Organizacije za zaštitu životinja pozivaju britansku vladu da dodatno ograniči buku vatrometa koji se prodaju građanima. Predlog je da se maksimalni dozvoljeni nivo zvuka smanji sa sadašnjih 120 na 90 decibela, kako bi se divlje životinje zaštitile od stresa i posledica koje iznenadni i glasni zvuci mogu da izazovu.
Centar za dobrobit divljih životinja (Center for Wild Animal Welfare – CWAW) upozorava da bi ovakvo ograničenje pomoglo u zaštiti miliona životinja. Smanjenjem jačine zvuka smanjila bi se i površina na kojoj pojedinačni vatromet uznemirava okolne životinje.
Prema njihovim navodima, time bi se smanjio rizik od različitih incidenata, uključujući masovno privremeno napuštanje staništa i smrtonosne sudare među pticama tokom vatrometa.
Britanska vlada je nedavno sprovela javnu konsultaciju o predlogu da se maksimalna dozvoljena buka vatrometa smanji sa 120 na 110 decibela. Takva promena značila bi približno prepolovljavanje subjektivnog doživljaja glasnoće. Međutim, iz CWAW-a smatraju da to nije dovoljno i predlažu granicu od 90 decibela. Prema njihovoj proceni, površina na kojoj bi se osećalo uznemiravanje izazvano vatrometom tada bi bila oko 100 puta manja nego u okviru vladinog predloga.
Zašto su iznenadni zvuci posebno opasni za divlje životinje?
Ričard Par, direktor CWAW-a, objašnjava da zvuk može da se širi na velike udaljenosti i da se buka glasnog vatrometa može čuti i do 10 kilometara daleko.
„Zvuk se širi, a glasan vatromet može da dopre iznenađujuće daleko. Pošto se decibeli mere na logaritamskoj skali, svako smanjenje dozvoljenog nivoa za 10 decibela smanjuje površinu pogođenu bukom deset puta“, rekao je Par.
On ističe da je javnost uglavnom upoznata sa stresom koji vatrometi izazivaju kod kućnih ljubimaca, ali da se mnogo manje govori o njihovom uticaju na divlje životinje.
„Nema razloga da mislimo da su divlje životinje manje pogođene nego kućni ljubimci. Njima to može biti još teže jer je reč o potpuno neprirodnom događaju. Iznenadni, neočekivani zvuci remete njihove prirodne životne ritmove i izazivaju strah. To je posebno izraženo kod životinja koje su plen drugim vrstama, jer su prirodno oprezne i lako se uplaše. Nasumični, nenajavljeni prasci za njih su zastrašujući“, naveo je Par.
Zabrinutost zbog posledica vatrometa deli i RSPCA, britanska organizacija za zaštitu životinja. Rebeka Mečin, stručnjakinja za divlje životinje iz ove organizacije, upozorava da vatrometi, ali i njihovi ostaci, mogu da uznemire različite životinjske vrste, naročito ptice.
„U zavisnosti od udaljenosti od mesta eksplozije i jačine zvuka, posledice mogu da uključuju ometanje migracija, povećan nivo hormona stresa i opasnost koju predstavljaju ostaci vatrometa“, istakla je Mečin.
Istraživanja o uticaju vatrometa na divlje životinje pokazala su da su ptice posebno ugrožene. Tokom vatrometa kod njih mogu da se jave reakcije na stres, masovno privremeno napuštanje staništa i smrtonosni sudari.
Jedan od takvih slučajeva zabeležen je na Novu godinu 2025. godine u Bugarskoj, kada je više od 1.000 mrtvih ptica pronađeno u blizini planinarske staze, nešto više od kilometra od mesta na kojem je ispaljivan vatromet. Pretpostavlja se da su se preplašene ptice, pokušavajući da pobegnu, sudarale sa drvećem i međusobno.
Britanija razmatra stroža pravila, Novi Zeland već ograničio buku
Javna konsultacija britanske vlade usledila je nakon što su u januaru, tokom parlamentarne rasprave, otvorena pitanja buke i dostupnosti vatrometa. Dve peticije koje su pokrenule ovu temu prikupile su više od 180.000 potpisa svaka.
Pored smanjenja dozvoljenog nivoa buke, predlozi obuhvataju i proširenje liste vatrometa čija bi prodaja građanima bila zabranjena, kao i preispitivanje pravila za proizvode sa manjim rizikom. Među razmatranim promenama je i ukidanje starosnog ograničenja za kupovinu božićnih pucaljki (Christmas crackers).
Novi Zeland je još 2008. godine uveo ograničenje od 90 decibela za vatromete namenjene potrošačima. Istovremeno je smanjen broj dana tokom kojih se oni mogu prodavati, a minimalna starosna granica za kupovinu povećana je sa 14 na 18 godina, koliko iznosi i u Velikoj Britaniji i većini drugih zemalja. U dokumentu britanske javne konsultacije navedeno je i da postoji zabrinutost zbog načina na koji se meri nivo buke. Naime, precizno definisanje granice od 90 decibela u zakonskim propisima moglo bi da bude otežano, što bi ostavilo prostor za zloupotrebe prilikom testiranja.
Sa druge strane, Britansko udruženje proizvođača i prodavaca vatrometa (British Fireworks Association) smatra da još nema dovoljno dokaza koji bi opravdali smanjenje dozvoljenog nivoa buke na 90 decibela.
Predstavnik udruženja naveo je da su upoznati sa izveštajima o tome da iznenadni zvuci vatrometa i drugih izvora mogu da uznemire ptice i druge divlje životinje i da te zabrinutosti shvataju ozbiljno. Takođe je poručio da bi građani trebalo pažljivo da biraju mesto i vreme za ispaljivanje vatrometa i preduzmu mere kako bi uznemiravanje životinja sveli na minimum.
Ipak, iz udruženja smatraju da svaka promena propisa mora da bude zasnovana na jasnim dokazima o očekivanim koristima, uz uzimanje u obzir mogućih neželjenih posledica, uključujući rizik da se građani okrenu ilegalnim vatrometima. Umesto dodatnog smanjenja dozvoljene buke, zalažu se za dosledniju primenu postojećih zakona i nacionalnu kampanju koja bi podstakla bezbednije i odgovornije korišćenje vatrometa.
Foto: Magnific/photo123456790
