U brdima oko italijanskog grada Albe, poznatog po belim tartufima, sezona potrage za ovom cenjenom gljivom tradicionalno počinje 1. oktobra. Međutim, poslednjih godina lovci na tartufe sve češće se suočavaju sa problemom koji ne mogu da reše svojim iskustvom i veštinama: promenama klime.
Dugotrajne suše i visoke temperature menjaju uslove u kojima tartufi rastu. Ove gljive zavise od hladnog i vlažnog zemljišta, kao i od specifičnog odnosa sa korenjem drveća. Kada zemljište ostane bez dovoljno vlage, njihovo formiranje i razvoj postaju otežani.
Posledice su već vidljive u ovogodišnjoj berbi. Antonio Deđakomi, predsednik italijanskog Nacionalnog centra za proučavanje tartufa, navodi da su visoke temperature i nedostatak padavina tokom jula i avgusta uticali na slabiju proizvodnju tokom oktobra. Tartufi su ove sezone manji, a njihov rok trajanja kraći.
Prema njegovim rečima, suvo i zbijeno zemljište dodatno otežava njihov rast.
Suša menja staništa i smanjuje prinose
Problemi nisu ograničeni samo na Italiju. Slične promene primećuju se i u drugim evropskim područjima poznatim po proizvodnji tartufa.
U Hrvatskoj, lovci na tartufe i naučnici takođe upozoravaju na sve manje prinose i pogoršanje uslova za njihov rast. Petar Alebić, koji se bavi potragom za tartufima u hrastovim šumama u okolini Zagreba, kaže da su poslednjih sedam ili osam godina sve lošije.
Zbog suše tartufi postaju sve manji i ređi, a ovogodišnja berba, prema njegovoj proceni, za oko 30 odsto je slabija od uobičajene.
Na problem ukazuju i istraživači. Armin Mešić, mikolog sa Instituta Ruđer Bošković, navodi da Hrvatska ima oko desetak vrsta tartufa, ali da visoke temperature, nedostatak padavina i suša značajno utiču na njihovu količinu i kvalitet. Posebno zabrinjava smanjenje geografskog područja na kojem rastu beli tartufi.
Promene se odražavaju i na tržište. U italijanskoj Albi, gde se održava Međunarodni sajam belog tartufa, ovogodišnja ponuda je slabija, dok su cene na lokalnoj pijaci, prema rečima organizatora sajma Aksela Iberitija, za 20 do 30 odsto više nego prošle godine.
Obnova šuma kao deo rešenja
Iako stručnjaci ne smatraju da su beli tartufi pred izumiranjem, upozoravaju da će njihova budućnost zavisiti od prilagođavanja promenjenim klimatskim uslovima. U italijanskoj regiji Pijemont, kojoj pripada i Alba, istražuju se različiti načini očuvanja staništa tartufa. Među njima su bolje upravljanje šumama, eksperimentalno navodnjavanje tokom dugotrajnih suša i istraživanje mikroorganizama u zemljištu.
Posebna pažnja posvećuje se obnovi šumskih područja. Obnova vegetacije i sadnja drveća mogu da doprinesu snižavanju temperature zemljišta, zadržavanju vlage i smanjenju erozije. Ipak, potrebno je više od deset godina da novo drveće dovoljno poraste i postane pogodno za razvoj tartufa.
U okolini Albe lokalne zajednice, lovci na tartufe i vlasnici zemljišta već rade na stvaranju novih javnih područja namenjenih njihovom rastu, uz sadnju stabala koja bi u budućnosti mogla da obezbede odgovarajuće uslove.
Axel Iberti, predsednik Međunarodnog sajma belog tartufa, smatra da zaštita šuma podrazumeva dugoročnu odgovornost prema budućim generacijama.
“Šuma je čin ljubavi i vere u naredne dve ili tri generacije”, poručuje Iberti.
Nauka traži načine da tartufi opstanu u toplijoj klimi
Pored obnove šuma, istraživači ispituju ulogu mikroorganizama u zemljištu i traže vrste drveća koje bi mogle bolje da podnesu više temperature i manje padavina.
Istraživanja su usmerena i na mogućnost uzgoja belih tartufa. Međutim, za razliku od crnih tartufa, koji se mogu uzgajati, beli tartufi i dalje odolevaju pouzdanoj komercijalnoj proizvodnji u većem obimu.
Zbog toga se njihova budućnost ne vezuje samo za nove metode uzgoja, već i za očuvanje prirodnih staništa. Obnova šuma, zaštita zemljišta i prilagođavanje klimatskim promenama mogli bi da budu ključni za opstanak ovih gljiva, ali i ekosistema od kojih zavise.
Da li će buduće generacije moći da nastave tradiciju potrage za tartufima zavisiće od toga koliko će nauka, lokalne zajednice i zaštita prirode uspeti da odgovore na sve zahtevnije klimatske uslove.
Foto: Magnific/alexkich
