Veštačka inteligencija sve brže pronalazi mesto u svakodnevnom životu, od pretraživanja informacija i pisanja tekstova do generisanja fotografija i video-sadržaja. Ipak, iza svakog odgovora koji dobijemo od AI alata nalazi se infrastruktura koja zahteva velike količine energije, vode i sirovina. Kako raste broj korisnika i razvijaju se sve zahtevniji modeli, sve je važnije pitanje: koliki je ekološki otisak tehnologije koja se predstavlja kao jedan od pokretača budućnosti?
Rasprava o uticaju veštačke inteligencije na životnu sredinu posebno se intenzivirala zbog širenja data centara, velikih objekata u kojima se čuvaju podaci i obrađuju zahtevi korisnika. Njihova izgradnja i rad otvaraju pitanja potrošnje električne energije i vode, zagađenja vazduha, buke i uticaja na lokalne zajednice.
Međutim, nije jednostavno dati jedinstvenu procenu. Uticaj svakog data centra zavisi od toga gde se nalazi, kakvu električnu energiju koristi, na koji način hladi opremu i kojom tehnologijom raspolaže. Dodatni problem predstavlja nedostatak transparentnih i detaljnih podataka o potrošnji i emisijama pojedinih AI kompanija.
AI troši sve više električne energije
Obuka i korišćenje AI modela zahtevaju veliku računarsku snagu, a za njen rad potrebne su značajne količine električne energije. Iako se energetska efikasnost tehnologije brzo unapređuje, istovremeno raste broj korisnika, kao i popularnost funkcija koje zahtevaju mnogo više resursa.
Jednostavan tekstualni upit, prema analizi Međunarodne agencije za energiju (IEA), obično troši manje električne energije nego što televizor potroši za isto vreme. Međutim, zahtevnije funkcije, poput generisanja video-sadržaja, mogu da zahtevaju i hiljadama puta više energije.
Prema podacima IEA, potrošnja električne energije u AI data centrima porasla je za 50 odsto tokom 2025. godine. Analiza organizacije Our World in Data procenjuje da su AI data centri te godine potrošili oko 0,5 odsto ukupne svetske električne energije, dok bi do 2030. taj udeo mogao da dostigne 1,5 odsto.
Problem je i u tome što su data centri geografski koncentrisani. Gotovo polovina njihove ukupne potrošnje električne energije odnosi se na Sjedinjene Američke Države. Prema analizi Nacionalne laboratorije Lorens Berkli, data centri bi do 2028. mogli da čine i do 12 odsto ukupne potrošnje struje u SAD.
Veća potrošnja struje znači i veće emisije
Ekološki uticaj ne zavisi samo od količine potrošene električne energije već i od načina na koji je ona proizvedena. Pošto se veliki deo svetske struje i dalje dobija iz fosilnih goriva, rast potražnje za energijom može da dovede i do većih emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Prema podacima navedenim u analizi, udeo uglja u snabdevanju globalnih data centara električnom energijom iznosi oko 30 odsto, obnovljivih izvora 27 odsto, a prirodnog gasa 26 odsto.
U SAD prirodni gas postaje jedan od važnih izvora energije za nove data centre. Prema izveštaju organizacije Global Energy Monitor iz januara, ta zemlja ima najveći kapacitet elektrana na gas u razvoju na svetu, a više od trećine tog kapaciteta namenjeno je upravo napajanju AI infrastrukture.
Pojedine kompanije zato razvijaju sopstvenu energetsku infrastrukturu kako bi smanjile opterećenje lokalnih elektroenergetskih mreža. To često uključuje gasne turbine, koje mogu da imaju značajan klimatski i zdravstveni uticaj. Njihov rad povezan je sa emisijama zagađujućih materija, uključujući azotne okside i fine čestice koje mogu da ugroze kvalitet vazduha.
Jedna studija procenjuje da bi zdravstveni troškovi povezani sa data centrima u SAD mogli da dostignu 20 milijardi dolara do 2028. godine.
Koliko vode je potrebno za rad AI sistema?
Potrošnja vode još je jedna tema koja izaziva zabrinutost. Data centri koriste vodu za hlađenje opreme, ali i posredno, kroz proizvodnju električne energije koja im je potrebna za rad. U javnosti se često navodi procena da generisanje imejla od 100 reči putem AI četbota zahteva približno jednu flašu vode, odnosno nešto više od dve šolje. Sa druge strane, izvršni direktor OpenAI Sem Altman izneo je procenu da prosečan upit na ChatGPT-u troši oko jedne petnaestine kašičice vode.
