ne može da ostane odgovornost pojedinačnih država
Istraživači naglašavaju da lokalne mere upravljanja otpadom, koliko god bile uspešne, nisu dovoljne da zaštite morske ekosisteme od zagađenja koje dolazi iz drugih delova sveta.
Lejvers smatra da je neophodno pomoći zemljama u razvoju da unaprede sisteme upravljanja otpadom, jer napori razvijenih država sami po sebi ne mogu rešiti globalni problem.
Borele ukazuje i na ekonomsku nejednakost. Dok stanovnici bogatijih zemalja često imaju mogućnost da izbegnu jednokratnu plastiku, u siromašnijim sredinama takva alternativa nije uvek dostupna. Istovremeno, kompanije nastavljaju da plasiraju proizvode u jednokratnoj ambalaži na tržišta na kojima im takav poslovni model donosi profit.
Obe naučnice smatraju da je neophodno zajedničko delovanje država, smanjenje proizvodnje i potrošnje plastike, kao i sprečavanje njenog dospevanja u prirodu.
Lejvers kao jedno od ključnih rešenja vidi donošenje pravno obavezujućeg globalnog sporazuma o plastici, sa jasnim pravilima i mehanizmima sprovođenja.
Rezultati istraživanja sa ostrva Lord Hau pokazuju koliko su postojeće mere nedovoljne. Ptice koje najveći deo života provode daleko od ljudskih naselja danas u svojim telima nose stotine komada otpada nastalog ljudskom aktivnošću.
Njihovo stanje postaje pokazatelj ne samo količine plastike u okeanima već i brzine kojom se ovaj problem pogoršava.
Foto: Magnific/KimSunHo
