Kupovina polovnih stvari za mnoge je dugo značila gužvu, kopanje po gomilama i cenkanje. Urbani buvljak promenio je tu sliku i spojio pažljivo odabranu vintage i second hand ponudu sa muzikom, hranom, umetnošću i lokalnim brendovima.
Iza koncepta stoje dve osnivačice, Nina Buač i Una Petrović, koje su želele da produže život predmetima, ali i da ljudima pokažu da održivost može da bude deo svakodnevice. Zato je Urbani buvljak naš Zeleni influenser meseca.
Od buvljaka do zajednice
Ideja je, kako objašnjava Petrović, nastala iz potrebe da promene svoje najbliže okruženje. Obe osnivačice volele su buvljake i znale da se na njima mogu pronaći kvalitetni i vredni predmeti. Ipak, njihovi prijatelji često nisu delili to oduševljenje jer im atmosfera klasičnih buvljaka nije bila prijatna.
„Kada bismo prijateljima rekle gde smo ih kupile, često bi nas gledali u neverici, a kada bismo ih povele sa sobom, brzo bismo shvatile da im atmosfera buvljaka uopšte nije prijatna: galama, gužva, kopanje po gomilama, cenkanje… To definitivno nije za svakoga“, kaže Petrović.
Istovremeno su primećivale da gotovo svi imaju previše stvari koje im više nisu potrebne, a ne znaju kome da ih proslede. Tu se otvorila ideja da prodaju i kupovinu polovnih stvari predstave na savremeniji i prijemčiviji način.
„Tako smo vrlo brzo došle do jasnog cilja, da normalizujemo kupovinu i prodaju polovnih stvari i da produžimo život stvarima, a kasnije i prostorima. Od početka nam je bilo važno da ponuda bude selektovana, da izlagači budu pažljivo birani, a da ceo događaj bude više od marketa“, objašnjava ona.
Već posle prvog izdanja bilo im je jasno da nisu napravile samo buvljak.
„Napravile smo zajednicu ljudi koja deli iste vrednosti, ali smo shvatile i da je to samo prvi korak“, dodaje Petrović.
Promena se ne događa za jedan dan
U Urbanom buvljaku veruju da se odnos prema polovnim stvarima ne može promeniti jednim događajem, već stalnim razgovorom. Zbog toga su paralelno razvijale Instagram stranicu, na kojoj edukuju publiku o materijalima, održavanju, dizajnerskom nameštaju, porcelanu i predmetima koji su obeležili različite epohe.
„Trenutno snimamo novi serijal u kojem posećujemo ljude čiji su domovi uređeni predmetima koje su nasledili, restaurirali, pronašli na buvljaku, a nekada čak i pored kontejnera. Zanimaju nas te lične priče, jer pokazuju da održivost ne mora da bude apstraktna ideja niti nešto što zahteva velike promene. Ona može da počne od predmeta koji već imamo oko sebe“, kaže naša sagovornica.
Na događajima publiku podsećaju na male navike koje lako mogu da postanu deo svakodnevice.
„Dođite biciklom ili javnim prevozom, ponesite svoju flašicu vode i ceger, razmislite pre nego što nešto kupite i, možda najvažnije, nemojte odmah otpisati predmet samo zato što je već korišćen“, poručuje ona.
Da interesovanje raste pokazuju i konkretni rezultati. Za svako izdanje imaju listu čekanja sa više od 200 prijavljenih izlagača, dok se tokom događaja prodaju hiljade polovnih predmeta. Slični formati pojavljuju se u drugim gradovima, pa osnivačice Urbani buvljak više ne posmatraju samo kao događaj.
„Ono što je počelo kao ideja dve osobe danas postaje šira kultura ponovne upotrebe“, ističe Una.
Više od mesta za kupovinu
Spoj second hand ponude, muzike, gastronomije i umetnosti predstavlja ono „urbano“ u nazivu događaja. Unino iskustvo u svetu umetnosti i organizaciji izložbi, uz iskustvo druge osnivačice u modnoj industriji, oblikovalo je koncept koji više podseća na festival nego na klasičan market.
„Želele smo da neko može da pronađe izuzetan vintage komad, posluša dobar bend, popije šampanjac, pojede nešto lepo i usput upozna ljude koje inače možda nikada ne bi sreo. Sve to zajedno stvara atmosferu koja je više nalik festivalu nego klasičnom marketu“, objašnjava Petrović.
Kao platformu za male lokalne brendove koji proizvode u manjim serijama i promišljeno pristupaju proizvodnji, napravile su Održivu zonu. U budućnosti bi volele da u njoj bude još više izlagača koji se bave upcyclingom i od starih ili odbačenih materijala stvaraju nove i funkcionalne predmete.
Važno mesto ima i umetnost. Na septembarskom izdanju umetnica Lena Jankov je, u saradnji sa Ekumenskom organizacijom, realizovala instalaciju džinovske majice, kojom je otvorena tema velike potrošnje vode u modnoj industriji.
Kupovati manje, ali pametnije
Zajednica je jedan od temelja Urbanog buvljaka, pa na gotovo svakom izdanju sarađuju sa humanitarnim organizacijama i inicijativama. Među njima su Lice ulice, Humanitarni buvljak, Solidarna kuhinja i Marka Žvaka.
„Volimo da Urbani buvljak bude prostor na kojem solidarnost nije samo poruka, već nešto što se konkretno događa“, naglašava Petrović.
Navika koju bi najviše volele da promene odnosi se na samu kupovinu. Žele da podstaknu ljude da zastanu i zapitaju se da li im je nešto zaista potrebno, da biraju kvalitet umesto količine i čuvaju ono što već imaju.
„Možda je najvažnije da ponovo naučimo da stvari treba da traju. Da majica nije za jednu sezonu, telefon ne mora biti najnoviji, a komad nameštaja nije za jedan period. Ono što se pokvarilo ne mora odmah da bude bačeno, već može da se popravi, obnovi ili prenameni. Prava promena nastaje kada počnemo da kupujemo sa mišlju da ono što kupujemo treba dugo da nam služi, a kada nama više ne treba, da može da nastavi svoj život kod nekog drugog“, zaključuje Una Petrović.
Foto: Aleksandra Novaković
