Kupujemo odeću koju često obučemo svega nekoliko puta, pratimo trendove koji se smenjuju brže nego što stignemo da ih usvojimo, a komadi koji nam više nisu zanimljivi ostaju zaboravljeni u ormarima. Iako se o prekomernoj kupovini sve više govori, navika da garderobu posmatramo kao nešto što možemo lako da zamenimo i odbacimo i dalje je prisutna. Posledice takvog odnosa ne završavaju se na našim pretrpanim ormarima, već se odražavaju i na životnu sredinu.
Društvene mreže, stalna smena trendova i dostupnost jeftine garderobe dodatno podstiču potrošnju, dok se o tome šta se događa sa odećom nakon što prestanemo da je nosimo mnogo manje razmišlja. Jedan od načina da se taj ciklus promeni jeste produžavanje životnog veka postojećih komada, kroz prodaju, razmenu i ponovnu upotrebu.
Upravo na toj ideji nastala je platforma Ukrug, koja korisnicima omogućava jednostavniju kupovinu i prodaju polovne garderobe. O tome kako nastaju naše potrošačke navike, zašto nam je teško da se odreknemo odeće koju ne nosimo i može li second hand kupovina da bude deo rešenja za prekomernu potrošnju, za OdržiMe govori Tijana Bogosavljević, osnivačica platforme U krug.
Kupujemo zbog osećaja, a ne zbog potrebe
Iza punog ormara često se krije mnogo više od nedostatka prostora. Kupovina odeće odavno nije samo odgovor na potrebu, već je postala i način da se nagradimo, zabavimo ili predstavimo drugima. Društvene mreže dodatno pojačavaju taj obrazac, svakodnevno nam nudeći nove kombinacije, mikrotrendove i proizvode koje bi, kako nam se sugeriše, trebalo da imamo.
„Danas odeću sve manje kupujemo zbog potrebe, a sve više zbog osećaja koji nam sama kupovina pruža. Kupovina je postala oblik zabave, kratkotrajno zadovoljstvo, način da se nagradimo ili da se približimo nekoj slici o sebi koju želimo da predstavimo drugima“, objašnjava Tijana.
Problem dodatno produbljuje dostupnost jeftine garderobe. Kada je neki komad dovoljno povoljan, lakše zanemarujemo pitanje da li nam je zaista potreban i koliko ćemo ga puta obući. Tako kupovina na popustu ili zbog trenutnog trenda postaje svakodnevna navika, a ne promišljena odluka.
Tijana smatra da bi trebalo drugačije da posmatramo kvalitet i trajnost odeće, umesto da stalno jurimo za onim što je trenutno aktuelno. Kako ističe, dobri materijali i kvalitetni komadi ne gube vrednost samo zato što se promenila sezona ili modni trend.
Šta se događa sa odećom kada je više ne nosimo?
Garderoba koju više ne koristimo najčešće ostaje u ormarima, prosleđuje se drugima, poklanja ili završava u komunalnom otpadu. Međutim, njen uticaj na životnu sredinu mnogo je širi od trenutka kada odlučimo da je se rešimo.
Tekstilna industrija podrazumeva potrošnju velikih količina vode i energije, upotrebu sirovina i hemikalija, kao i transport proizvoda širom sveta. Prema procenama koje se navode u istraživanjima ove industrije, na globalnom nivou godišnje nastaje oko 92 miliona tona tekstilnog otpada.
„Važno je razumeti da životni vek jednog komada odeće ne počinje u trenutku kada ga mi kupimo, niti se završava kada odlučimo da ga više ne nosimo. Iza njega stoji čitav proizvodni proces, a nakon toga i odgovornost za ono što ćemo sa njim uraditi“, kaže naša sagovornica.
Dodaje da često ne razmišljamo o resursima koji su utrošeni za proizvodnju odeće, posebno kada kupujemo veoma jeftine komade. Cena koju vidimo u prodavnici ne govori mnogo o vodi, energiji, sirovinama i radu koji su bili potrebni da bi taj proizvod nastao.
Zato je, smatra, važno da promenimo odnos prema garderobi i počnemo da razmišljamo o njenom punom životnom ciklusu, uključujući i ono što se događa kada nam više nije potrebna.
