Kada govorimo o održivoj modi i tekstilu, poliester se često navodi kao jedan od glavnih problema. Napravljen je od fosilnih sirovina, teško se razgrađuje i doprinosi problemu mikroplastike.

Ali ni prirodna vlakna nisu uvek bez uticaja na životnu sredinu.

„Većina ljudi iznenadi se kada čuje da je pamuk veoma neodrživ zbog velike upotrebe pesticida i ogromne količine vode koja je potrebna za njegov uzgoj“, rekla je Kat Dei, suosnivačica kompanije Ettitude i predsednica kompanije PLNTmatter.

Nisu svi prirodni materijali održivi

Kompanija PLNTmatter razvija materijale koji bi mogli da budu alternativa konvencionalnim tkaninama. Do sada je razvila više od 80 održivijih materijala, kombinujući različite vrste vlakana, tehnike tkanja i proizvodne procese.

Među njima su i materijali koji mogu da podsećaju na svilu, kašmir ili lan, ali se proizvode od biljnih sirovina sa manjim uticajem na životnu sredinu.

Jedan od glavnih materijala kompanije je CleanBamboo, posebna vrsta liocela napravljenog od bambusa. Od njega se, između ostalog, proizvodi i posteljina kompanije Ettitude.

Viskoza i liocel nisu isto

Ako ste ikada istraživali materijale od kojih se proizvode odeća ili posteljina, verovatno ste naišli na pojmove poput viskoze i liocela.

Oba materijala nastaju od drvene celuloze, ali se razlikuju po načinu proizvodnje.

Kod proizvodnje viskoze koriste se toksične hemikalije, dok je liocel razvijen kao savremenija alternativa sa manje štetnim uticajem na radnike, okolinu i sam proizvodni proces.

Upravo zato se liocel sve češće navodi kao jedan od materijala koji bi mogli da imaju važnu ulogu u održivijoj budućnosti tekstilne industrije.

Naučnici razvili izdržljivu biorazgradivu plastiku od bambusa, jaču od naftnih materijala

Zašto baš bambus?

Bambus je jedna od biljaka koja se često istražuje kao sirovina za održivije materijale.

Brzo raste, uglavnom se oslanja na kišnicu umesto na intenzivno navodnjavanje i ne zahteva pesticide. Takođe može da apsorbuje ugljen-dioksid, što mu daje dodatnu ulogu u potencijalnom smanjenju emisija.

Zbog visokog sadržaja silicijuma, bambus je i otporan na vatru, pa u određenim uslovima može da posluži kao prirodna barijera za širenje požara.

Ipak, važno je napraviti razliku između same biljke i konačnog proizvoda. Proces kojim se bambus pretvara u vlakno menja njegova prirodna svojstva, pa se, na primer, često pominjana antimikrobna svojstva ne zadržavaju automatski u tkanini.

Može li održivi tekstil da bude pristupačan?

Jedan od najvećih izazova održivijih materijala jeste cena.

Prema rečima Kat Dei, biljni materijali još ne mogu da konkurišu poliesteru po ceni. Međutim, već su dostigli ili premašili konkurentnost u odnosu na neke druge prirodne materijale, uključujući kašmir, vunu i svilu.

Kompanija zato radi na novim tehnologijama koje bi mogle dodatno da smanje troškove proizvodnje.

PLNTmatter trenutno sarađuje sa oko 100 kompanija koje testiraju njene materijale i istražuju načine na koje bi mogli da ih koriste u sopstvenim proizvodima.

Budućnost tekstila možda raste iz zemlje

Bambus nije jedini materijal na kojem kompanija radi. Među novim proizvodima nalazi se i biorazgradiva elastika napravljena od prirodne gume i bambusovih vlakana.

Cilj je da se pronađu materijali koji mogu da pruže osobine na koje su potrošači navikli, ali uz manji uticaj na životnu sredinu.

To je jedan od najvećih izazova održive mode. Nije dovoljno samo zameniti poliester prirodnim materijalom. Važno je razmišljati o celom procesu, od uzgoja sirovine i količine vode i hemikalija koje se koriste, do načina proizvodnje i kraja životnog veka proizvoda.

Budućnost tekstila zato možda neće biti samo u izboru između pamuka i poliestera.

Možda će sve više materijala dolaziti iz biljaka koje brzo rastu, troše manje resursa i mogu da ponude alternativu tradicionalnim vlaknima.

Foto: Unsplash/CHUTTERSNAP/Keisuke Kuribara