Ove brojke nije jednostavno uporediti jer zavise od toga šta se sve uračunava u potrošnju. Na rezultat utiču tehnologija hlađenja, izvor električne energije i lokalni uslovi, uključujući dostupnost vode.
Posebno je problematično kada se data centri grade u područjima koja već imaju ograničene vodne resurse. Prema analizi Bloomberg-a iz 2025. godine, oko dve trećine data centara izgrađenih ili započetih u SAD od 2022. godine nalazi se u područjima izloženim riziku od nestašice vode.
Iako tehnološke kompanije uvode nova rešenja za smanjenje potrošnje, razmere buduće potrošnje i dalje su značajne. Analiza istraživača sa Univerziteta Kalifornije u Riversajdu i drugih institucija procenjuje da bi američki data centri do 2030. mogli direktno da troše i do 110 milijardi galona vode godišnje. To bi odgovaralo približno sedam odsto ukupne godišnje potrošnje vode u javnim vodovodnim sistemima SAD.
Indirektna potrošnja vode, povezana sa proizvodnjom električne energije, mogla bi da bude još veća. Izveštaj organizacije Ceres, koji je obuhvatio data centre u sedam američkih saveznih država, procenio je da je njihova potrošnja slatke vode za proizvodnju struje iznosila oko 3,4 biliona galona godišnje.
Buka, zagrevanje okoline i problem elektronskog otpada
Uticaj data centara ne završava se na energiji i vodi. Njihovi rashladni sistemi, generatori i druga oprema mogu da proizvode konstantnu buku, zbog čega se u pojedinim sredinama stanovnici protive njihovoj izgradnji. Jedno od mogućih rešenja je bolja zvučna izolacija objekata i opreme, uz strože lokalne propise o buci.
Istraživači razmatraju i mogućnost da veliki data centri doprinesu stvaranju takozvanih toplotnih ostrva, odnosno zagrevanju vazduha i zemljišta u okolini. Studija naučnika sa Univerziteta države Arizona pokazala je da je toplota koju emituju data centri u Feniksu zagrejala naselja niz vetar za čak četiri stepena Farenhajta, odnosno oko 2,2 stepena Celzijusa. Ipak, potrebno je još istraživanja kako bi se preciznije utvrdio obim ovog uticaja.
Još jedan često zanemaren deo priče jeste eksploatacija kritičnih sirovina. Proizvodnja poluprovodnika, čipova i komponenti za skladištenje podataka zahteva različite metale i minerale. Njihovo iskopavanje, često u zemljama Globalnog juga, povezano je sa zagađenjem vazduha i vode, krčenjem šuma i rizicima po zdravlje ljudi.
Širenje AI infrastrukture donosi i veću količinu elektronskog otpada. Ako se elektronski uređaji i komponente ne odlažu i ne recikliraju pravilno, mogu da postanu izvor zagađenja. Prema podacima iz izvornog teksta, trenutno se reciklira tek oko petine elektronskog otpada.
Uticaj veštačke inteligencije zavisi i od odluka koje donosimo
Ekološke posledice razvoja veštačke inteligencije nisu unapred određene. One će u velikoj meri zavisiti od toga gde se grade data centri, iz kojih izvora dobijaju energiju, koliko efikasno koriste vodu i kako se reguliše njihov rad.
Važno je i da tehnološke kompanije budu transparentnije kada je reč o uticaju svojih proizvoda i infrastrukture na životnu sredinu, uključujući čitav lanac snabdevanja.
Pre izgradnje novog data centra trebalo bi razmotriti i njegov značaj za lokalnu zajednicu: da li donosi nova radna mesta i doprinosi lokalnoj ekonomiji, ali i da li ugrožava pristup vodi ili drugim resursima koji su potrebni stanovništvu i poljoprivredi.
Kako ističe Kaveh Madani, direktor Instituta Ujedinjenih nacija za vodu, životnu sredinu i zdravlje, svaka tehnologija ima svoje prednosti i nedostatke. Zbog toga je važno da se njeni negativni uticaji prate, regulišu i ublažavaju.
Veštačka inteligencija može da doprinese razvoju brojnih oblasti, ali njen napredak ne bi trebalo posmatrati odvojeno od resursa koje zahteva. Pitanje više nije samo koliko AI može da uradi, već i koliku cenu za to plaćamo kroz potrošnju energije, vode i sirovina.
Foto: Magnidic/meniq