Polovna odeća nije automatski održiv izbor
Kupovina polovne garderobe može da doprinese smanjenju tekstilnog otpada i produžavanju upotrebe postojećih proizvoda, ali sama po sebi ne rešava problem prekomerne potrošnje. Ako kupujemo mnogo stvari koje nam nisu potrebne, bez obzira na to da li su nove ili polovne, suštinski ne menjamo svoje navike.
„Ako kupujemo deset stvari koje nam nisu potrebne, potpuno je nevažno da li smo ih kupili u tržnom centru ili na platformi za polovnu garderobu. I dalje imamo problem prekomerne potrošnje. To nije deo rešenja“, naglašava osnivačica platforme Ukrug.
Prema njenim rečima, suština cirkularne mode nije u tome da samo promenimo mesto na kojem kupujemo, već da produžimo životni vek odeće koju već imamo. To podrazumeva duže korišćenje, razmenu, prodaju i ponovno stavljanje u upotrebu komada koji bi u suprotnom ostali zaboravljeni ili završili kao otpad.
Upravo tu vidi prostor za razvoj platforme U krug. Ideja je da se ljudima olakša prodaja garderobe koju više ne nose, ali i da se kupcima omogući da pronađu komade koji već postoje, umesto da svaki put posežu za novom proizvodnjom.
Platforma je, kako objašnjava, nastala iz potrebe koju prepoznaje veliki broj ljudi: kako da se oslobode odeće koja im više nije potrebna, bez komplikovanog procesa prodaje. Želela je da ponovna upotreba postane jednostavnija i dostupnija, a postavljanje oglasa na platformi svedeno je na nekoliko koraka.
Od predrasuda do drugačijeg odnosa prema second hand garderobi
Jedna od prepreka za razvoj tržišta polovne odeće u Srbiji dugo su bile predrasude i nepoverenje. Second hand kupovina često se povezivala sa nedostatkom novca, umesto da se posmatra kao prilika za pronalaženje kvalitetnih, autentičnih i drugačijih komada.
Dodatni problem predstavljalo je i komplikovano iskustvo prodaje. Ljudi imaju garderobu koju žele da proslede dalje, ali odustaju kada shvate koliko vremena zahtevaju fotografisanje, postavljanje oglasa, komunikacija sa potencijalnim kupcima i organizacija prodaje.
Tijana primećuje da se takav odnos postepeno menja i da sve više ljudi prepoznaje prednosti kupovine polovne odeće, kako zbog uštede novca, tako i zbog mogućnosti da pronađu komade koji se više ne prodaju u redovnim kolekcijama.
Zanimljivo je i to što polovna garderoba često nije deo najnovijih modnih trendova, pa kupovina može biti manje impulsivna. Umesto da neprestano tragamo za novitetima, imamo priliku da biramo ono što nam zaista odgovara i što ćemo duže nositi.
Prvi korak počinje otvaranjem ormara
Promena potrošačkih navika ne mora da počne velikim odricanjima ili odlukom da više nikada ne kupujemo odeću. Ponekad je dovoljno da najpre pogledamo šta već posedujemo. Tijana predlaže jednostavan početak: izdvojiti sve komade koje nismo nosili tokom prethodne godine, a zatim proceniti šta zaista želimo da zadržimo, a šta može da dobije novog vlasnika.
„Otvorite ormar. Izdvojite sve ono što niste nosili poslednjih godinu dana, nebitno da li vam više ne odgovara, da li je izašlo iz mode, da li vam je malo ili ste jednostavno zaboravili. Pola od toga zadržite (ovo je u terapeutske svrhe), a drugu polovinu uslikajte i prodajte u tri klika“, poručuje ona.
Ipak, odgovornija kupovina ne završava se rasčišćavanjem ormara. Važno je i da pre sledeće kupovine zastanemo i zapitamo se da li nam je određeni komad zaista potreban i koliko ćemo ga puta obući.
Moda, smatra Tijana, ne treba da bude nešto čega se odričemo kako bismo živeli održivije. Ona može da ostane prostor za kreativnost, zadovoljstvo i izražavanje, ali uz drugačiji odnos prema stvarima koje kupujemo i koristimo.
„Održivost ne počinje odricanjem, već promenom perspektive. Moda ide uKrug“, zaključuje sagovornica.
Autor: Aleksandra Virijević
Foto:
